Moj odgovor na uvrede, koje je mojoj malenkosti, javno - bez imalo ljudskog srama, uputi jedan "preosvećeni vladika" SPC
--------------------------------------------------------------------------
Poštovani prijatelju, biće da su Vas sotonska mržnja, umobolna zla namera i animalna narav inspirisali da me citirate, a da mi ne opovrgnete, bilo čime, ni jedno slovo od onoga što sam napisao, no još žalosnije je, to najbolje opisuje Vas, da me kao džukela olajavate i ako o meni ne znate ništa, nikada me niste videli i nikada od mene nešto pročitali. Dakle, gledano kroz prizmu filozofije, sve što ste napisali o meni je Vaša prilika i tužna i ružna slika jednog umobolnog paćenika...
Neću se osvrtati na sve Vaše gluposti, dokon pop i kobile krsti, jer njima ste najbolje, kao što sam to već naglasio, opisali sebe, a mene će, po mom ljudskom činjenju, moralnim vrednostima i intelektualnom delu, da oceni vreme, istorija i časni ljudi. Koliko sam dobra i zla za vreme moje ovozemaljskosti učinio Bog će da presudi - taj sud ne ovisi od zlobnih ljudi …
Ne osvrćem se na Vaše komplekse, ne želim na glupostma da gubim dragoceno vreme, to što želite da nametnete kao nekakvu zlu percepciju da su filozofi vodili ratove opovrgavaju činjenica … Nisu filozofi imali, nikada u istoriji filozofije, a to je predmet mog proučavanja i didaktičkog delovanja, imali inkvizitorske sudove, nisu vodili krstaške ratove, nisu sebe, ni jedan, jedini, smatrali da su "pontifex maksimusi", da su nepogrešivi, da su neprikosnoveni vladari onoga što je na zemlji, u zemlji i na nebesima, nikada, to je suludo, nisu od nikoga zahtevali da im se obraća na način a la "Vaša svetosti" "Sveti otac" i druge gluposti …
Sve to nabrojano ste imali vi, kvazi teolozi, samozazvani arhiepiskopi, patrijarsi, pape i ostale gluposti što vređa zdrav razum. Sve to znam o vama zato što sam i sam, bio sam najbolji učenik svoje generacije i imao sam u svim razredima iz svih predmetima sve petice, završio bogosloviju, ono najelitniju - Sveti Arsenije Sremac u Sremskim Karlovcima, ali daljim obrazovanjem, proučavanjem, mojim intelektualnim usavršavanjem, klasične filologije i filozofije bio sam veoma razočaran na sve što su me tada učili, jer sve je zasnovano na laži, prevari i šarlatanstvu onih koji su jadne ljude želeli da razljude, razume, da ih ubede da su ovce, a oni pastiri, da im postanu robovi i da im daju sve, naročito materijalne dobrote …
Istina je, veleumni prijatelju, da se, vrlo često, susrećemo sa izrazom, njime se naročito diče oni koji na ništa ne liče – kvazi filozofi i još tobožniji i samo-nabudženiji teolozi, ancilla theologiae – (lat. = službenica (sluškonja) teologije), izriče stav da filozofija, svojim dokaznim postupcima i načinom razmišljanja, treba služiti teologiji. Ovaj su stav imali mnogi, naročito srednjovjekovni teolozi, no fundament takvom razmišljanju nalazi se, naročito, mada takvo razmišljanje imaju i monogi drugi, u antičkog židovskog teologa i filozofa Filona Aleksandrijskog. Prema enciklici “Fides et ratio” (br. 77) naziv ancilla theologiae se ne primenjuje na filozofiju da bi se njime označila njezina sluškinjska podložnost ili čisto funkcionalna uloga u odnosu na teologiju, nego u Aristotelovom smislu koji govori o iskustvenim znanostima koje koriste prvoj filozofiji, prisetimo se da je svoju metafiziku, prvu filozofiju, sam Aristotel nazvao Teologika, logičkim razmišljanjem je došao do saznanja postojanja Pokretača, Mišljenje Mišljenja, i u patrističkom smislu neophodne i časne podrške teologiji, te naznačuje nužan odnos dveju znanosti i nemogućnosti njihovog razdvajanja. Teologiji je potrebna filozofija kao sagovornik u verifikaciji inteligibilnosti i univerzalnosti istine svojih tvrdnji ...
Dakle, to je najbolji dokaz što se tiče filozofije, to najbolje potvrđuje kako nestaje čak i filozofskog duha one jedne, jedine, grčke filozofije, kada se onaj Platonov "eidos" - zrenje s` dušom, zameni jevrejskim pristupom, naravno materijalističkom, na misaonost i mudrost gleda kroz prizmu čule - za Jevreje, to učenje su prihvatili i svi hrišćani, je Zakon Mojsijeve "tore" i ono što su govorili proroci. Dakle, Filon Aleksandrijski, je kroz čulo sluha, ono što je čuo u tom zakonu, je gledao na filozofiju i zato je nikada i nije pravilno shvatio, kao što to čine, konkretno, i svi hrišćani …
"Bogolikost" čoveka se ne može ničim opravdati - čovek je "dušolik" sa Bogom, jer naša duša proishodi od te Dušine Duše...
Elem, da ne bih izgubio previše vremena u dozivanju onih koji ne čuju, objašnjavao onim koji to ne mogu razumeti i produhovljavao one koji su postali razvratni i bogohuli, ako na teologiku, božanstvenost, gledamo kroz dušu Sokrata, on je u svojoj duši osećao "evdajmona" (dobri duh), kroz Platonov svet "eidos"-a, zrenje dušom Dušinu Dušu, i onu Aristotelovu intuitivnu metafiziku shvatićemo šta je u stvari Bog i posle toga činićemo sve da naša duša, posle ovozemljskog kraja naše telesnosti, spoji, zauvek, sa tom Dušinom Dušom … Sve drugo je suludo i vređa razum ...
Nisam, poštovani prijatelju, "Onaj bezemljas", moja rodna Srbija, ma gde bio, je uvek tu - u mojim mislima, duši i srcu, imam tri diplomatska pasoša i mogu da se krećem i predajem gde-god sam poželim …
Meni je velika čast što su me takvi doveli "do sramote ljudskog društva dovedenog coveka", jer takvo, razvratno, bezbožno, tupo i glupo "društvo" ne želim biti …
Sve najbolje od Boga Vama koji imate sve, sve ovozemaljske materijalne dobrine, i Boga molim da Vam da ono što nemate - um koji će pravilno shvatiti i usmeriti dušu, tu mrvicu Boga u nama !
P.S.
Sve(t) će, zaista, moralnije, lepše, kulturnije i ljudskije da bude onog trena kada takvih nakaradnih spodoba nestane sa lica Zemlje ...
--------------------------------------------------------------------------
Poštovani prijatelju, biće da su Vas sotonska mržnja, umobolna zla namera i animalna narav inspirisali da me citirate, a da mi ne opovrgnete, bilo čime, ni jedno slovo od onoga što sam napisao, no još žalosnije je, to najbolje opisuje Vas, da me kao džukela olajavate i ako o meni ne znate ništa, nikada me niste videli i nikada od mene nešto pročitali. Dakle, gledano kroz prizmu filozofije, sve što ste napisali o meni je Vaša prilika i tužna i ružna slika jednog umobolnog paćenika...
Neću se osvrtati na sve Vaše gluposti, dokon pop i kobile krsti, jer njima ste najbolje, kao što sam to već naglasio, opisali sebe, a mene će, po mom ljudskom činjenju, moralnim vrednostima i intelektualnom delu, da oceni vreme, istorija i časni ljudi. Koliko sam dobra i zla za vreme moje ovozemaljskosti učinio Bog će da presudi - taj sud ne ovisi od zlobnih ljudi …
Ne osvrćem se na Vaše komplekse, ne želim na glupostma da gubim dragoceno vreme, to što želite da nametnete kao nekakvu zlu percepciju da su filozofi vodili ratove opovrgavaju činjenica … Nisu filozofi imali, nikada u istoriji filozofije, a to je predmet mog proučavanja i didaktičkog delovanja, imali inkvizitorske sudove, nisu vodili krstaške ratove, nisu sebe, ni jedan, jedini, smatrali da su "pontifex maksimusi", da su nepogrešivi, da su neprikosnoveni vladari onoga što je na zemlji, u zemlji i na nebesima, nikada, to je suludo, nisu od nikoga zahtevali da im se obraća na način a la "Vaša svetosti" "Sveti otac" i druge gluposti …
Sve to nabrojano ste imali vi, kvazi teolozi, samozazvani arhiepiskopi, patrijarsi, pape i ostale gluposti što vređa zdrav razum. Sve to znam o vama zato što sam i sam, bio sam najbolji učenik svoje generacije i imao sam u svim razredima iz svih predmetima sve petice, završio bogosloviju, ono najelitniju - Sveti Arsenije Sremac u Sremskim Karlovcima, ali daljim obrazovanjem, proučavanjem, mojim intelektualnim usavršavanjem, klasične filologije i filozofije bio sam veoma razočaran na sve što su me tada učili, jer sve je zasnovano na laži, prevari i šarlatanstvu onih koji su jadne ljude želeli da razljude, razume, da ih ubede da su ovce, a oni pastiri, da im postanu robovi i da im daju sve, naročito materijalne dobrote …
Istina je, veleumni prijatelju, da se, vrlo često, susrećemo sa izrazom, njime se naročito diče oni koji na ništa ne liče – kvazi filozofi i još tobožniji i samo-nabudženiji teolozi, ancilla theologiae – (lat. = službenica (sluškonja) teologije), izriče stav da filozofija, svojim dokaznim postupcima i načinom razmišljanja, treba služiti teologiji. Ovaj su stav imali mnogi, naročito srednjovjekovni teolozi, no fundament takvom razmišljanju nalazi se, naročito, mada takvo razmišljanje imaju i monogi drugi, u antičkog židovskog teologa i filozofa Filona Aleksandrijskog. Prema enciklici “Fides et ratio” (br. 77) naziv ancilla theologiae se ne primenjuje na filozofiju da bi se njime označila njezina sluškinjska podložnost ili čisto funkcionalna uloga u odnosu na teologiju, nego u Aristotelovom smislu koji govori o iskustvenim znanostima koje koriste prvoj filozofiji, prisetimo se da je svoju metafiziku, prvu filozofiju, sam Aristotel nazvao Teologika, logičkim razmišljanjem je došao do saznanja postojanja Pokretača, Mišljenje Mišljenja, i u patrističkom smislu neophodne i časne podrške teologiji, te naznačuje nužan odnos dveju znanosti i nemogućnosti njihovog razdvajanja. Teologiji je potrebna filozofija kao sagovornik u verifikaciji inteligibilnosti i univerzalnosti istine svojih tvrdnji ...
Dakle, to je najbolji dokaz što se tiče filozofije, to najbolje potvrđuje kako nestaje čak i filozofskog duha one jedne, jedine, grčke filozofije, kada se onaj Platonov "eidos" - zrenje s` dušom, zameni jevrejskim pristupom, naravno materijalističkom, na misaonost i mudrost gleda kroz prizmu čule - za Jevreje, to učenje su prihvatili i svi hrišćani, je Zakon Mojsijeve "tore" i ono što su govorili proroci. Dakle, Filon Aleksandrijski, je kroz čulo sluha, ono što je čuo u tom zakonu, je gledao na filozofiju i zato je nikada i nije pravilno shvatio, kao što to čine, konkretno, i svi hrišćani …
"Bogolikost" čoveka se ne može ničim opravdati - čovek je "dušolik" sa Bogom, jer naša duša proishodi od te Dušine Duše...
Elem, da ne bih izgubio previše vremena u dozivanju onih koji ne čuju, objašnjavao onim koji to ne mogu razumeti i produhovljavao one koji su postali razvratni i bogohuli, ako na teologiku, božanstvenost, gledamo kroz dušu Sokrata, on je u svojoj duši osećao "evdajmona" (dobri duh), kroz Platonov svet "eidos"-a, zrenje dušom Dušinu Dušu, i onu Aristotelovu intuitivnu metafiziku shvatićemo šta je u stvari Bog i posle toga činićemo sve da naša duša, posle ovozemljskog kraja naše telesnosti, spoji, zauvek, sa tom Dušinom Dušom … Sve drugo je suludo i vređa razum ...
Nisam, poštovani prijatelju, "Onaj bezemljas", moja rodna Srbija, ma gde bio, je uvek tu - u mojim mislima, duši i srcu, imam tri diplomatska pasoša i mogu da se krećem i predajem gde-god sam poželim …
Meni je velika čast što su me takvi doveli "do sramote ljudskog društva dovedenog coveka", jer takvo, razvratno, bezbožno, tupo i glupo "društvo" ne želim biti …
Sve najbolje od Boga Vama koji imate sve, sve ovozemaljske materijalne dobrine, i Boga molim da Vam da ono što nemate - um koji će pravilno shvatiti i usmeriti dušu, tu mrvicu Boga u nama !
P.S.
Sve(t) će, zaista, moralnije, lepše, kulturnije i ljudskije da bude onog trena kada takvih nakaradnih spodoba nestane sa lica Zemlje ...
