Moje,a i vase pesme

[CrniĐavo]

To beše poklon, rođenje iz snova,
Igra života blaženog kova,
Al’ strah u meni tek pirka, vileni,
Što misao ta se stapa u seni.

To beše vatra, razorne moći,
Svetlosti igra što vodi po noći,
Al’ strah u meni tek pirka, vileni,
Što misao ta se stapa u seni.

To bese zora, mirisna, rana,
Igra vode niz rosnih grana,
Al’ strah u meni tek pirka, vileni,
Što misao ta se stapa u seni.

To beše suton, setno smrknuće,
Ljubavi igra do praha svenuće,
Al’ strah u meni tek pirka, vileni,
Što misao ta se stapa u seni.

 

[zmajodbraj]

У хладу мирисне липе и ораја широке, густе крошње
Где ветар и небо каменита седла и врхове милује
И чује се пој кокота и цвркут птица
Жубор андријског врела поручује:
Ведро је небо са безброј звездица
Дању Сунце, а ноћу звезда Даница
Обасјава путе до најлепшег, њеног лица...

 

[arebis777]

Без обзира колико
сам лагала себе
да ми ниси драг,
у срцу мом си
ипак оставио траг.
Колико моја душа
због тебе ноћас пати
ти никада нећеш
уистину знати.
И док своју тугу
дајем добром Богу на дар,
само Он зна да смо
некада били пар.

 

[CrniĐavo]

Čudno je to. Kad ne mislim na te,
Oblaci sivi u trenu se sjate,
Lagano niz srce žal orosi sveža,
A suza u oku sve gušća je, sve teža.

Čudno je to. Kad ne mislim na te,
Kapi sive rosne, o zašto me verno prate?
Iz srca bih siva k’ svetlu tvome beža’,
A u srcu bol sve jača je, sve steža.

Aj Ljubavi moja. Kad ne mislim na te,
Ja znam da sivi će psi da se vrate,
Čeljušću gordim po duši ce riti,
I žeđu golemom krv srca mog piti.

 

[CrniĐavo]

Kako iz duše bol odgnati,
Kakav stih tebi napisati,
Kako bez straha u ambis gledati,
O, kakav je život, a tebe ne voleti?

Kako bez svetla večnošću lutati,
Kakav je cilj u trenu opstati,
Kako bez vode rasuto stapati,
O, kako bez vatre dostojno umreti?

 

[CrniĐavo]

Ja svakim te danom, o, imam te sve više,
I svakim te danom ja imam sve manje,
K'o plamena sveće, k'o sene svetlost što piše
K’o mirisa cveće, k'o listova granje.

Iznova novo cveće se rađa,
Iznova cvasti, plodi i mre,
U večnoj igri vremenskih lađa,
Tlu lišće će pasti, brodi k'o pre.

Ja svakim te danom, o, imam te sve vise,
I svakim te danom ja imam sve manje,
K'o plamena sveće, k'o sene svetlost što piše,
K'o mirisa cveće, k'o listova granje.

Iznova novi plam sveće se rađa,
Iznova sja, bukti i mre,
U večnoj igri vremenskih lađa,
Sen s' svetlom se spaja, hukti k'o pre.

Ja svakim te danom, o, imam te sve više,
I svakim te danom ja imam sve manje,
K'o plamena sveće, k'o sene svetlost što piše,
K’o mirisa cveće, k'o listova granje.

 

[CrniĐavo]

O livado rosna, latice u cvasti,
U srcu mom lepša neg’ vas,
Cvetna bašta rasti.

O grančice šumne, pričice u poju,
U duši mi neg’ što u vas,
Nota u još većem broju.

O astralni puti, zvezdice u jatu,
Oči mojih svici neg’ vas,
Još iskrije sjatu.

O da li je san, da l’ omama šarna,
Il’ ljubih je opet,
Videh oka čarna.

 

[CrniĐavo]

U kemenu svoju čuvam svu bit,
U sećanjem bistrim satkanu nit,
Medj’ tkanjem od zala da neda se svit’,
Medj’ kamenjem raznim da neda se skrit’.

Al’ obesti silne k’o reka ce teći,
I plameni oganj žara će peći,
I besani vetar prah ponosno duva,
Al’ nežni kamičak svu svoju bit čuva.

 

[CrniĐavo]

Moj svet sačinjen je od :

Tebe, zvezdanog neba noćiju plavetnih i,
Mene, k’ nebu uprtih očiju samotnih.

Tu i tamo sto neznanih mora,
Potočića žednih, rosom pranih zora.

Tu i tamo, Sunca maznih zraka,
Osvanuća plamnih, dugom tkanih traka.

Tu i tamo raspevanih ptica,
Insekata vrednih, zraka gladnih klica.

Tu i tamo, staza stremnih snu,
Kamenčića glednih, večnom spremnih dnu.

 

[CrniĐavo]

Suzo moja, kaži meni, koliko si teška?
Koliko te deli od blaženog smeška?

Suzo moja, ja te, neizmerno volim,
U potoke ‘itaj kad žarko te molim.

U suzi je plama njene duše želja,
Od suze je rosa srca moga belja.

I zato, Ljubavi moja,
O pusti mi suzu, pa nek teče, polako,
Nek usne mi ljubi, k’o ti što želiš, žalko.

 

[gost 223698]

Super ejakulator
dolazi po vas
super ejakulator
očekuje vas spas

On je lucidan, precizan
hirurški surov
ne zanimaju ga nežnosti
igra vrlo grubo

Super ejakulator
u objektiv gledam
spermacidi lete
čekam da se predaš

Super ejakulator
biološki pojam
koristim bezopasne metkove
da bih ostavio dojam

Dolazim
dolazim
dolazim po vas

lete male rakete
uteruju vam strah

Dolazim
dolazim
ejakuliram po vama

možda snimali smo erotski
ovo sad će biti drama

 

[CrniĐavo]

U osvit sivog kišovitog dana,
Pod tužnijeh kapi kad svila se grana,
U srcu mi žalkom otvori se rana,
Zažubori valom čežnja uspavana.

Plam očiju tvojih što mistično zari,
Poljupci topli što međ' nas su pali,
Tren ispunjen srećom što krišom smo krali,
To na te me seća gro nesušnih čari.

 

[CrniĐavo]

Ti lane si, lanašce moje,
Al lepše neg’ laneta su okice tvoje.

Ti pčela si, pčelica moja,
Al slađe neg' pčele je košnica tvoja.

Ti Sunce si, sunašce moje,
Al moćnije neg' njeg' plame su tvoje.

Ti pesma si, pesmica moja,
Al lepša čar neg' nje duša je tvoja.

 

[CrniĐavo]

Jesen

Uvelo cveće, uvelo,
Poslednji sokovi teku,
Žuti se letnje odelo,
Oblak odmerava reku.

Dopire magla, silazi,
Umorne zvezdice trnu,
Prohladni vetar ‘bilazi,
I vuci mirisu srnu.

Odlaze ptice, odlaze,
Stuknje pred okovom leda,
Sive horde nadolaze,
I spava košnica meda.

Pod zemljom hrčak, duboko,
Hrkanjem sročio rimu,
U san mu doshao soko,
Dok sanja mirisnu plimu.

 

[CrniĐavo]

Dan svaki je duši praznik,
K’o cveće što praznuje,
Svakog jutra bez oblaka,
Kad Sunce ga ogreje.

Dan svaki je duši praznik,
Ko srce što praznuje,
Svakog jutra do rastanka,
Kad s’ Tobom se nasmeje...

 

[fitolend]

Ja sam samo svoje ime
Ostalo je Ti
Okoliš, moje navike
Sneg koji proleće
Usne kojim me ljubiš
Zvezde u mojim očima
Jutro koje me budi

 

[CrniĐavo]

Zbog Tebe pevam, zbog Tebe dišem,
Zbog Tebe od svile stihove pišem.

Zbog Tebe nežno znam voleti,
Zbog Tebe ništa mi ne preti.

Zbog Tebe milo znam leteti,
Zbog Tebe ću Ljubavi umreti.

 

[CrniĐavo]

Uzmi me, o vatro, uzmi me.
Vapim u mraku i sam.
Uzmi me reko, ponesi me,
Putem kud vodi moj san.

Pod listom je bačena sena,
Dok igra pod senom, u hladu.
Igra i šapće do trena,
Kad počeće let svoj u padu.

Uzmi me, o vatro, uzmi me.
Živim nad senom i sam.
Uzmi me reko, ponesi me,
Putem kud vodi Tvoj san.

A kada tren konačni dođe,
Svetlost kad s tamom se skroji,
To leteći k’ zemlji list pođe,
Da s’ večnošću reka ga spoji.

 

[CrniĐavo]

Kad moje luče mene voli,
To je kao kad raste trava;
Šap'će nežno, rosna u zori,
Dok bdi nad njom nebeska plava.

Kad moje luče mene voli,
To je kao reka kad teče;
Vrti slapom, šumom žubori,
Dok bdi nad njom zvezdano veče.

Kad moje luče mene voli,
To je igra vatre u vodi,
Nit' gasne vatra, nit' voda mori,
Već čudom nekim cveta i plodi.

Kad moje luče mene voli,
To je sila bezočne soji,
Nit' reka divlja, nit' trava zgori,
Vec čudom nekim u gaj se skroji.

 

[Dionistije]

Neotkrivena cuda ljubavi

Sta to u ljubavi ima
Sto sadi trnje putevima zaljubljenih
Pa salje poruku nama svima
Da cemo setati stazama izgubljenih

Kakvu tu tajnu ljubav krije
Sto nas tera da prestanemo ljudi biti
Nego nesto drugo sto smije
I svoje zelje i nade od voljene skriti

Kakva se to vatra u ljubavi krije
Opasna vatra koja neprestano gori
Kad je ima dovoljno ona nas grije
A kad je ima previse, zajedno s ljubavlju izgori

Kakva to zar postoji u ljubavi
Koja stvara ljude sa sto lica
Ili su ljudi toliko ubavi
Da nemaju nikakvih ljubomornih i zavidnih igrica

Kakva li se to snaga u ljubavi suska
Koja tera ljude da rade stvari
Na koje ih ne bi ni sprecila puska
Samo da se ravnoteza ne pokvari

Kakva li je to ljubav volja
Koja ljude spaja u jedno
I ucini nas da sijamo spolja
A za ljubomorna usta nam je svejedno

Kakvu li to nadu ljubav sadi
Sa cvrstim nitima krojenim
Pa nas iz vasionskih problema vadi
I drzi ljude spojenim

Sva su ovo cuda neotkrivena
Koja cine ljubav cudnom
Jer ljubav ne treba da bude pokrivena
Ona uvek treba da se oseca budnom...

 

[lunao]

Zašto patiš ?

Zašto toliko patiš dušo moja ?
I da li je patnja tvoja sudbina ?
A kad pomislim na tvoje nasmejano lice.
Koje ugledah jednog martovskog dana.
U nepreglednoj masi ljudskih lica.

Setim se tvojih radosnih očiju .
Onih istih koje sada plaču .
Istih očiju koje sada ne mogu videti.
I obrisati im suze svojim dlanom.
I svoj obraz staviti uz tvoje lice.

Gledam u peščani sat svoga života.
Ali ne mogu zaustaviti bar neko zrno peska.
Da pokušam da uspavam vreme .
I zaustavim tvoje suze.
Jedinu tužnu reku ovog sveta.

I dao bih ovo malo svog preostalog života
Da ti mogu izbrisati vreme tuge.
I da tvoje suze budu samo radosnice.
Ali ne mogu , nemam snage.
Da pobedim tvoju bol.

Tako jaku , tako snažnu.
Da joj nikako ne mogu prići.
Tvoju bol, jaču od svih uragana,
Tvoju bol, koja meni čini bol.
I lomi me kao što se talasi lome o sive stene
Mog nemoćnog života.

 

[lunao]

Znakovi

I taman kad pomislim
da si vec izbledio,
odnekud se pojavis
kao dim iz pepela...
Uzalud ja krijem se
i od tebe sklanjam se,
prolazis kroz moje sne
prolazis kroz zidove...

Da mi srecu pokvaris
malo da se poigras,
kad na drugog pomislim
misli da mi oteras...
Bilo gde da krenem ja,
okrenes mi znakove
da ka tebi vode svi
i posle tebe,
opet ti...

I taman kad zaboravim
boju tvoga pogleda,
dodjes da me podsetis
kako tuga izgleda...

Da ti glas nepoznajem
mislila bih ljubav je,
da me bol neodaje
mislila bih vecna je...
Bilo gde da krenem ja
okrenes mi znakove
da ka tebi vode svi,
i posle tebe opet,
TI...

 

[mari47]

Kad odem jednom
ne traži me,
ne umoljavaj bogove
da me ponovo vrate,
može biti pogubno za oboje
jer takve samo nesreće prate.
Seti se Orfeja
kako je molio Hada
Euridiku ponovo da iz zemlje vrati
a on, nije poslušao okrenuvši se
da se uveri da li ga u novi život prati.
Tužno pod Olimpom harfa se čuje
to Orfej mrtvu Euridiku priziva
i kamen je plakao za njom,
i zemlja se raspukla na mestu
gde lepa Euridika zauvek počiva.

 

[lunao]

SLOBODNA

Tu smo kao nekada
vracaju se secanja
kroz tisinu cujem svoje ime
govoris "ljepsa si n'o ikada"
i svaki dan je godina
kad te nema tu

A znam da svaka tvoja rijec je laz
i da ljubio si nju dok sam za te zivjela
Umirem al se tebi ne vracam
idem dalje slobodna
vise mi ne znace tvoje prazne rijeci
sad sama kao pustinja
ponosna al sretnija
odlazim od tebe jaca nego ikada

Uzimam tvoje dodire
samo da me podsjete
da te vise ne zelim
Sve,sve nocas stavljam na tebe
kao da zivot pristaje
da me zapamtis
a znam - opet ces naci nekoga
k'o slici na mene
al mene vise nikada.

 

[lunao]

Bolni, ali zacudo dragi meni su dani,
kada opazim da ljudi su mi tudji,
neiskrenoscu zazidani od mene
kao tvrdom kulom,
te bezim u sume i u dusu bilja
ronim nekim novim, u osamljenosti
rodjenim culom;

kada radije od prijateljske sake,
milujem drveta kakvoga nezni,
rumeni prut;
i bezeci sa toplog, sestrinskog krila,
da mi je da magle daleke lagani
dohvatim skut.

Dani kad zize istina mi se cine
varljivi plamicci iz bajke sto mame
sa pravih staza;
a verujem strasno u ono sto kakav sum
skrivenih u noci grana jedino
tek meni kaza;

kada ne razumem ni sebe; a zudno
kao vracara u zagonetni gledam
prirode dlan;
kad osetim da zivot u dnu nije lep
i strasno sva se uzivim u kakav
prolazni san.
D.Maksimovic