Monika Beluči

Monika i ja u kuhinji.. belolučimo neke paprike i vodimo neformalne razgovore.. kad će meni kao grom iz vredra neba pa pravo pod rebra.. paf!

- Konju, zar ne misliš da je vreme da nađeš neku mlađu? Ipak sam ja žena u godinama... Dokle ćeš više da se mlatiš? Uozbilji se. - reče gospođa Beluči.
- A ne ne draga moja.. neke žene su kao dobro staro vino.. što su starije sve su bolje. - rekoh spremno..
- Hoćeš reći da sam mnogo matora? - podiže joj se jedna obrva..
- Ne darling.. Već da ti vreme ne može ništa!
- Praljvi laskavče... - na tren joj zablistaše oči.. - Ne stvarno.. Evo recimo Natali Portman.. Meni se ona baš dopada.
- Mršavo.. mršavo - kažem ja.
- Dženifer Lorens? - njena upornost nije imala granica.
- Odbojna.. ne me privatcči.
- Šarliz Teron?
- Ni trunka ženstvenosti.
- Hmmm.. onda Kejt Blanšet? - reče ona više za sebe i klimnu potvrdno glavom.
- Srce, ona je samo pet godina mlađa od tebe.. a i dalje je starija od mene. Nego, dodaj mi taj poklopac.

Monika se nagnu, dodade.. i poljubi me u uvo.

La vita e bela.. rekoh.

Te večeri vodili smo ljubav do kasno ujutru.

monika-beluci1-680x430.jpg
 
Poslednja izmena:
Kliknite za proširenje...
re.jpg
Monika. Draga moja Monika Beluči. Molim te sedi.

Ti znaš koliko sam ja zaljubljen u tebe.. i kroz šta smo sve prošli. Posebno te cenim što kad si saznala da sam proveo noć kod Sofi Marso.. uspela si nekako da prevaziđeš tu krizu u našim odnosima.. ali izgleda da ne vredi. Ako je za utehu - do mene je. Ne vredi, moram da ti priznam. Desilo se. Nekako sasvim slučajno i neočekivano ali.. ipak se desilo. Nisam mogao da odolim. Bilo je jače od mene. Sinoć sam prespavao u stanu Amber Heard. Ne znaš ko je? Bivša žena Džoni Depa.. ili bivša devojka Ilona Maska.. Glumila je u Akvamenu.. Sad znaš? Nemoj da misliš da to ima neke veze sa godinama.. Da je logično jer je ona mlađa od tebe.. Ne. Spojilo nas je to što obožava, kupuje i reparira mustange iz 69 godine.. koje ja isto obožavam.. i tako reč po reč.. ne mogu ti opisati koliko je ta osoba neverovatna. I kako je dobra u krevetu. Ali.. da ne detaljišem.. pred tobom.. Izvini. Jednostavno desilo se i šta da radim sad. Naravno, mi ćemo ostati dobri prijatelji. Zovi me uvek kad nešto treba.. Za tebe uvek biću tu.. Ostaćeš mi draga.. Ti si moja srce. Moja specijalna i neponovljiva Moni. Ljubim te.

Ćao Bella.
 
so.jpg
- Sad mi je žao Monike.. - reče Sofi Marso dok joj je glava bila na mojim grudima a nežno me češkala po butinama - ..kako li će se osećati kad bude saznala za nas?- Neće ona nikad saznati za nas.. - rekoh.- Mooolim? - Sofi podiže glavu.. ali me je njena ruka je i dalje češkala.
- Pa vidiš, Sofka.. ti zapravo i ne postojiš, ja sam te izmislio. Nas dvoje smo samo scena koju sam osmislio u svojoj glavi. Čista mašta. Razumeš?
- Prljava mašta misliš.. - dodade Sofi.
- Ali moraš priznati da je dobra. - rekoh..

U sledećih par sekundi usledila je čitava mala mini drama u tri čina a bez i jedne jedine progovorene reči.

- Još jednom? - prekinuh nelagodnu tišinu.
- Još jednom. - reče Sofi i odahnu.
 
giphy.gif
Ja sam dušo.. otvori. Kako šta hoću sad.. Otvori ne zezaj se.. ti si moja draga, moja bella Mony.. moje neponovljiva lepota. Nema meni bez tebe života. Kao da mi je neko oči izvadio. Bez tebe mogu samo večno da lutam.. ali se pre ili kasnije moram vratiti kući, zar ne? Zar si stvarno mislila da ću ostati kod one kučke Amber? Zamisli šta mi je uradila molim te.. Kad sam se probudio ujutru kod nje provalim da je nema i da mi je pokupila novčanik i sve kartice.. Zvao sam je ceo dan na telefon ne javlja se. Posle su me zvali iz banke.. kažu prešao sam sve limite kreditiranja.. Morao sam da otkažem i pogasim sve račune. Kučka neopevana. Ah, te mlađe generacije. Vidiš da ne zna šta hoće od sebe. Ti nikad nisi bila takva draga moja Mony.. Otvori.. napolju je kiša, sav ću da pokisnem i prehladiću se. Nećeš valjda da me nosiš na duši.. Mony? Mony bejbe.. seti se svega onog što je bilo lepo između nas.. Darling? Pliz? Neće se više nikad ponoviti obećavam! Otvori molim te! Monikaaaaaaa...
 
Poslednja izmena:
Odavno nisi ovo radio Konju.. Sam za šankom.. nesuđeni solo drinker.. U najjadnijem trenutku svog života. Tako ti i treba. Kad si Konj! Imao si ceo svet na dlanu! Monika je bila tvoja! Eeeej Monika? Malo li je? Neee ti si morao da jurcaš za drugim ženama.. Sofi Marso, Amber Heard.. Sve ti je bilo malo! Eto ti sad. Sve si ovo sam sebi uradio..
- Piće za gospodina - progovori učtivo šanker i dodade čašu.
Podigoh glavu u čudu sa ispitivačkim pogledam a konobar samo mahnu glavom i pokaza na gospodina u šeširu.
- Nadam se da ne smetam.. Vidim da si u lošem raspoloženju.. pa rekoh da ga popravimo nekim pićem.. - progovori gospodin dubokim prijateljskim glasom.
Trebalo mi je par trenutaka dok nisam ukapirao ko je to bio.
- Leonard? Leonard Koen? - nisam mogao da verujem i protrljah još jednom oči.
- Pomagaj prijatelju, tebe žene obožavaju iz nekog razloga i ti si uvek imao uspeha sa njima.. ti o njima znaš sve, sve tajne.. - i reč po reč razvezla se priča dok mu nisam objasnio sve do najmanje sitnice. Kad sam završio.. rekoh kratko u očaju. - Ima li nade za mene? Šta sad da radim? Šta mi ti tako iskusan savetuješ? Pomagaj ako Boga znadeš!
Koen me pogleda blago sa očima punim razumevanja i progovori mudro onim svojih yebačkim glasom..
- Nemam ti ja pojma Konju.. ja se samo trudim da moj glas zvuči što dublje.. - a potom tresnu viljamovku i stavi mi ruku na rame par sekundi u znak podrške i nestade.



 
Poslednja izmena:
Napolju je bilo neko teško nevreme. Sedeo sam sam za šankom i prisećao se mog poslednjeg razgovora za Leonardom Koenom. Bio je baš kul lik. Ostadoh čoveku dužan piće. I ode. Nikog nije ništa pitao. Poslednje što reče beše.. "What Happens to the Heart". Pa šta može da se desi Leo? Prijatelju.. može samo da se slomi, šta drugo? Jureći za jednom drugom.. tek na kraju shvatih da je ona što je bila od početka tu.. moja draga Monika Beluči.. bila baš ta. Eto Konju.. gde ti je sad Sofi Marso.. Gde je Amber Heard... a nema više ni tvog prijatelja Leonarda. Pogledah u čašu kao da na njenom dnu leži svo prokletstvo sudbina svih očajnika. Tresnuh je naiskap i rekoh..
- Šta sam dužan?
- U redu je.. - odgovori konobar.
- Ma šta u redu? Nenene.. Daj nemoj da me zezas.. neću da mi šankeri plaćaju piće ma koliko se bedno osećao.. šta sam dužan? - ponovih.
- Ne časti kuća već ona dama tamo... - reče konobar i klimnu glavom u pravcu iza mojih leđa.
Zbunjen rečima lagano se okrenuh..
U uglu sedela je divna meni nepoznata dama.. podiže čašu i namignu.
Uzdahnuh duboko znajući da će sa prvim korakom unutarnji glas reći kako idemo sve iz početka kako ništa nisam i nikad neću naučiti.. ali se ipak nekako dovukoh do njenog stola.. Trudio sam se da se kroz moje korake ne oseti moje duševno i mentalno stanje.
- Dobro veče.. Moje je ime Konj na belom princu.. Čemu mogu da zahvalim na ovom piću? - pokušah da budem uljudan..
- Ha ha ha.. Zar me se ne sećaš Konju? Mi se već znamo. Upoznali smo se u Kini. - nastavi ona da se smesi.
- Kini? Nemoguce. Ja tamo nikad nisam bio.. - odgovorih - Sigurno ste me pomešali sa nekim?
- O ne.. Konju.. Ja sam tvoja Chinawoman. Samo sada me više niko tako ne zove. Moje ime je.. Michelle Gurevich.
- Ah.. - upali mi se lampica.. - Michelle? Zar je moguće? Party girl? Otkud ovde? Otkud ja? - pitanja su se nizala vrtoglavom brzinom.
Ona me pogleda i opet se nasmeši onako razvučeno i mazno kako je to samo ona znala..
- Obećala sam Leonardu da ću te čuvati. On je morao da ode. Svi ćemo jednog dana otići. Ali dotle želim da ti kažem.. nešto jako bitno. Dok život traje.. nema mesta padanju. Sve je to život. Uživaj u umetnosti života Konju. The Art of Life!
Gledao sam je i nisam mogao da trepnem. Da.. The Art of Life...

The Art of Life?

The Art of Life.

The Art of Life!!!

 
Poslednja izmena:
Dve godine je prošlo od Art of Life. (Zar ima već toliko? Biće da ima.)

Malo je stvari s kojim se mogu pohvaliti za to vreme. Tačno je. Michelle je bila upravu. Umetnost života dragi Konju. Umetnost koju treba proživeti i preživeti u ovim sve histeričnijim vremenima. Treba umeti plivati. Nisu to ona vremena koje ti pamtiš. Monika, tvoja draga Monika, Sofi pa i Amber su se puno promenile. Michelle je nekud nestala odmah posle. Jeste, obećala je kao da će paziti na mene. Kako da ne. Ali razumem ja to. Vremena su takva. Od kako sam se otisnuo od obale stalno je bilo neko nemirno more. Tek poneki dan bude sunčan kao da kaže da i takvi dani postoje da se ne zaborave.. pa onda opet. Već dve godine nisam sišao sa palube niti kročio na tlo. Kopna nema na vidiku. Busole su sve poludele. Po noćima zvede uporno fluktuiraju. Ne postoji nijedna tačka za koju mogu da se čvrsto uhvatim. Mislim da sam se izgubio. Samo plutam i vučem užad po navici kako vetar zapovedi. Čudi me kako do sad nisam dobio skorbut. Još me više čudi kako se nisam nasukao na neki greben. Umoran sam i počinjem da se pitam.

Florence moja draga Florence.. (da li je tvoje ime izvedeno od cveća?) - Did I build this ship to wreck?

Don't touch the sleeping pills, they mess with my head
Dredging of great white sharks, swimming in the bed
And here comes a killer whale, to sing me to sleep
Thrashing the covers off, has me by its teeth
And, ah, my love remind me, what was it that I said?
I can't help but pull the earth around me to make my bed
And, ah, my love remind me, what was it that I did?
Did I drink too much? Am I losing touch?
Did I build a ship to wreck?
To wreck, to wreck, to wreck
Did I build this ship to wreck?
What's with the long face? Do you want more?
Thousands of red-eyed mice, scratching at the door
And don't let the curtain catch you, cause you've been here before
The chair is an island, darling, you can't touch the floor
And, ah, my love remind me, what was it that I said?
I can't help but pull the earth around me to make my bed
And, ah, my love remind me, what was it that I did?
Did I drink too much? Am I losing touch?
Did I build a ship to wreck?
To wreck, to wreck, to wreck
Did I build this ship to wreck?
Good God, under starless skies
We are lost, and into the breach, we got tossed
And the water is coming in fast
And, ah, my love remind me, what was it that I said?
I can't help but pull the earth around me to make my bed
And, ah, my love remind me, what was it that I did?
Did I drink too much? Am I losing touch?
Did I build a ship to wreck?
To wreck, to wreck, to wreck
Did I build this ship to wreck?
To wreck, to wreck, to wreck
Did I build this ship to wreck?

Dnevnik kapetana Konja

 
Poslednja izmena:
Nasukan, ležao sam na nekoj plaži.. ne sećam se ni kada se to dogodilo.. znam da je bilo teško nevreme.. znam samo da je bila noć kad sam se probudio. Bio sam živ. To je dobro. Paradoskalno nikad mirnije more.. nikad bistrije nebo prepuno zvezda nije pritiskalo moje telo. Dok su me talasi zapljuskivali.. ležeći u sitnom mokrom pesku, posmatrao sam topot zvezda misleći kako bi sad najverovatnije trebalo da po njima odredim mesto na kojem se nalazim ali.. nekako mi je bilo svejedno. Nisam hteo da rušim ovaj trenutak mira. Ove indigo noći. U meni odzvanjala je pesma kao mantra..

Imagine.. the girls around town assemble

 
images
Tim Burton? Stvarno? Ja mislim da ona to meni namerno radi. Tim ima 66 godina i uopste nisu par. Pogledaj ga samo kako je sitan i mrsav. I ti njegovi weirdo filmovi. Edward Scissorhands? Really? Previše je mračan on za te tvoje lepe oči Monika. Ali razumem. Potreban ti je bio neko. Neko ko te ne bi podsećao na mene. Znam, povredio sam te. Ipak.. sačekaću da i on prođe. S njim si samo iz očaja. Njemu je 66 a tebi je 59. Sedam godina je stariji a ja sam sedam godina mlađi. Distanca je ista. A na mlađima svet ostaje.

Volim te i dalje.. Monika. Srce. Ti si jedina.
 
Dugo već ćutim. Za to imam dara. Ili nemam druge opcije. Svejedno je. Prija mi. Nemam puno toga da kažem. A i da imam.. sve je već rečeno Monika. Poželim sreću drugima. To je sve što mogu u ovim mojim tacitus lavirintima. Ok je. Ne žalim se. Nadam se da si ti dobro :heart:

 
Ne mogu da kažem da nisam znao. Ne opravdavam ali ruzumem. Pretpostavljam da je bilo logično. Niste dugo izdržali.. Monika.. ti i Tim. Pre tačno godinu dana ste se našli.. Naprosto niste bili tim. Teško je biti sa nekim s kim ne osećaš da ste oduvek pripadali jedno drugom. To sam imao samo sa tobom. I tim se raspao. Da znam. Ja sam kriv, do mene je.. ti si ovo ti si ono.. bla bla bla.. nisi ti bila za mene i tako te floskule.. Sad to više nije ni bitno. I ja sam se raspao na neki drugi način u međuvremenu. Ali dobio sam na sebi. Sad kad je prošla katarza. Poželim sreću drugima. Ali paradoksalno.. nekako sam srećan i ja. I mogu konačno reći. Na razumeš ti to Monika. Izgleda da je sve moralo baš tako da bude.

Sve je u redu. Naći ćeš novog momka. Ne brini. Ljubi te Konj. Biće sve ok. :heart:
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top