zivot.sanjam
Početnik
- Poruka
- 2
Postovani,
Trudicu se da budem sto je moguce manje opsirna,znajuci da danas nema niko vremena za dugacke i nasiroke price.Ovo je prica,moj kofer iskustva,moj usud i veliko iskusenje,koje ce mozda nekom biti od koristi,a meni se mozda olaksa dusa..
Zivim sama sa sinom.Bilo je sve divno idilicno,dok je trajalo.Putovanja.Prijatelja.Nov automobil.Mi mladi,obrazovani zivot nam se smeskao,i mi smo uzivali u njemu.
Onda se moj muz odselio,i ostala sam sama sa sinom,prica dalje ovako tece..
Lagodni zivot ubrzo nestaje.Krece moje i detetovo golo prezivnjavanje.Radila sam sve godine braka u porodicnoj firmi muzevljevih roditelja,nailazi recesija, moja plata uz moju veliku zahvalnost sto su me i zadrzali da radim za njih,moja plata se pretvara u 150 eura.Banka od toga za kredit uzima polovinu te sume.Ostaje mi 75 eura.Od toga platim struju i grejanje.Bivsi muz daje za dete,mogu reci opet dosta i dobro koliko daju ostali ocevi i koliko je zakon rekao da treba,ali to je dovoljno najcesce za pola meseca.
Prodala sam porodicni nakit,prodala sam na jednom sajtu da ga ne pominjem skoro sve iz svog ormara na aukcijama,ostavila sam sebi samo najneophodnije.
Pokusala sam da ne jedem,ili da barem jedem jednom dnevno malo hleba da bi imalo za dete sto vise.Bilo je trenutaka da nisam imala ni detetu sva tri obroka,da ne pricam o kvalitetu hrane koji konzumira- sto jeftinije kod nas ni mrvica trenutno niceg nije visak.Nemam blizih krvnih srodnika,prijatelji sa pocetka ove price su ubrzo nestali..Trazila sam posao na sve strane,trazila sam dodatne poslove,ali nisam uspela..Jednostavno ovde u Novom Sadu,poznajem nekolicinu ljudi koji nisu u prilici da mi pomognu.Kucala sam na mnoga vrata,osim saosecanja niko mi nista vise nije mogao pomoci.
U najgorim trenucima ocaja i beznadja koje nas je zadesilo,sam razmisljala o tome sta mi je ostalo-prostituisanje,al cak ne znam ni to kako i gde se pocinje..
Trudim se zadrzati vedar duh,trudim se neobelodaniti bedu u kojoj smo,plaseci se da bi moj bivsi muz mogao zatraziti starateljstvo nad detetom.Nadam se necemu,a ne znam cemu?Ustedela sam na svemu..Iskljucila kablovsku,internet,prodala televizor,ukinula sebi sve proizvode od mleka,prestala da kupujem ulje,kucnu hemiju jer i sirce dobro cisti..Prijavila se na sve proslave u kojima ucestvuje moja firma,pa onda povedem i dete sa sobom,smislim neku saljivu pricu sto idemo,a ustvari idemo jer nemamo tako lepo da jedemo kod kuce..
Imam 35 godina i jos uvek sam ziva,ali jedva..
Ovde pisem,iskajuci od vas bilo sta..moze ljudskost,moze i neljudskost,bilo sta sto nisu moje crne misli u kojima odustajem jer sam se jako umorila,jer ne vidim dalje kako,ne znam ni da ce biti isto,bojim se samo da bi moglo biti jog i gore od ovoga..
Ako neko poznaje nekog da mu treba bilo kakva pomoc,radicu bilo kakav dodatni posao,bilo sta sto bi omogucilo da prehranim dete sve dane u mesecu.
Hvala sto ste ovo citali.
Trudicu se da budem sto je moguce manje opsirna,znajuci da danas nema niko vremena za dugacke i nasiroke price.Ovo je prica,moj kofer iskustva,moj usud i veliko iskusenje,koje ce mozda nekom biti od koristi,a meni se mozda olaksa dusa..
Zivim sama sa sinom.Bilo je sve divno idilicno,dok je trajalo.Putovanja.Prijatelja.Nov automobil.Mi mladi,obrazovani zivot nam se smeskao,i mi smo uzivali u njemu.
Onda se moj muz odselio,i ostala sam sama sa sinom,prica dalje ovako tece..
Lagodni zivot ubrzo nestaje.Krece moje i detetovo golo prezivnjavanje.Radila sam sve godine braka u porodicnoj firmi muzevljevih roditelja,nailazi recesija, moja plata uz moju veliku zahvalnost sto su me i zadrzali da radim za njih,moja plata se pretvara u 150 eura.Banka od toga za kredit uzima polovinu te sume.Ostaje mi 75 eura.Od toga platim struju i grejanje.Bivsi muz daje za dete,mogu reci opet dosta i dobro koliko daju ostali ocevi i koliko je zakon rekao da treba,ali to je dovoljno najcesce za pola meseca.
Prodala sam porodicni nakit,prodala sam na jednom sajtu da ga ne pominjem skoro sve iz svog ormara na aukcijama,ostavila sam sebi samo najneophodnije.
Pokusala sam da ne jedem,ili da barem jedem jednom dnevno malo hleba da bi imalo za dete sto vise.Bilo je trenutaka da nisam imala ni detetu sva tri obroka,da ne pricam o kvalitetu hrane koji konzumira- sto jeftinije kod nas ni mrvica trenutno niceg nije visak.Nemam blizih krvnih srodnika,prijatelji sa pocetka ove price su ubrzo nestali..Trazila sam posao na sve strane,trazila sam dodatne poslove,ali nisam uspela..Jednostavno ovde u Novom Sadu,poznajem nekolicinu ljudi koji nisu u prilici da mi pomognu.Kucala sam na mnoga vrata,osim saosecanja niko mi nista vise nije mogao pomoci.
U najgorim trenucima ocaja i beznadja koje nas je zadesilo,sam razmisljala o tome sta mi je ostalo-prostituisanje,al cak ne znam ni to kako i gde se pocinje..
Trudim se zadrzati vedar duh,trudim se neobelodaniti bedu u kojoj smo,plaseci se da bi moj bivsi muz mogao zatraziti starateljstvo nad detetom.Nadam se necemu,a ne znam cemu?Ustedela sam na svemu..Iskljucila kablovsku,internet,prodala televizor,ukinula sebi sve proizvode od mleka,prestala da kupujem ulje,kucnu hemiju jer i sirce dobro cisti..Prijavila se na sve proslave u kojima ucestvuje moja firma,pa onda povedem i dete sa sobom,smislim neku saljivu pricu sto idemo,a ustvari idemo jer nemamo tako lepo da jedemo kod kuce..
Imam 35 godina i jos uvek sam ziva,ali jedva..
Ovde pisem,iskajuci od vas bilo sta..moze ljudskost,moze i neljudskost,bilo sta sto nisu moje crne misli u kojima odustajem jer sam se jako umorila,jer ne vidim dalje kako,ne znam ni da ce biti isto,bojim se samo da bi moglo biti jog i gore od ovoga..
Ako neko poznaje nekog da mu treba bilo kakva pomoc,radicu bilo kakav dodatni posao,bilo sta sto bi omogucilo da prehranim dete sve dane u mesecu.
Hvala sto ste ovo citali.
a ja nigde ne nadjoh posla sa svojih 37...a mogla sam volu rep da iscupam
