Ilinoida
Domaćin
- Poruka
- 4.843
Колико мислите да су данашње банке у спрези са политичарима ?
"SPEKULATIVAN NOVAC PLJACKA SVET
Pre 50 godina u svetskim finansijkim tokovima bilo oko 5% ovog spekulativnog novca, danas je 97 % kapitala koji cirkuliše spekulativno. Nacionalni dug je 1996. u Velikoj Britaniji iznosio 380 milijardi funti, od cega je 30 milijardi funti samo kamata. Sa dugovima komercijalnih banaka on danas iznosi preko jedan trilion funti(u Britaniji je to broj sa 18 nula). SAD, namocnija i "najbogatija" zemlja, danas ima ukupan dug, 22 triliona dolara (americki trilion ima 12 nula). Japan je druga u svetu najbogatija ekonomija ima nacionalni dug 3 triliona dolara. Dugove imaju i sve ostale države u svetu. I to je najveca legalna prevara u istoriji covecnstva. To je beskonacna igra brojki, zaduživanja i stvaranja i prodavanja vrednosti koje NEMA. Tako je jedna grupa lihvara u periodu od tri stotine godina postala ugledna svetska bankarska elita, a danas su prakticno gospodari sveta. Citav svet danas se okrece na ovo strahovitoj bankarskoj vrtešci, gde se spekulativni kapital mora po svaku cenu negde investirati. Posledica takvih investicija je da lažni novac isisava prave vrednosti - tudju robu, rad i sirovine. Bukvalno, nema države, nema coveka na planeti, nema kompanije koja njima ne duguje novac. Taj dug je toliki da NIKADA ne može biti otplacen! Jer ako bi neka država i htela da dug otplati, morala bi da povuce iz novcanih tokova sav novac i sve hartije od vrednosti. To bi svaku državu dovelo do potpunog sloma.
BANKARI KREIRAJU NOVI SVETSKI POREDAK
Pretvaranje novca u robu koja se tržišno vrednuje i prodaje ne samo da je bankare stvorila bogatim ljudima, vec je najveci deo covecanstva pretvoren u robove. Jer, sa spekulativnim (falš) novcem bankari su stotinama godina kupovali realna bogatstva: zemlju, naftu, rudnike, ljudski rad. Investirali su u gradnju inftastruktura u brojnim državama sveta, dok su istovremeno širili svoju bankarsku imperiju. Citav svet danas je vec podeljen na one koji rade i stvaraju istinske vrednosti i one koji te stvorene vrednosti bez rada prisvajaju. Ovo možda nekome lici na davno ukinuti robovlasnicki sistem. Ne, ne samo da lici, vec današnje društvo to i jeste. Citav svet se danas i formalno ustrojava upravo ka takvom sistemu gde ce najveci deo covecanstva raditi i stvarati za malu i odabranu elitu bankara i njihovih izvršnih upravitelja, koji se modernim recnikom zovu menadžeri. Primetili ste koliko bankari otvaraju škola za internacionalne menadžere i takozvane finansijske eksperte? Ocito, ako je svaki gradjanin na planeti zadužen, ako je svako preduzece zaduženo, svaka država, gde su onda ovi bankari našli taj novac kojim nas kreditiraju? Nisu ga našli nigde. Oni su ga izmislili, oni su ga kreirali . "Dajte mi da kontrolišem novcane tokove u nekoj državi, i nije me briga ko pravi zakone" shvatio je odavno Amšel Mejer Rotšild, osnivac dinastije koja vec tri veka drži pod kontrolom ekonomiju Velike Britanije i njenih kolonija. Još 1913. kongresmen Carls Lindberg prorocki je upozorio predsednika Vudro Vilsona i Kongres šta ce doneti njihova odluka o davanju prava privatnoj banci da kreira novac: "Kada predsedik potpiše tu odluku, legalozovace nevidjivu vladu koju cini monetarni mocnici". Uzalud. I Tomas Džeferson je shvatio kakva se opasnost sprema Americi: "Verujem da su banke opasnije za našu slobodu nego najjace armije. One su vec podigle novcanu aristokratiju koja poništava moc vlade. Ova moc bankarima mora biti oduzeta i vracena narodu". Uzalud."Ko god kontroliše kolicinu novca u bilo kojoj zemlji, aposlutni je gospodar industrije i privrede. Kada shvatimo da je citav sistem veoma lako kontrolisan, na ovaj ili onaj nacin, od nekolicine mocnih ljudi na vrhu, necete biti upozoreni kako periodi inflacije i depresije nastaju", reci su americkog predsednika Džejmsa Garfilda. Samo nekoliko nedelja nakon ove izjave, na njega je izvršen atentat, 12. jula, 1818. Predsednici Abraham Linkoln i Džon Kenedi pokušali su da izvrše moneterne reforme kojima bi povratili štampanje novca u okvire državnih institucija. U ovome su obojica spreceni na isti nacin - atentatom. Njihovi naslednici odmah su najavljene reforme obustavili. I genijalni izumitelj Tomas Edison pimetio je zavisnost države od bankara i to izrazio cistom logikom: "Ako naša država može da izda dolarsku obveznicu, može da izda i dolarsku menicu. Elementi koji obveznicu cine dobrom, cine dobrom i menicu". " … Apsurdno je da naša zemlja može izdati 30.miliona u obveznicama, a ne može 30 miliona u novcu. I jedno i drugo obavezuju na placanje, ali jedna popunjava zelenaša, a druga pomaže ljudima". Uzalud...:"
преузето са сајта Ивона Живковић
"SPEKULATIVAN NOVAC PLJACKA SVET
Pre 50 godina u svetskim finansijkim tokovima bilo oko 5% ovog spekulativnog novca, danas je 97 % kapitala koji cirkuliše spekulativno. Nacionalni dug je 1996. u Velikoj Britaniji iznosio 380 milijardi funti, od cega je 30 milijardi funti samo kamata. Sa dugovima komercijalnih banaka on danas iznosi preko jedan trilion funti(u Britaniji je to broj sa 18 nula). SAD, namocnija i "najbogatija" zemlja, danas ima ukupan dug, 22 triliona dolara (americki trilion ima 12 nula). Japan je druga u svetu najbogatija ekonomija ima nacionalni dug 3 triliona dolara. Dugove imaju i sve ostale države u svetu. I to je najveca legalna prevara u istoriji covecnstva. To je beskonacna igra brojki, zaduživanja i stvaranja i prodavanja vrednosti koje NEMA. Tako je jedna grupa lihvara u periodu od tri stotine godina postala ugledna svetska bankarska elita, a danas su prakticno gospodari sveta. Citav svet danas se okrece na ovo strahovitoj bankarskoj vrtešci, gde se spekulativni kapital mora po svaku cenu negde investirati. Posledica takvih investicija je da lažni novac isisava prave vrednosti - tudju robu, rad i sirovine. Bukvalno, nema države, nema coveka na planeti, nema kompanije koja njima ne duguje novac. Taj dug je toliki da NIKADA ne može biti otplacen! Jer ako bi neka država i htela da dug otplati, morala bi da povuce iz novcanih tokova sav novac i sve hartije od vrednosti. To bi svaku državu dovelo do potpunog sloma.
BANKARI KREIRAJU NOVI SVETSKI POREDAK
Pretvaranje novca u robu koja se tržišno vrednuje i prodaje ne samo da je bankare stvorila bogatim ljudima, vec je najveci deo covecanstva pretvoren u robove. Jer, sa spekulativnim (falš) novcem bankari su stotinama godina kupovali realna bogatstva: zemlju, naftu, rudnike, ljudski rad. Investirali su u gradnju inftastruktura u brojnim državama sveta, dok su istovremeno širili svoju bankarsku imperiju. Citav svet danas je vec podeljen na one koji rade i stvaraju istinske vrednosti i one koji te stvorene vrednosti bez rada prisvajaju. Ovo možda nekome lici na davno ukinuti robovlasnicki sistem. Ne, ne samo da lici, vec današnje društvo to i jeste. Citav svet se danas i formalno ustrojava upravo ka takvom sistemu gde ce najveci deo covecanstva raditi i stvarati za malu i odabranu elitu bankara i njihovih izvršnih upravitelja, koji se modernim recnikom zovu menadžeri. Primetili ste koliko bankari otvaraju škola za internacionalne menadžere i takozvane finansijske eksperte? Ocito, ako je svaki gradjanin na planeti zadužen, ako je svako preduzece zaduženo, svaka država, gde su onda ovi bankari našli taj novac kojim nas kreditiraju? Nisu ga našli nigde. Oni su ga izmislili, oni su ga kreirali . "Dajte mi da kontrolišem novcane tokove u nekoj državi, i nije me briga ko pravi zakone" shvatio je odavno Amšel Mejer Rotšild, osnivac dinastije koja vec tri veka drži pod kontrolom ekonomiju Velike Britanije i njenih kolonija. Još 1913. kongresmen Carls Lindberg prorocki je upozorio predsednika Vudro Vilsona i Kongres šta ce doneti njihova odluka o davanju prava privatnoj banci da kreira novac: "Kada predsedik potpiše tu odluku, legalozovace nevidjivu vladu koju cini monetarni mocnici". Uzalud. I Tomas Džeferson je shvatio kakva se opasnost sprema Americi: "Verujem da su banke opasnije za našu slobodu nego najjace armije. One su vec podigle novcanu aristokratiju koja poništava moc vlade. Ova moc bankarima mora biti oduzeta i vracena narodu". Uzalud."Ko god kontroliše kolicinu novca u bilo kojoj zemlji, aposlutni je gospodar industrije i privrede. Kada shvatimo da je citav sistem veoma lako kontrolisan, na ovaj ili onaj nacin, od nekolicine mocnih ljudi na vrhu, necete biti upozoreni kako periodi inflacije i depresije nastaju", reci su americkog predsednika Džejmsa Garfilda. Samo nekoliko nedelja nakon ove izjave, na njega je izvršen atentat, 12. jula, 1818. Predsednici Abraham Linkoln i Džon Kenedi pokušali su da izvrše moneterne reforme kojima bi povratili štampanje novca u okvire državnih institucija. U ovome su obojica spreceni na isti nacin - atentatom. Njihovi naslednici odmah su najavljene reforme obustavili. I genijalni izumitelj Tomas Edison pimetio je zavisnost države od bankara i to izrazio cistom logikom: "Ako naša država može da izda dolarsku obveznicu, može da izda i dolarsku menicu. Elementi koji obveznicu cine dobrom, cine dobrom i menicu". " … Apsurdno je da naša zemlja može izdati 30.miliona u obveznicama, a ne može 30 miliona u novcu. I jedno i drugo obavezuju na placanje, ali jedna popunjava zelenaša, a druga pomaže ljudima". Uzalud...:"
преузето са сајта Ивона Живковић
