Moja Srbija kao Jul

Poruka
19.297
Вучко не прави ЈУЛ него нешто што се звало Савез социјалистичког радног народа(раније Народни фронт).Савез комуниста је био само један од чланова ССРН.То је први пут почело у Француској 30-тих година прошлог века, окупљање различитих странака и покрета у једној великој "шатор коалицији".

ЈУЛ није био кровна организација, већ једна фракција функционера,генерала и јавних личности.
 

Casual Observer

Veoma poznat
Poruka
14.424

Moja Srbija kao JUL


Jasmina Lukač
Moja Srbija kao JUL 1


Novi Vučićev projekat, bio nova organizacija ili koalicija, ugasio se SNS ili preimenovao u Moju Srbiju, nezdravo podseća na JUL Slobodana Miloševića i Mire Marković.

Ta nadpartija Jugoslovenska levica trebalo je da bude skup onih koji su „iskrene“ jugoslovenske patriote, a Vučićeva Moja Srbija okupiće je li, istinski prosrpski opredeljene snage, a i birače. Dok Putin ponavlja sve Miloševićeve greške, ali sve, kao da ruski predsednik uopšte nije ni živeo u političkoj realnosti 90-ih, tako i Vučića, kao da neka sila vuče unazad.

Najgore po Vučića bilo bi da postane žrtva političkih fiks ideja iz sopstvene porodice i najbližeg okruženja. I da dokaže, da uticaj supruge ne mora da bude ništa više politički štetan, nego uticaj oca i brata. Naznačena ideja novog projekta, kako god se zvao, da mu pristupe nekompromitovani i prošlošću neopterećeni ljudi, jeste sada nesprovodiva.

Postoji trenutak kada je to u nekoj meri moguće, a to je vreme dolaska na vlast. Ali, posle više od deset godina Vučićeve vladavine, nema šanse da on stvori nešto zaista novo. Samo će najgori pohrliti u novi projekat i učiniti ga nemogućim, baš kao što su nekad i u JUL. Isto tako će kasnije pripisati sebi zasluge za podrivanje iznutra, i prišljamčiti se nekoj pobedničkoj strani, ukoliko je bude.

Te najgore, javnost uopšte ne mora da doživljava takvima, ali Vučić svakako zna iznutra šta i ko oni stvarno jesu. A ukoliko ne zna, ili se pravi da ne zna, onda i nije politički vidovitiji od Mire Marković, niti odmaknut od sličnog pada s vlasti. Ukoliko je namera da se ide u susret novom odnosu snaga u svetu i samo napusti SNS, kao prevaziđen, za novi projekat je potrebna spoljna podrška.

Ne izgleda da je Vučić pribavio tu podršku, ili to barem za sada nije vidljivo. Moguće i da nije vidljivo zato što se u našoj javnosti krenulo od pogrešne pretpostavke, lupljene tek da se nešto kaže. A to je da Vučić hoće da napravi novu Jedinstvenu Rusiju.

Naprotiv, SNS je bila pandan Jedinstvenoj Rusiji po uvhati sve (keč ol) koncepciji, izbornom nastupu nestranačkih a poznatih ličnosti, plavo belim bojama i nizu drugih karakteristika. I kad god je vlast naprednjaka bila u krizi, SNS je za vlast „kačio“ upravo Putin. Od poruke „Spasiba za družbu“ ispred Hrama svetog Save, pa do „srećni izbori“ u Sočiju i drugde.

Vučić se može biti sprema za postputinovsku Rusiju ili za ratnu Evropu, a u tom slučaju, potapaće ga upravo ono, što ga je i uzdiglo. A to je što će svi videti priliku da se uzdignu, niko da se iole založi za opšte dobro.

Na političkoj sceni Srbije vrvi od žestokih „uhvati istorijsku priliku sad ili nikad“. Od sad treba „da se zauvek svrstamo na Zapad i uđemo u EU“, do sad je „sudbinski trenutak da odbranimo Kosovo i slovenski identitet“.

Slabo ko se osvrće na ono što je najvažnije – da rat na istoku Evrope odmah stane. Niko ne predlaže da se u dobroj nameri ponudi posrednička uloga, i da Beograd bude domaćin mirovne konferencije Rusije, Ukrajine i EU. A baš Beograd, bombardovan 1999. jeste najpozvaniji za to. https://www.danas.rs/kolumna/jasmina-lukac/moja-srbija-kao-jul/



JUL je bio prva catch all party u Srbiji. JUL je počeo kao pokret koji se zvao Savez Komunista - Pokret Za Jugoslaviju. U njemu su glavni bili marksistkinja Mirjana Marković i generali JNA koji su već bili prešli na stranu Slobodana Miloševića i njegove memorandumske politike. Zatim taj pokret ulazi u koaliciju sa više malih, danas zaboravljenih partija, ali i sa raznim živopisnim pojedincima, i ta koalicija je nazvana Jugoslovenska Udružena Levica (JUL) . Pod jednim krovom su se tada našli jugoslavenski pozorišni redatelj i maoista iz studentskih gibanja 1968. godine Ljubiša Ristić, koji je bio i predsednik JUL-a, zatim zakasneli obožavatelj Chea Aleksandar Vulin, tajkun Nenad Đorđević i prozapadni srpski nacionalist Darko Trifunović. Svaka sličnost sa SNS je namerna.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
83.612
A šta su bili ti lokatori?
Руска агентура у војној безбедности хтела је да Светом Дарку Трифуну Јуловском, који бива ухапшен 1999. године, намести да је "постављао локаторе". Али он заправо није био шиканиран због "локатора". То је наравно измишљотина коју су пробали да му накарикају не би ли га некако задржали иза решетака.

Овде је, а да би млађи читаоци уопште схватили о чему се ради, ипак неопходно једно подробније објашњење.

Наиме, Свети Дарко Трифун јесте, како је претходно на теми већ речено, припадао прозападној струји у ЈУЛ-у. Прозападну струју ЈУЛ-а су у тандему предводили члан Дирекције ЈУЛ-а Горан Матић, а који је пре ЈУЛ-а био члан Лиге Социјал-демократа Војводине Ненада Чанка, и тадашњи портпарол ЈУЛ-а Иван Марковић.
Прозападна фракција ЈУЛ-а своје звездане тренутке доживљава након потписивања Дејтонског споразума. То је време када Слободан Милошевић од стране Запада бива проглашен за "гаранта мира и стабилности на Балкану" на ужас прозападне опозиције али и нео-бољшевичке фракције у ЈУЛ-у која гледа у правцу НР Кине, гнуша се (исправне) Јељцинове политике приближавања Америци, призива преврат у Руској Федерацији и - снива освету.

Како је Запад по потписивању Дејтонског споразума укинуо санкције према СРЈ, у сали "Авала" хотела Хајат креће сваковечерње организовање гала-вечера за разне привредне делегације са Запада. О тим догађањима у "Хајату" уредно извештава Тв Бастиља у свом Другом дневнику из којег одједном нестају ратни хушкачи с почетка деведесетих (на жалост не за дуго). Прозападна фракција ЈУЛ-а води коло; она је заправо организатор поменутих догађања у тада најбољем београдском хотелу; они су домаћини западним пословним људима који, заинтересовани да инвестирају у велика Србијанска предузећа, тада у великом броју посећују Београд.

Са своје стране Слободан Милошевић обећава Американцима "Дејтон 2" за Косово. Припрема се Рамбује, а ЈУЛ у коалицији са СПС-ом на савезном нивоу постаје владајућа партија. Сходно томе, горе поменути Горан Матић постаје савезни секретар за информисање. Занимљив је податак да је током његовог мандата, за само две године, регистровано преко 2000 приватних јавних гласила која су углавном сва била прозападна. То је време када за покретање приватних новина било потребно званично одобрење Савезне владе и то одобрење се до доласка Горана Матића на ту функцију веома тешко добијало. То је време када Богољуб Карић уводи европску GSM мобилну телефонију у Србију, као и интернет преко свог провајдера.

Тада секретар Матићевог кабинета у Савезној влади постаје млади јуловски (прозападни) кадар Свети Дарко Трифун.
ЈУЛ је иначе тада чинио све да привуче младе, и због тога за ЈУЛ све важнији почиње да бива и бивши басиста пратећег бенда Слађане Милошевић, Жељко Митровић, чија телевизија Pink тада постаје популарна због комбинације турбо-фолка, денс-музике типа Funky House Band-а и женске групе Models, и најновијих холивудских филмова који се емитују петком увече само два-три дана после њихове светске премијере. И Жељко Митровић је био припадник прозападне фракције ЈУЛ-а која у то време сија од среће. Добила је битку над нео-бољшевишком јуловском фракцијом.

Међутим, амбициозни савезни секретар за информисање и члан Дирекције ЈУЛ-а Горан Матић не задовољава се тиме да прима западне делегације и потписује одобрења за нова (прозападна) штампана издања. Бесан на про-руску фракцију у ЈУЛ-у, која у сарадњи са војном безбедношћу "испод жита" ровари пуном паром, а посебно незадовољан скидањем проамеричког кадра Јовице Станишића званог Ледени са чела ДБ-а пошто је овај Милошевићу казао да је глупост красти локалне изборе које је коалиције "Заједно" добила у скоро свим градовима и општинама у Србији, Горан Матић у једној вили на Дедињу оснива паралелну, јуловску, али прозападну тајну службу. Циљ је борба против руске агентуре. У њој ангажује и свог младог сарадника Светог Дарка Трифуна.
Непотребно је посебно наглашавати да је оснивањем своје тајне службе, прозападна фракција ЈУЛ-а овим благо речено гурнула прст у око како нео-бољшевичкој струји у ЈУЛ-у, тако и руској агентури у војној безбедности.

Тада долази до коперниканског обрта. Да ли под утицајем свог брата, иначе агента кагебеа Боре Милошевића, да ли незадовољан тиме што је под притиском масовних демонстрација и Запада (који се btw у подршку опозицији укључио тек после два месеца свакодневних масовних демонстрација у јесен-зиму 96/97), морао да коалицији "Заједно" призна победу на локалним изборима, углавном Балкански касапин у последњи моменат одбија да стави свој потпис на споразум из Рамбујеа. На изненађење свих, јер тај споразум је претходно обећао Американцима, а сам споразум је представљао једини частан излаз Србије из ситуације на Косову. Милошевић се окреће од Запада ка НР Кини, РФ и Белорусији. Одлучује се на, за Србију трагичну, конфронтацију са Западом. Потпуно сумануто, Руској Федерацији и Белорусији нуди савез. Нео-бољшевичка фракција у ЈУЛ-у изненада, такорећи у фото-финишу, побеђује проападну струју и креће одмазда.

И да скратим. У обрачуну са ЈУЛ-овском тајном службом која делује из виле на Дедињу, својеврсном јуловском варијантом CIA-е и о којој се данас мало зна, наравно не страдају тада крупни играчи Горан Матић и портпарол ЈУЛ-а Иван Марковић, већ млађани светитељ Дарко, иначе синовац сарајевског књижевника, песника и телевизијског аутора Душка Трифуновића. Св. Дарко се у време бомбардовања хапси под оптужбом да је "постављао локаторе". Пошто се радило о пукој измишљотини, руска агентура је морала да се задовољи шиканирањем младог светитеља које се огледа у 45 дана цезеане. Светитељу никада није суђено јер никаквих доказа против њега није ни било. Али, руска агентура је успела у једном: свако мало чак и данас неко спомене како је Свети Дарко Трифун Јуловски "постављао локаторе за НАТО авионе".
 

Обилић

Poznat
Poruka
8.158
...
да би млађи читаоци уопште схватили о чему се ради, ипак неопходно једно подробније објашњење.

Ти јако пуно знаш небитних детаља, што ми говори:

1. Да си био, а можда си још, члан елите, а никако ниси обичан пратилац вести и дневника.
2. Да анализирајући свако посебно шумско дрво не видиш проблематику целе шуме.

Иако нисам "млађи читалац" не знам ни 1% овога што ти износиш.

Интересантна су ми сва та сазнања,
и капирам како се човек навуче на скупљање свих тих података,
нарочито ако је у прилици.

Али реци ми, шта саветујеш Пиксију пред Катар !?

Да сазна биографије свих светских фудбалера првенства,
или да гледа само нашу репрезентацију
и инсистира на вечним и непогрешивим смерницама тренинга једног тима ?

Па докле добацимо - добацимо ?!
 

Casual Observer

Veoma poznat
Poruka
14.424
Руска агентура у војној безбедности хтела је да Светом Дарку Трифуну Јуловском, који бива ухапшен 1999. године, намести да је "постављао локаторе". Али он заправо није био шиканиран због "локатора". То је наравно измишљотина коју су пробали да му накарикају не би ли га некако задржали иза решетака.

Овде је, а да би млађи читаоци уопште схватили о чему се ради, ипак неопходно једно подробније објашњење.

Наиме, Свети Дарко Трифун јесте, како је претходно на теми већ речено, припадао прозападној струји у ЈУЛ-у. Прозападну струју ЈУЛ-а су у тандему предводили члан Дирекције ЈУЛ-а Горан Матић, а који је пре ЈУЛ-а био члан Лиге Социјал-демократа Војводине Ненада Чанка, и тадашњи портпарол ЈУЛ-а Иван Марковић.
Прозападна фракција ЈУЛ-а своје звездане тренутке доживљава након потписивања Дејтонског споразума. То је време када Слободан Милошевић од стране Запада бива проглашен за "гаранта мира и стабилности на Балкану" на ужас прозападне опозиције али и нео-бољшевичке фракције у ЈУЛ-у која гледа у правцу НР Кине, гнуша се (исправне) Јељцинове политике приближавања Америци, призива преврат у Руској Федерацији и - снива освету.

Како је Запад по потписивању Дејтонског споразума укинуо санкције према СРЈ, у сали "Авала" хотела Хајат креће сваковечерње организовање гала-вечера за разне привредне делегације са Запада. О тим догађањима у "Хајату" уредно извештава Тв Бастиља у свом Другом дневнику из којег одједном нестају ратни хушкачи с почетка деведесетих (на жалост не за дуго). Прозападна фракција ЈУЛ-а води коло; она је заправо организатор поменутих догађања у тада најбољем београдском хотелу; они су домаћини западним пословним људима који, заинтересовани да инвестирају у велика Србијанска предузећа, тада у великом броју посећују Београд.

Са своје стране Слободан Милошевић обећава Американцима "Дејтон 2" за Косово. Припрема се Рамбује, а ЈУЛ у коалицији са СПС-ом на савезном нивоу постаје владајућа партија. Сходно томе, горе поменути Горан Матић постаје савезни секретар за информисање. Занимљив је податак да је током његовог мандата, за само две године, регистровано преко 2000 приватних јавних гласила која су углавном сва била прозападна. То је време када за покретање приватних новина било потребно званично одобрење Савезне владе и то одобрење се до доласка Горана Матића на ту функцију веома тешко добијало. То је време када Богољуб Карић уводи европску GSM мобилну телефонију у Србију, као и интернет преко свог провајдера.

Тада секретар Матићевог кабинета у Савезној влади постаје млади јуловски (прозападни) кадар Свети Дарко Трифун.
ЈУЛ је иначе тада чинио све да привуче младе, и због тога за ЈУЛ све важнији почиње да бива и бивши басиста пратећег бенда Слађане Милошевић, Жељко Митровић, чија телевизија Pink тада постаје популарна због комбинације турбо-фолка, денс-музике типа Funky House Band-а и женске групе Models, и најновијих холивудских филмова који се емитују петком увече само два-три дана после њихове светске премијере. И Жељко Митровић је био припадник прозападне фракције ЈУЛ-а која у то време сија од среће. Добила је битку над нео-бољшевишком јуловском фракцијом.

Међутим, амбициозни савезни секретар за информисање и члан Дирекције ЈУЛ-а Горан Матић не задовољава се тиме да прима западне делегације и потписује одобрења за нова (прозападна) штампана издања. Бесан на про-руску фракцију у ЈУЛ-у, која у сарадњи са војном безбедношћу "испод жита" ровари пуном паром, а посебно незадовољан скидањем проамеричког кадра Јовице Станишића званог Ледени са чела ДБ-а пошто је овај Милошевићу казао да је глупост красти локалне изборе које је коалиције "Заједно" добила у скоро свим градовима и општинама у Србији, Горан Матић у једној вили на Дедињу оснива паралелну, јуловску, али прозападну тајну службу. Циљ је борба против руске агентуре. У њој ангажује и свог младог сарадника Светог Дарка Трифуна.
Непотребно је посебно наглашавати да је оснивањем своје тајне службе, прозападна фракција ЈУЛ-а овим благо речено гурнула прст у око како нео-бољшевичкој струји у ЈУЛ-у, тако и руској агентури у војној безбедности.

Тада долази до коперниканског обрта. Да ли под утицајем свог брата, иначе агента кагебеа Боре Милошевића, да ли незадовољан тиме што је под притиском масовних демонстрација и Запада (који се btw у подршку опозицији укључио тек после два месеца свакодневних масовних демонстрација у јесен-зиму 96/97), морао да коалицији "Заједно" призна победу на локалним изборима, углавном Балкански касапин у последњи моменат одбија да стави свој потпис на споразум из Рамбујеа. На изненађење свих, јер тај споразум је претходно обећао Американцима, а сам споразум је представљао једини частан излаз Србије из ситуације на Косову. Милошевић се окреће од Запада ка НР Кини, РФ и Белорусији. Одлучује се на, за Србију трагичну, конфронтацију са Западом. Потпуно сумануто, Руској Федерацији и Белорусији нуди савез. Нео-бољшевичка фракција у ЈУЛ-у изненада, такорећи у фото-финишу, побеђује проападну струју и креће одмазда.

И да скратим. У обрачуну са ЈУЛ-овском тајном службом која делује из виле на Дедињу, својеврсном јуловском варијантом CIA-е и о којој се данас мало зна, наравно не страдају тада крупни играчи Горан Матић и портпарол ЈУЛ-а Иван Марковић, већ млађани светитељ Дарко, иначе синовац сарајевског књижевника, песника и телевизијског аутора Душка Трифуновића. Св. Дарко се у време бомбардовања хапси под оптужбом да је "постављао локаторе". Пошто се радило о пукој измишљотини, руска агентура је морала да се задовољи шиканирањем младог светитеља које се огледа у 45 дана цезеане. Светитељу никада није суђено јер никаквих доказа против њега није ни било. Али, руска агентура је успела у једном: свако мало чак и данас неко спомене како је Свети Дарко Трифун Јуловски "постављао локаторе за НАТО авионе".
Pitanje je bilo o samoj prirodi lokatora - USAF je iz aviona stalno izbacivao male meteorološke stanice (SRJ je prestala da šalje meteo izveštaje da bi otežala letove avijacije druge strane), pa su nalaženi, i onda su se pojavile razne teorije čemu to služi. Korišćena je GPS navigacija pa su svi “znali” da su te spravice sa nekakvo elektronikom iznutra “korišćene za navigaciju” - nisu.
 

Tvin Konza

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.661
Pitanje je bilo o samoj prirodi lokatora - USAF je iz aviona stalno izbacivao male meteorološke stanice (SRJ je prestala da šalje meteo izveštaje da bi otežala letove avijacije druge strane), pa su nalaženi, i onda su se pojavile razne teorije čemu to služi. Korišćena je GPS navigacija pa su svi “znali” da su te spravice sa nekakvo elektronikom iznutra “korišćene za navigaciju” - nisu.
To je mit, niko nije postavljao nikakve Drekavce
 

комшија

Stara legenda
Poruka
83.612
Da se ne zaboravi - i pre njega ON:
А да се не заборави да је четнички војвода Боро Јуха, пре песама о "Ал Капонеу" и Баба Јули, са својом тадашњом групом "Сунцокрет" певао о Лепој Роси из наше бригаде (официјелни спот из 1977):

 

Casual Observer

Veoma poznat
Poruka
14.424
А да се не заборави да је четнички војвода Боро Јуха, пре песама о "Ал Капонеу" и Баба Јули, са својом тадашњом групом "Сунцокрети" певао о Лепој Роси из наше бригаде (официјелни спот из 1977):

Bio čovek zaveden opštom atmosferom.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
83.612
Bio čovek zaveden opštom atmosferom.
Да, да, наравно, а углавном некако погоди режимску атмосферу ... Па како то мајка му стара?

Како то да Боро Јуха љути четник није био '77ме када је то било заiебано, а да тамо неке '92-ге са својим колегама музичарима пева о миру?

Па ваљда рокери по дифолту треба да буду контраши актуелном режиму? А, шта мислиш о томе?
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.