MOLBA

Dozvoli mi
još jedan vrisak
jedan iz srca krik
još jedan pre sna
tvoje ruke stisak
jedan nevidljivi osmeh
i uzdah vidljiv u tami
još jedan mali greh
neka bude samo moj.
Dozvoli mi
pod telom tvojim
još jednom da se izvijem
kao duga da promenim
sve boje još jednom
dozvoli mi
da se pod tobom svijem
pre nego što razum
me načisto izda
pre nego što poslednji put
vrisnem od nemoći.
Pusti tu suzu
što mi niz lice klizi
da se bar ona
umorna spusti na tvoj dlan.
Ako baš želiš
još jednom zgazi me
i ponizi
ja ne marim više
bez žaljenja želim
da utonem u večni san...

 

[Mali Vitez]

Ко је одговоран за оволику тугу и бол, за овако лепу песму? Љубав, зар не?

 

[Madona 6]

Verovao ili ne, u ljubav više ne verujem.

 

[Glupachica]

docice tiho jednog dana i uvericete da postoji,kao mene sada,a nisam verovala da je ima

 

[Madona 6]

Više ne verujem... Baš me briga šta će ostali da pomisle, ali upravo sada plačem. Plačem jer više ne verujem.

 

[Glupachica]

placi jer suze umiju dusu...

 

[Madona 6]

Obično to kod mene kratko traje. Malo zaplačem i idemo dalje.

Zato kao u onoj pesmi smehom razbijam tugu...

 

[Glupachica]

Ja ne mogu,godinama nisam pustila suzu,postala sam kamen

 

[Mali Vitez]

Воли, јер су велика срца која воле...

 

[Madona 6]

I ja sam imala taj period. Stena mi nije bila ravna.

Ali odjednom je moralo da izađe, to su bili potoci... Ali, sad sam se pomirila sa realnošću i živi se. Činjenice su nepobitne i neumoljivo jasne. Ono što ne mogu da promenim, moram da prihvatim.

 

[Glupachica]

Upravu si,jos samo da ja stignem do tog stadijuma..