MOJOJ LJUBAVI...

[Madona 6]

Veče...
soba okupana u prigušenoj
svetlosti sveća
senke se igraju po zidovima
na stolu večera postavljena za dvoje...
i flaša omiljenog crnog vina
lagana muzika čuje se
zidni sat otkucava
i najavljuje njegov dolazak...
Sve miriše ne ljubav
na čežnju
i onda...
zvuk zvona...
on na vratima
osmeh koji potapa
sve tuge sveta
osmeh...
koji me bez daha ostavlja
i zagrljaj...
koji obećava
koji štiti me od svih mojih strahova
zagrljaj...
i taj dobro znani osećaj
da mu pripadam...
da mi pripada...