Moje dete

[cvetni vrt]

Niko nikada nece priznati da mozda jedno dete voli vise od drugog. Mozda i ne voli, mozda je ljubav istog inteziteta, ali postoji veca naklonost i respekt.
Da li ste ikada razmisljali o tome? I zasto ljudi ne zele to da priznaju?

 

[gost 159591]

Niko nikada nece priznati da mozda jedno dete voli vise od drugog. Mozda i ne voli, mozda je ljubav istog inteziteta, ali postoji veca naklonost i respekt.
Da li ste ikada razmisljali o tome? I zasto ljudi ne zele to da priznaju?

Milion puta sam razmisljala i otvoreno pokazala i otvoreno razgovarala.

Sve troje dece volim podjednako, sasvim podjednako samo na razlicite nacine.


Najstarijeg sina volim nekako sa distance, nikad nisam slobodna pred njim ponasati se cak i govoriti onako kako zelim, uvek sam pod nekom rucnom, kao da sam mu tetka zaludjena ljubavlju prema njemu a ne majka. On je donedavno bio veoma povucen, preozbiljan, osetljiv u svom svetu i verovatno nisam znala kako s njim. Za njega sam najosetljivija kad ima probleme ili kad mu lose krene. Nikako to ne mogu da podnesem, jako patim tad.
Kcerku prvu pozelim kad smo razdvojeni. bez njih mogu par dana pa i vise ali ona mi nedostaje odmah cim izadje. Njoj najvise volim da kupujem poklone, najvise se radujem njenim uspesima.
Drugi sin, mladji mi je najblizi od dece u smislu da sa njim razgovaram o svemu, ponekad me grize savest da ga opteretim previse. Razumemo se, imamo isti smisao za humor, delimo isto misljenje o ljudima, on je jedini koji nazove u sred izlaska da pita kako sam ako mu se na polasku ucinilo da nisam dobre volje.


Da neko od dece volim vise ili manje, ne bih ni za zivot to priznala ali bi se verovatno primetilo.

 

[Sekura]

Milion puta sam razmisljala i otvoreno pokazala i otvoreno razgovarala.

Sve troje dece volim podjednako, sasvim podjednako samo na razlicite nacine.


Najstarijeg sina volim nekako sa distance, nikad nisam slobodna pred njim ponasati se cak i govoriti onako kako zelim, uvek sam pod nekom rucnom, kao da sam mu tetka zaludjena ljubavlju prema njemu a ne majka. On je donedavno bio veoma povucen, preozbiljan, osetljiv u svom svetu i verovatno nisam znala kako s njim. Za njega sam najosetljivija kad ima probleme ili kad mu lose krene. Nikako to ne mogu da podnesem, jako patim tad.
Kcerku prvu pozelim kad smo razdvojeni. bez njih mogu par dana pa i vise ali ona mi nedostaje odmah cim izadje. Njoj najvise volim da kupujem poklone, najvise se radujem njenim uspesima.
Drugi sin, mladji mi je najblizi od dece u smislu da sa njim razgovaram o svemu, ponekad me grize savest da ga opteretim previse. Razumemo se, imamo isti smisao za humor, delimo isto misljenje o ljudima, on je jedini koji nazove u sred izlaska da pita kako sam ako mu se na polasku ucinilo da nisam dobre volje.


Da neko od dece volim vise ili manje, ne bih ni za zivot to priznala ali bi se verovatno primetilo.

Bilo je lijepo procitati tvoj komentar, djeluje sasvim realno i iskreno...

 

[__Stela___]

Niko nikada nece priznati da mozda jedno dete voli vise od drugog. Mozda i ne voli, mozda je ljubav istog inteziteta, ali postoji veca naklonost i respekt.
Da li ste ikada razmisljali o tome? I zasto ljudi ne zele to da priznaju?

Valjda zbog tog sto razmisljaju o tome kako bi se drugo dijete osjecalo kad to cuje. Nemam to iskustvo, ne znam kako ce kod mene da bude. Ali covjek ako ne moze da utice na svoje osjecaje moze da utice na ono sto govori i na svoje ponasanje prema djeci. Tako da ne vidim zasto bi to morao ikome priznavati. I po meni je to mnogo gore izgovoriti nego osjecati, bas zbog te kontrole o kojoj sam pricala jer time pokazuje da ga nije briga sto ce njegove rijeci povrijediti vlastito dijete.

Ne znam da li mi je gluplje kad neko pita dijete da li vise voli mamu ili tatu ili pitanje koje dijete vise volis.

 

[Thanatos]

Niko nikada nece priznati da mozda jedno dete voli vise od drugog. Mozda i ne voli, mozda je ljubav istog inteziteta, ali postoji veca naklonost i respekt.
Da li ste ikada razmisljali o tome? I zasto ljudi ne zele to da priznaju?

Posmatrajući ljude imam utisak da od svoje dvoje dece nekako više vole, mada ne znam da li to da podvedem pod ljubav, ono nesposobnije i manje uspešno dete i sve vuku na njegovu stranu. Posebno dolazi do izražaja kada su deca već odrasli ljudi. Ako je jedan na mestu, porodični, uspešni čovek, stambeno obezbedjen, a sve to je postigao krvavim radom....a drugi luftiguz, nema ništa, ništa nije stekao, žena i deca pobegla, kockar pijandura...roditelji bez obzira što znaju da će ovaj drugi sve što mu dadnu da spička u nevidelice, davaće i neče trepnuti. A onom drugom ništa. Čak često i na zajam, sa obavezom da im vrati. Ne samo novac kad je u pitanju, nego sve drugo.. Ovo je samo primer.

 

[cvetni vrt]

Milion puta sam razmisljala i otvoreno pokazala i otvoreno razgovarala.

Sve troje dece volim podjednako, sasvim podjednako samo na razlicite nacine.


Najstarijeg sina volim nekako sa distance, nikad nisam slobodna pred njim ponasati se cak i govoriti onako kako zelim, uvek sam pod nekom rucnom, kao da sam mu tetka zaludjena ljubavlju prema njemu a ne majka. On je donedavno bio veoma povucen, preozbiljan, osetljiv u svom svetu i verovatno nisam znala kako s njim. Za njega sam najosetljivija kad ima probleme ili kad mu lose krene. Nikako to ne mogu da podnesem, jako patim tad.
Kcerku prvu pozelim kad smo razdvojeni. bez njih mogu par dana pa i vise ali ona mi nedostaje odmah cim izadje. Njoj najvise volim da kupujem poklone, najvise se radujem njenim uspesima.
Drugi sin, mladji mi je najblizi od dece u smislu da sa njim razgovaram o svemu, ponekad me grize savest da ga opteretim previse. Razumemo se, imamo isti smisao za humor, delimo isto misljenje o ljudima, on je jedini koji nazove u sred izlaska da pita kako sam ako mu se na polasku ucinilo da nisam dobre volje.


Da neko od dece volim vise ili manje, ne bih ni za zivot to priznala ali bi se verovatno primetilo.

Pa to, na razlicite nacine i meni se cini.

 

[Sekura]

Posmatrajući ljude imam utisak da od svoje dvoje dece nekako više vole, mada ne znam da li to da podvedem pod ljubav, ono nesposobnije i manje uspešno dete i sve vuku na njegovu stranu. Posebno dolazi do izražaja kada su deca već odrasli ljudi. Ako je jedan na mestu, porodični, uspešni čovek, stambeno obezbedjen, a sve to je postigao krvavim radom....a drugi luftiguz, nema ništa, ništa nije stekao, žena i deca pobegla, kockar pijandura...roditelji bez obzira što znaju da će ovaj drugi sve što mu dadnu da spička u nevidelice, davaće i neče trepnuti. A onom drugom ništa. Čak često i na zajam, sa obavezom da im vrati. Ne samo novac kad je u pitanju, nego sve drugo.. Ovo je samo primer.

Mozda zato sto smatraju da je tom drugom i nesposobnijem djetetu vise potrebna njihova pomoc i nikada ne gube nadu da ce i ono, jednog dana, postati kao ovo drugo, uspjesno i stabilno..

 

[cvetni vrt]

Posmatrajući ljude imam utisak da od svoje dvoje dece nekako više vole, mada ne znam da li to da podvedem pod ljubav, ono nesposobnije i manje uspešno dete i sve vuku na njegovu stranu. Posebno dolazi do izražaja kada su deca već odrasli ljudi. Ako je jedan na mestu, porodični, uspešni čovek, stambeno obezbedjen, a sve to je postigao krvavim radom....a drugi luftiguz, nema ništa, ništa nije stekao, žena i deca pobegla, kockar pijandura...roditelji bez obzira što znaju da će ovaj drugi sve što mu dadnu da spička u nevidelice, davaće i neče trepnuti. A onom drugom ništa. Čak često i na zajam, sa obavezom da im vrati. Ne samo novac kad je u pitanju, nego sve drugo.. Ovo je samo primer.

A eto, meni se cini posto je moj stariji sin hiljadama km daleko od mene trenutno, na kraju Evrope, da me nema pola.
Pametan je,mudar, preozbiljan, uspesan i ambiciozan, u njemu vidim sebe kada sam bila u njegovim godinama i imamo zajednicki jezik. On je moja duhovna polovina.
Mladji je pak, luftiguz na tatu (sorry, ali je tako) i nikako ne mogu da "uhvatim".

 

[Thanatos]

Mozda zato sto smatraju da je tom drugom i nesposobnijem djetetu vise potrebna njihova pomoc i nikada ne gube nadu da ce i ono, jednog dana, postati kao ovo drugo- uspjesno!

Moguće, ali je uvek to nerealno. Skoro sam pričao sa jednim rodjakom, koji je ok čovek, sredjeni porodični odnosi, zanatski posao, ali nimalo lak...od jutra od mraka rmba čovek, solidna zarada. Dok mu je brat rodjeni propalica. Vratio se kod roditelja, spava do podne, ništa ne radi, uveče obilazi kockarnice, roditelji mu daju više od pola penzije, a podigli i kredit za njegove dugove, a ovom drugom, koji živi u istoj ulici gde i oni vode evidenciju koliko je kašićica šećera i šoljica ulja pozajmio. I takvih primera je koliko hoćeš.

 

[kanarinka]

Niko nikada nece priznati da mozda jedno dete voli vise od drugog. Mozda i ne voli, mozda je ljubav istog inteziteta, ali postoji veca naklonost i respekt.
Da li ste ikada razmisljali o tome? I zasto ljudi ne zele to da priznaju?

Ljubav po meni nema mernu jedinicu,tako da ne postoji vise-manje ili jednako.Ili volis ili ne volis.Kad su deca u pitanju prvenstveno je tu osecaj odgovornosti i brige,msm ja volim i moju sestru ali nisam odgovorna za nju.Ja ih ima tri,i sve tri su razlicite,tako da je i moj pristup u nekoj meri drugaciji,onoliko koliko je to moguce sobzirom da ni ja svoj karakter ne mogu menjati kao kameleon.To sto mozda jedno dete vise lici na vas,pa lakse razumete njegov karakter,tj uspete sa njim uspostaviti laksu komunikaciju,to ne znaci da to dete izdvajate u svom srcu u odnosu na drugu svoju decu.Uglavnom,uvek su me nervirala pitanja kretena kada sam bila mala:Koga vise volis,mamu ili tatu?Uvek sam cutala na to pitanje kao dete,a sad kao odrasla odgovorim tim ogranicenim mozgovima da se ljubav ne meri na kantar!Ili volis ili si ravnodusan,ili mrzis,govorim uopsteno o osecanjima,ali se to odnosi i na decu.

 

[cvetni vrt]

Mozda zato sto smatraju da je tom drugom i nesposobnijem djetetu vise potrebna njihova pomoc i nikada ne gube nadu da ce i ono, jednog dana, postati kao ovo drugo, uspjesno i stabilno..

Nazalost, ja mislim da se tesko bilo ko moze oblikovati po svojoj zelji, pa bilo to i vlastito dete.
Mozemo imati srecu ili nesrecu da je "pokupilo" odredjene gene, neznatan procenat je stecen vaspitanjem i primerom. Jer zasto bi dvoje dece od istih roditelja, istim odgojem, bilo toliko razlicito?

 

[Sanovnik]

Jya ih imam trojicu. Zaista nisam kod sebe ovo primetio. Oni su medđusobno različiti, al nisam primetio da ih volim na različite načinne. ili rdruagaccčijim inetenzitetom. Samo durgačije komuniciram sa svakim ponaosob.

 

[cvetni vrt]

Ljubav po meni nema mernu jedinicu,tako da ne postoji vise-manje ili jednako.Ili volis ili ne volis.Kad su deca u pitanju prvenstveno je tu osecaj odgovornosti i brige,msm ja volim i moju sestru ali nisam odgovorna za nju.Ja ih ima tri,i sve tri su razlicite,tako da je i moj pristup u nekoj meri drugaciji,onoliko koliko je to moguce sobzirom da ni ja svoj karakter ne mogu menjati kao kameleon.To sto mozda jedno dete vise lici na vas,pa lakse razumete njegov karakter,tj uspete sa njim uspostaviti laksu komunikaciju,to ne znaci da to dete izdvajate u svom srcu u odnosu na drugu svoju decu.Uglavnom,uvek su me nervirala pitanja kretena kada sam bila mala:Koga vise volis,mamu ili tatu?Uvek sam cutala na to pitanje kao dete,a sad kao odrasla odgovorim tim ogranicenim mozgovima da se ljubav ne meri na kantar!Ili volis ili si ravnodusan,ili mrzis,govorim uopsteno o osecanjima,ali se to odnosi i na decu.

Nema mernu jedinicu, u pravu si. Ljubav prema deci je nemerljiva, ali postoji neki bonus u vidu vece naklonosti.

 

[kanarinka]

Nema mernu jedinicu, u pravu si. Ljubav prema deci je nemerljiva, ali postoji neki bonus u vidu vece naklonosti.

Netacno,samo je razlika u komunikaciji!Npr,znam porodicu gde imaju jedno mentalno zaostalo dete i jedno zdravo.Naravno da se vise paznje pruza ovom bolesnom jer moraju jer je nesamostalno,ali da li ti zaista tvrdis da manje vole ono zdravo?Ne znam da li imas decu ili si sestra,ali uzmi zilet,pa poseci se na mali prst,onako malo tek da osetis bol,pa se poseci po npr kaziprstu,pa mi reci gde te je vise bolelo?Nema vise-manje,samo neko je samostalnije neko je manje samostalno,neko ce se snaci gde god ga bapnes u bilo kom drustvu,a ono drugo ti se drzi za suknju.Briga i roditeljska odgovornost prema deci je jedina razlika izmedju ljubavi prema deci i bilo koje druge ljubavi!A inace ljubav je ljubav ili volis ili ne,i tu je kraj.

 

[gost 114527]

Niko nikada nece priznati da mozda jedno dete voli vise od drugog. Mozda i ne voli, mozda je ljubav istog inteziteta, ali postoji veca naklonost i respekt.
Da li ste ikada razmisljali o tome? I zasto ljudi ne zele to da priznaju?

Milion puta sam razmisljala i otvoreno pokazala i otvoreno razgovarala.

Sve troje dece volim podjednako, sasvim podjednako samo na razlicite nacine.


Najstarijeg sina volim nekako sa distance, nikad nisam slobodna pred njim ponasati se cak i govoriti onako kako zelim, uvek sam pod nekom rucnom, kao da sam mu tetka zaludjena ljubavlju prema njemu a ne majka. On je donedavno bio veoma povucen, preozbiljan, osetljiv u svom svetu i verovatno nisam znala kako s njim. Za njega sam najosetljivija kad ima probleme ili kad mu lose krene. Nikako to ne mogu da podnesem, jako patim tad.
Kcerku prvu pozelim kad smo razdvojeni. bez njih mogu par dana pa i vise ali ona mi nedostaje odmah cim izadje. Njoj najvise volim da kupujem poklone, najvise se radujem njenim uspesima.
Drugi sin, mladji mi je najblizi od dece u smislu da sa njim razgovaram o svemu, ponekad me grize savest da ga opteretim previse. Razumemo se, imamo isti smisao za humor, delimo isto misljenje o ljudima, on je jedini koji nazove u sred izlaska da pita kako sam ako mu se na polasku ucinilo da nisam dobre volje.


Da neko od dece volim vise ili manje, ne bih ni za zivot to priznala ali bi se verovatno primetilo.

Posmatrajući ljude imam utisak da od svoje dvoje dece nekako više vole, mada ne znam da li to da podvedem pod ljubav, ono nesposobnije i manje uspešno dete i sve vuku na njegovu stranu. Posebno dolazi do izražaja kada su deca već odrasli ljudi. Ako je jedan na mestu, porodični, uspešni čovek, stambeno obezbedjen, a sve to je postigao krvavim radom....a drugi luftiguz, nema ništa, ništa nije stekao, žena i deca pobegla, kockar pijandura...roditelji bez obzira što znaju da će ovaj drugi sve što mu dadnu da spička u nevidelice, davaće i neče trepnuti. A onom drugom ništa. Čak često i na zajam, sa obavezom da im vrati. Ne samo novac kad je u pitanju, nego sve drugo.. Ovo je samo primer.

Msm da se oba deteta vole isto, samo na različite načine...
U mojoj porodici sam ja ta koja je stalno pravila probleme, svađe, moja sestra je uvek bila tiha, povučena, distancirana ako tako smem da kažem. Njena reč je stabilna, ono što uradi je tipično za nju i nikada nema većih oscilacija. Strašno zavisim od roditelja, dok je ona dosta samostanija. Ona se sa svojim problemima oduvek nosi sama, jedino od njih traži finansijsku pomoć ako joj je potrebna, a i to izbegava maksimalno. Ja sam nestalna dosta, radim stvari shodno trenutku, gomila pogrešnih i nepromišljenih postupaka, bez takta često... mada se i ja polako učim. Poenta je da su daleko osetljiviji na moje probleme, valjda zato što su stalno uključeni dok na njene i ne toliko. Banalan primer. Prve godine mojih studija, dobijala sam duplo više nego što mi je potrebno... njoj nikada toliko nisu davali. Ona je uvek imala ušteđevinu. Ja nikad. I jednim delom su i oni krivi za tu moju neodgovornost, mada sam sad već odavno punoletna i tako više ne mogu da se pravdam. Samo, da roditelji jesu osetljiviji na nesposobniju decu, jesu.

- - - - - - - - - -

Jya ih imam trojicu. Zaista nisam kod sebe ovo primetio. Oni su medđusobno različiti, al nisam primetio da ih volim na različite načinne. ili rdruagaccčijim inetenzitetom. Samo durgačije komuniciram sa svakim ponaosob.

Da, verovatno je to. Ne čak ni ljubav na različit način.

 

[Hellen]

Можемо ли уопште имати потпуно идентичан однос према било које две особе на планети, када су сви људи потпуно различити и однос са сваким је прича за себе???
Ако волимо две особе, онда их ВОЛИМО, како можемо да меримо ''овог волим мање'', ''овог волим средње'', ''овог мало више''???
Чему потреба да се љубав мери на кантару???
Нека свако погледа у своје срце и нека покуша да поређа људе које воли по некој ''јединици љубави'' и видеће да то није могуће урадити!!!
Зашто се онда толико форсира то питање:''Које дете више волите?'' и зашто се у тим питањима провлачи подразумевање да сви ми неко дете волимо мање а неко више, само ''не смемо то да признамо''???

Како би то изгедало у пракси?
Кад ми се разболи дете које 'више волим'' - водим га код лекара и лечим га, а кад се разболи оно које ''мање волим'- пуштам га да лежи болестан и не лечим га? ''Више вољеном'' детету дајем батак, а ''мање вољеном'' крило??? ''Више вољеном'' купујем фирмирану гардеробу, а ''мање вољено'' иде у ритама? ''Више вољено'' љубим и мазим, а ''мање вољено'' игноришем???

 

[cvetni vrt]

Msm da se oba deteta vole isto, samo na različite načine...
U mojoj porodici sam ja ta koja je stalno pravila probleme, svađe, moja sestra je uvek bila tiha, povučena, distancirana ako tako smem da kažem. Njena reč je stabilna, ono što uradi je tipično za nju i nikada nema većih oscilacija. Strašno zavisim od roditelja, dok je ona dosta samostanija. Ona se sa svojim problemima oduvek nosi sama, jedino od njih traži finansijsku pomoć ako joj je potrebna, a i to izbegava maksimalno. Ja sam nestalna dosta, radim stvari shodno trenutku, gomila pogrešnih i nepromišljenih postupaka, bez takta često... mada se i ja polako učim. Poenta je da su daleko osetljiviji na moje probleme, valjda zato što su stalno uključeni dok na njene i ne toliko. Banalan primer. Prve godine mojih studija, dobijala sam duplo više nego što mi je potrebno... njoj nikada toliko nisu davali. Ona je uvek imala ušteđevinu. Ja nikad. I jednim delom su i oni krivi za tu moju neodgovornost, mada sam sad već odavno punoletna i tako više ne mogu da se pravdam. Samo, da roditelji jesu osetljiviji na nesposobniju decu, jesu.

- - - - - - - - - -


Da, verovatno je to. Ne čak ni ljubav na različit način.

Naravno da se vole.
Medjutim, ako je jedno dete isto ti, i imate zajednicki jezik.
Drugo dete, je isti on, od koga ste se razveli, bas zbog tih neprebrodivih karakternih crta?

 

[cvetni vrt]

Можемо ли уопште имати потпуно идентичан однос према било које две особе на планети, када су сви људи потпуно различити и однос са сваким је прича за себе???
Ако волимо две особе, онда их ВОЛИМО, како можемо да меримо ''овог волим мање'', ''овог волим средње'', ''овог мало више''???
Чему потреба да се љубав мери на кантару???
Нека свако погледа у своје срце и нека покуша да поређа људе које воли по некој ''јединици љубави'' и видеће да то није могуће урадити!!!
Зашто се онда толико форсира то питање:''Које дете више волите?'' и зашто се у тим питањима провлачи подразумевање да сви ми неко дете волимо мање а неко више, само ''не смемо то да признамо''???

Како би то изгедало у пракси?
Кад ми се разболи дете које 'више волим'' - водим га код лекара и лечим га, а кад се разболи оно које ''мање волим'- пуштам га да лежи болестан и не лечим га? ''Више вољеном'' детету дајем батак, а ''мање вољеном'' крило??? ''Више вољеном'' купујем фирмирану гардеробу, а ''мање вољено'' иде у ритама? ''Више вољено'' љубим и мазим, а ''мање вољено'' игноришем???

Naravno da ne. Znas i ti da to ne mozes. Oba su ti ispod srca rasla, ali neverovatno je kakva razlika moze da bude izmedju dva deteta koja je jedna majka rodila. Ok, nije samo majka tu ucestvovala, razumem.
Pa, moja sestra i ja smo takodje dva razlicita sveta i uvek me fasciniralo to, kako je tako nesto moguce?

 

[kanarinka]

Naravno da se vole.
Medjutim, ako je jedno dete isto ti, i imate zajednicki jezik.
Drugo dete, je isti on, od koga ste se razveli, bas zbog tih neprebrodivih karakternih crta?

Razgovaraj sa roditeljima,dete!Ni njima razvod nije lak,i ne mozes to resiti jednim razgovorom,ali budi ubedjena da te majka i otac vole,samo su pogubljeni iako su odrasli,novonastalom situacijom,koja ni njima nije prijatna!Razgovaraj,insistiraj na razgovoru,isplaci se,izvici,ali reci kako ti je!

 

[Hellen]

Naravno da se vole.
Medjutim, ako je jedno dete isto ti, i imate zajednicki jezik.
Drugo dete, je isti on, od koga ste se razveli, bas zbog tih neprebrodivih karakternih crta?

Ја имам тај случај.
Али то је питање односа, функционисања, а не количине љубави.
Са млађом ћерком имам више разумевања јер смо сличније, што не значи да је на било који начин привилегована...
Напротив, баш због загуљеног типа личности много више се бавим старијом ћерком, што млађа понекад доживљава као неправду и запостављање...

 

[Hellen]

Naravno da ne. Znas i ti da to ne mozes. Oba su ti ispod srca rasla, ali neverovatno je kakva razlika moze da bude izmedju dva deteta koja je jedna majka rodila. Ok, nije samo majka tu ucestvovala, razumem.
Pa, moja sestra i ja smo takodje dva razlicita sveta i uvek me fasciniralo to, kako je tako nesto moguce?

И моја сестра (Ванда форумска) и ја смо сасвим различите!
И много пута у току одрастања помислила сам да родитељи њу више воле, а у каснијим разговорима ми је признала да је она исто то за мене помишљала много пута...


Док сам старију ћерку гњавила око школе - стално је беснела и свађале смо се и викала је да јој се не мешам у школу!

Последњих пар недеља млађа има неки проблем са професором математике и много се прича у кући о томе, а код старије се ништа битно не дешава, па нисмо толико причали о њеној школи....
И данас ми је пребацила како ме је ''баш брига за њу и њене оцене'' и како сам ''дигла руке од ње и њене школе'' јер је не гњавим и не терам да учи!

 

[Ribar]

Ne znam da li mi je gluplje kad neko pita dijete da li vise voli mamu ili tatu ili pitanje koje dijete vise volis.

Ljubav po meni nema mernu jedinicu,tako da ne postoji vise-manje ili jednako.Ili volis ili ne volis.

Iako nema merne jedinice ljubavi (ili baš zato!), verovatno nekoga volimo više a nekoga manje - uključujući i sopstvenu decu.
Naravno, to ne priznajemo ni sebi, a kamo li drugima! Priznavanjem bismo povredili i sebe i decu.

 

[cvetni vrt]

Razgovaraj sa roditeljima,dete!Ni njima razvod nije lak,i ne mozes to resiti jednim razgovorom,ali budi ubedjena da te majka i otac vole,samo su pogubljeni iako su odrasli,novonastalom situacijom,koja ni njima nije prijatna!Razgovaraj,insistiraj na razgovoru,isplaci se,izvici,ali reci kako ti je!

Nisam ja deteJa sam mama.

- - - - - - - - - -

И моја сестра (Ванда форумска) и ја смо сасвим различите!
И много пута у току одрастања помислила сам да родитељи њу више воле, а у каснијим разговорима ми је признала да је она исто то за мене помишљала много пута...


Док сам старију ћерку гњавила око школе - стално је беснела и свађале смо се и викала је да јој се не мешам у школу!

Последњих пар недеља млађа има неки проблем са професором математике и много се прича у кући о томе, а код старије се ништа битно не дешава, па нисмо толико причали о њеној школи....
И данас ми је пребацила како ме је ''баш брига за њу и њене оцене'' и како сам ''дигла руке од ње и њене школе'' јер је не гњавим и не терам да учи!

O, Boze!

 

[cvetni vrt]

Iako nema merne jedinice ljubavi (ili baš zato!), verovatno nekoga volimo više a nekoga manje - uključujući i sopstvenu decu.
Naravno, to ne priznajemo ni sebi, a kamo li drugima! Priznavanjem bismo povredili i sebe i decu.

Pa eto, ajd da ne kazemo vise volimo.
Zato sam i postavila temu, jer znam da NIKO to nece reci, ali sam sigurna da razlika izmedju dece postoji, samo koja?

 

[kanarinka]

Nisam ja deteJa sam mama.

- - - - - - - - - -

Naravno da se vole.
Medjutim, ako je jedno dete isto ti, i imate zajednicki jezik.
Drugo dete, je isti on, od koga ste se razveli, bas zbog tih neprebrodivih karakternih crta?

Pardon,nisam bas dobro razumela tvoj post.Sto ljudi sto cudi.I ti sad hoces potvrdu da se to i drugima desava i da je zbog toga to ok?Ne kapiram?
Ja opet kazem,a kazem iz licnog iskustva kao majka troje dece iz dva braka,da ljubav ne moze da se izmeri.Ja ili volim ili mrzim ili sam ravnodusna.