MOLITVE I POSVETE - LJILJANA NINKOVIĆ -MRGIĆ

[Милунка Савић]

ROĐENDANSKA PORUKA


-Gospođici Sofiji R.-


Neka te mudrost krasi
Kao što te krasi
Lepota
Neka te sreća prati
Na putevima nepoznatim
Kojima će te život povesti

Zadeni svoje lepo ime
U kosu
Kao cvet ciklame
Pa zakorači dignute glave
U izazove
I u tajne

Samo se jednom pod ovim nebom
Ima šesnaest godina

Što duže njihov zlatasti prah
Sačuvaš na trepavici
Biće ti lepša slika sveta
U ogledalu zenica

 

[Милунка Савић]

PROMOTIVNA ZDRAVICA


M. Mladenoviću


Svečano do vrhunca
Iz starog PREDELA ŽEGE
Po kojem na sve strane
KONKORDNI VETAR BUNCA
I gde LIBRETO SUNCA
Još VRAPCUKAJU GRANE
Podižem ovu čašu
Za hrabro pesničko zrenje
Za prošlo
Za buduće
I za sadašnje vreme
Za let sa orlovima
I gordo posrtanje
Nek te vedrina prati
U svakom novom danu
Odbrani sve vrline
I svaku svoju manu
Kojima te je štedro
Darivao Gospod Bog
Pred burama života
Ne uzmiči u stranu
I budi na pučini
Uvek VELIKI BROD

 

[Милунка Савић]

OPET SE PITAM GDE MI JE MESTO



Opet se pitam gde mi je mesto
U svetu strašnih priviđenja
Po kojem stalno tražim nešto
Čega možda uopšte nema

Gde ću sa okom - kud ću sa nogom
Dok mi se nebo kruni na rame
Sve mi je malo - sve mi je mnogo
Okružuju me teskobe same

Među ljudima nema ni pedlja
Neograđene čiste širine
Sve što je moje moram u nedra
Da sakrijem od okoline

Pretvaram se kako sam ovde
Bez nespokoja i bez dilema
Odazivam se na tuđe ime
Da ne primete kako me nema

Sve znam šta nije - ne znam šta jeste
Meta u koju životom ciljam
Možda su trave moje sestre
A ne govorim jezikom bilja

Bratimim se s bradatim brestom
Klatim se kao besciljno klatno
Opet se pitam gde mi je mesto
Zalutala sam nepovratno

 

[Милунка Савић]

ELEGIJA BOEMA


Zoranu Č.


Po ovom gradu u kom sam rođen
/I nebrojenim stazama vođen
Na kratkom lancu osećanja/
Skitam kao zaludna ptica
Sa džepovima punim sitnica
I niko ne zna o čemu sanjam

Planetarno svuda je slično
Izlizano i patetično
/Velike reči bez pokrića/
Okružuju me otužne priče
Koje na život ljudski ne liče
Poludeo bih da nije pića

Samo u oku nekog deteta
Kadikad bljesne komadić sveta
Lažima ljudskim još nesputan
Sve ostalo je - puka rutina
Koju ni uz trostruki vinjak
Ne mogu lako da progutam

Sumnjam da Kosmos ima rešenja
Za gustu mrežu teških dilema
Što bauljaju mojom glavom
Koja mi kao zvono zvoni
Dok tražim sebe po Vasioni
Zavijajući korak u plavo

 

[Милунка Савић]

K O B


M. Vrućkić


Uvlačim se u ljusku sebe
Postajem orah bačen pod nebo
Tvrdokorna ćutljiva tajna
Usamljena stabljika pesme
Belasam čisto
Beskrvno vreme
Trajanje trajem
Kotrljam sate
Poričem svetove izvan mene
Raznežena pred sobom plačem

Bajate mrve nasušnih snova
Prebiram po džepovima
Lepršam barjak nad prazninom
Podmećem usne ruži vetrova

Otkidam retku suzu u noći
I HRISTOS JE PLAKAO zar ne
Prosipam zrnevlje tuge iz krila
Sama sa sobom oči u oči
Zagnjurena u večne teme
Oličenje očaja bivam

Otvaram tajna vratanca neba
Listajući DALjINU IZBLIZA
Zaljubljujem se u prvu zvezdu
Bljesnem i odem iznenada
Oslobođena traženja smisla
Rastopljena u belu pesmu

 

[Милунка Савић]

TAKSI - BLUZ


Nenadu N.


Razvikanim ulicama
Zadihanog velegrada
Svakog dana
Samog sebe razapinjem
Nemilice
Iz početka
Kao večno usamljeno
Bespomoćno belo jedro
Na pučini sred olujnog
Mora sveta

Na bruj motora
Poverljivo
Prislanjam srce
Ruku i uho
Asfaltu impulse šaljem
S okom na traci kolovoza
Zarobljen nebeskim lukom
Zvezda sam sklona padu
Al od visina ne odustajem
Ni dok s najvećom mukom
Preskačem zasede magle
Krpeći luckastu nadu

Svakog jutra svoje lepe
Iluzije provetravam
I prostirem iznad glave
Hirovite
Kao fine
Lepršave
Staromodne izgovore
Koji me od nevremena
Slabo štite

 

[Милунка Савић]

NEDUŽNO NIŠTA NIJE


Nedi K.


Naoružaj se nevericom
Nevinih nigde nema
Ni među pesnicima
Ni među junacima
Naročito među njima
Nedužno ništa nije

Ne veruj na reč nikom
Ni babu ni stričevima
Ni popu da je pop
Ni bobu da je bob
Ni crnom da je crno
Ni belom da je belo

Ne veruj na reč nikom
Na SIVOM svetu celom

 

[Милунка Савић]

KAFANSKI MONOLOG


Gledate me kao protuvu
Uvoštenu od alkohola
U idiotskoj ovoj krčmi
U smradu znoja loja i dima
A niko od vas pojma nema
Kako sam lepo dete bio
U belom mornarskom odelu
Joj burazeru
Kad se setim...

Trebalo je da budem pilot
H-mmm...Voleo sam avione
Samo... Bili su previsoko
Slušaj... Pijem jer mi se gadi
Ovo zemaljsko bauljanje
Ločem dok se ne obeznanim
I onog dečka u belom sanjam
Učini mi se - samo da mahnem
Krilima pa ću poleteti
Ali se uvek ovakav budim
I znam da su sve žene *****
Očajno loša vina služe
Ove lopuže
Konobarice...

Šta zijaš...Čuješ...Ti si baraba
Stao si ovde da izazivaš
Ako ćeš da se bijemo reci
A nećeš je li...Nemaš petlju
Dođi bre braco ovamo... Sedi
Kaži šta piješ...Evo ti ruka
Ti si najbolji čovek na svetu
Šta je...Što bežiš
Kurvin sine

Poniženje ti da samnom sediš
Zato što sam cugnuo malo
Sve bi vas takve trebalo redom
Naglavačke iz kafane...
A ne ovako ...Pustiti svakog...
Sestro da platim...Al neka... Nemoj
Donesi mi još malo vina
Šta je...Što me gledate tako
Izgledam vam kao poslednja
Protuva uskisla od alkohola
Ma...Vi...U stvari...Nemate pojma
Kako sam lepo dete bio
U belom mornarskom odelu
I još sam uvek takav... Unutra
Gde mi ne može niko ništa...
I manji ste mi
Od malog prsta...

E to sam hteo da vam kažem
I sad mi je srca na mestu

 

[Милунка Савић]

OMAŽ POEZIJI


Izbledeli ti isprani velovi
Izlizali se ogrtači
Prosenila se fina tkanina
Na laktovima i kolenima
Pootpadale peruške s krila
Perika ti se umoljčavila
POEZIJO
Krpi te svako
Kako stigne
Vrelo i hladno
Muški i ženski
Staromodno-romantično
Performansno postmoderno
Manje ili više vično
Logo-pejično
Fono-pejično
Porno-pejično
Uzbudljivo i homerovski
Odisejično
Po razgrađenim zabranima
Opsenosti
Ispod plašta zakučastih
Teorija feminizma
Ili geja u sto slika
Lezbijstva na sto načina
Ili kvira što se širi
Pod plavetnim kišobranom
Sveprisutne dvoličnosti
Naših dana

Il ejdžizma (blago nama
''Sa toliko renesansnog uzbuđenja''
Kako reče jedna vrlo
Ozarena moja sestra
Pesnikinja
Nesumnjivi poznavalac
Oh pardon - poznavalica
Agregatnog i ostalog
Aktualnog stanja duha
Teorije POEZIJE
I zanata
I alata
I ''carevog novog ruha'')

Olinjale se svilene rojte
Popadali dragulji s krune
Oljuštila se politura
Pozlatu ti oduvale nepogode
POEZIJO
Krpi te svako
Kako ume
S leva i s desna
S lica i s boka
Svađalački zagriženo
Drčno
Lično
Satirično
Milosrdno
Raskolnički
Podanički
I svodnički

Poput setne sirotice
Što negdašnju raskoš sanja
I ordenje i imanje
Krotko nosiš svoju muku
Sve zakrpa na zakrpu
Dok šakama kriješ lice
I strepiš od novog dana
Osuđena na TRAJANjE

 

[Милунка Савић]

M A J C I




1.

Moja majka Ljubica
Naročito u jutra rana
Uporno zahteva da uđe u pesmu
Što joj za života
Na pamet padalo nije
Imala je preča posla
U svako doba dana
I nije priznavala
Ni ''P'' od poezije

Ujutru je čistila šporet
Garava do lakata
Vešto ložila vatru
Isto i zimi i leti
Umivala se hitro
Napolju ispred vrata
A onda kuvala kafu
Budeći moga oca
Da sa njim podeli svaku
Misao koje se seti

Volela ga je mnogo
Mada potpuno prozno
Kako se vole stvari
Za goli život važne
Opraštala mu i onda
Kad se napije grozno
I gladno lovila mrve
Njegove škrte pažnje

Moja majka Ljubica
Naročito u jutra rana
Uporno zahteva da uđe u pesmu
Što joj za života
Na pamet padalo nije
Imala je preča posla
U svako doba dana
I nije priznavala
Ni ''P'' od poezije

 

[Милунка Савић]

2.

Bila je grešno ljudsko biće
Što se najčešće biva
Na ovom strašnom svetu
Gde smrtni gresi bujaju stalno
Poput korova posle kiša
I gde đavoli svakom čoveku
Na svoju ruku
Kožu deru

Nije imala dlake na jeziku
Ispovedala se svakodnevno
Profanim osobama
Koristila velike reči
Sitnim povodima
Iskreno psovala Boga
Sumnjajući u njegovo postojanje
I nije volela srećne žene
Koje su umele s muškarcima
Svodeći ih na pravu meru

Moja majka Ljubica
Bila je grešno ljudsko biće
Petlovima je odsecala glave
Na panju
Čim bi prestali biti pilići
Jednom je svojeručno pobacala
Petoro slepih mačića
I razbolela se istog dana
Od očajanja

U mladosti je tukla rođenu decu
Mnogo
Naplaćujući dugove sopstvenog detinjstva
Sa kamatama izneverenih nada
Devojaštva
Najružnije slike
Najduže pamtila
Nije umela da zaboravlja
Ali je praštala
Svima

Moja majka Ljubica
Bila je grešno ljudsko biće
Što se najčešće biva
Na ovom svetu

 

[Милунка Савић]

3.


Moja majka Ljubica je gajila ruže
Povezivala šarene marame
I družila se sa Ciganima
Torbarima
A nikad nije naučila
Da bude srećna
Jer je suviše očekivala
Od života
Koji to nikad ne opravdava
Niti prašta

 

[Милунка Савић]

4.


Moja majka Ljubica nije
Verovala u umiranje

Smrt je smatrala računskom greškom
Što se ponekad drugima desi
Odbijala je da prihvati
Život kao prolazno stanje
Iako nam je pretila često
Kako će jednom da se obesi

Vešanje ja zamišljala
Kao predstavu za okolinu
Proveravanje osećanja
Izazivanje sažaljenja
I naročito kao lekciju
Mom nedokaznom ocu Vojinu
Što nije umeo da je ceni
A - propao bi da nje nema...

 

[Милунка Савић]

5.


Moja majka Ljubica je
Volela muškatle
I moga oca
Moja majka Ljubica je
Volela decu
I moga oca
Moja majka Ljubica je
Volela igranke
I moga oca
Moja majka Ljubica je
Volela život
I moga oca...

Moja majka Ljubica je umrla
I ostavila sve svoje ljubavi
Samo je mog oca
Odvela sa sobom

 

[Милунка Савић]

UMESTO RECENZIJE:

REČ književnika Tomislava Miloševića o poeziji Ljiljane Ninković Mrgić ( povodom nagrađenog ciklusa pesama, MOLITVE i POSVETE na Konkursu majskih pesničkih susreta ''SCENE CRNjANSKI'', 2006.)


...Ljiljana Ninković Mrgić, na Konkurs Majskih pesničkih susreta poslala je ciklus pesama MOLITVE i POSVETE. U desetak, pretežno dužih pesama (što samo po sebi već ukazuje na raspusnost mašte, tematskih opservacija i veštine),pesnikinja je pronašla relativnu ravan između molitve i posvete. Pesnička varijacija, naizgled razuđena, u stvari je veoma simetrična, ambivalentna i delimično koheziona. Sublimacija njene percepcije seže: od Domentijana, Sv.Save, slavenoserbskog učitelja i prosvetitelja (Sv.Sava je kult u srpskom rodu), majke, koja takođe predstavlja kult i sinonim rađanja, do omaža poeziji koju će ipak svi pisati, kako je mislio i govorio Tin Ujević u svom eseju ''Sumrak poezije''.
Ova poezija duhom prevladava vremenske senke i potame, ukazuje na trag prošlosti i obećava budućnost. Lalićevskog fluida, uz primenljivu metriku gde god je to moguće i vokabularom koji odiše posvećenjem, slikom i metaforom, ona nam se nameće u podsvesnoj pomisli, da bi slično mogla kazivati i naša poezija. Pesnikinja je do sada inače objavila devet knjiga poezije (šest za decu i tri za odrasle), uz četiri spremne za izdavanje...što Ljiljanu Ninković Mrgić nesumnjivo predstavlja kao izraslu i izgrađenu u svojoj umetničkoj vokaciji.


U Beogradu, Tomislav Milošević
10.05.2006