"Модернизација" српског језика

[ccaterpillar]

Модернизација српског језика


Преузимање страних речи и њихово укључивање у српски језик је неминовна појава, поготову под утицајем модерне технологије и глобализације. Стручњаци поручују да се о језику мора водити рачуна.



Сурфовање, таговање, лајковање неке су од речи које млади све чешће користе приликом комункације.

Међутим, и у разговору одраслих тешко је чути реченицу без једне или више страних речи. Ништа необично је да се ради у офису, игра у плејофу. Хранимо се фастфудом, а одмарамо се у бекстејџу уз бестселер купљен у шопингмолу.

Лектор Милка Цанић подсећа да нико више не каже недеља моде већ фешн вик, и додаје да данас нисте модерни уколико не говорите речи попут 'фенси' или 'кул'.

"Да ли знате да од речи 'кул' постоји компарација придева 'кул', 'кулији' и 'најкулији'?", упитала је Цанићева.

Нема разлога да се плашимо новина у српском језику, па чак и када оне долазе из страних језика, поручује лингвиста Владо Ђукановић.

Лингвиста Владо Ђукановић истиче да то коришћење страних речи није кварење језика, већ нормалне језичке промене које показују да свака генерација прави језик према себи и својим језичким потребама.

"Ако сутра дођемо у ситуацију да се моји унуци лајкују са нечијим унукама то стање ће у српском језику бити тако и то ће можда бити и нормирано. Не знам зашто би се ја плашио како ће изгледати свет 70 година после мене", напомиње Ђукановић.

Стране речи у свакодневној су употреби у нашем говору. Чињеница је да од када постоји, српски језик је под утицајем других језика као што су грчки, француски, немачки, турски, енглески.

Стручњаци су и мишљења да нове туђице треба пажљиво укључивати у говор, али и да ради очувања аутентичности језика не би по сваку цену требало, на пример, уместо веш-машине да кажемо перилица.


http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/977460/Модернизација+српског+језика.html

Шта рећи а не заплакати...

Овај Ђукановић је плаћен управо за то да се стара како ће језик изгледати после њега, а он...
За шта он уопште прима плату од ове државе?

Ако свака генерација прави свој језик, како ћемо онда разумети наше наслеђе? Хоћемо ли постати тикве без корена, као што већ умногоме јесмо постали?

 

[o00o]

Ако свака генерација прави свој језик, како ћемо онда разумети наше наслеђе? Хоћемо ли постати тикве без корена, као што већ умногоме јесмо постали?

A razume li iko šta govore popovi u crkvi prilikom raznih obreda? Pričaju na jeziku koji je nekada bio u upotrebi i koji nam je danas nerazumljiv. Ili šta bi se desilo kada bi neko u Engleskoj probao da čita Šekspira u originalu, na istom jeziku na kojem je pisan? Ne bi odmakao dalje od naslova i imena autora.
Jezik je živa stvar i menja se pod različitim uticajima, mnogi jezici izumiru, stapaju se i verovatno sve ide u pravcu u kome će se u nekom dalekom futuru na planeti govoriti jednim univerzalnim jezikom

 

[ccaterpillar]

A razume li iko šta govore popovi u crkvi prilikom raznih obreda? Pričaju na jeziku koji je nekada bio u upotrebi i koji nam je danas nerazumljiv. Ili šta bi se desilo kada bi neko u Engleskoj probao da čita Šekspira u originalu, na istom jeziku na kojem je pisan? Ne bi odmakao dalje od naslova i imena autora.
Jezik je živa stvar i menja se pod različitim uticajima, mnogi jezici izumiru, stapaju se i verovatno sve ide u pravcu u kome će se u nekom dalekom futuru na planeti govoriti jednim univerzalnim jezikom

Енглези могу да читају Шекспира у оригиналу, за то им не треба превод. А ми са српског на српски преводимо дела стара 150 година.

То што језици и народи изумиру по теби треба да нам буде нека смерница, шта ли?

 

[o00o]

Енглези могу да читају Шекспира у оригиналу, за то им не треба превод. А ми са српског на српски преводимо дела стара 150 година.

То што језици и народи изумиру по теби треба да нам буде нека смерница, шта ли?

Englezu bi za čitanje Šekspira bio neophodan i rečnik starog engleskog govora i to je činjenica.

To što jezici izumiru meni lično nije nikakva smernica, već sam samo konstatovao da je to proces koji teče nezavisno od nas i koji nije naša specifičnost, već se dešava sa svim jezicima na svetu i naročito je ubrzan pojavom sredstava za brzu komunikaciju i interneta, a verovatno vodi stvaranju jednog jezika na planeti u nekoj daljoj budućnosti.

Često sam u Italiji i tamo čujem mnogo više stranih termina u svakodnevnom govoru, nego kod nas i što me naročito frustrira kada upotrebe strani termin, trude se da zadrže i naglasak i intonaciju iz jezika iz kojeg termin preuzimaju. Najčešće su u pitanju Engleski i Francuski. Kada sam neke prijatelje pitao zašto tako lep i izuzetno melodičan ako ne i najlepši jezik na svetu narušavaju stranim izrazima, dobio sam odgovor da drugi termin za zamenu ne znaju.

 

[ccaterpillar]

Не знам колико знаш енглески, али ево ти једно Шекспирово дело из 1623. у оригиналу:

http://internetshakespeare.uvic.ca/Annex/Texts/2H6/F1/default/

Језик изумире само код нас, то што неки Италијани на улици користе сленг нема везе са темом, овде имаш случај да се српски језикословац залаже за ерозију и одумирање језика, за англизацију српског језика.

Иначе, свуда у цивилизованом свету државне институције које су плаћене да брину о језику боре се против уплива туђица, ради лектура, коректура итд, о туђем писму у језику нема ни помисли, а шта је ово код нас?

 

[gost 159032]

 

[Cartmanland]

Модернизација српског језика

To je prirodno za SVAKI jezik. Svakog veka treba ponovo pisati recnig bilo kog jezika, jer se za to vreme dosta izmeni.

Преузимање страних речи и њихово укључивање у српски језик је неминовна појава, поготову под утицајем модерне технологије и глобализације. Стручњаци поручују да се о језику мора водити рачуна.

Prirodan tok.

"Да ли знате да од речи 'кул' постоји компарација придева 'кул', 'кулији' и 'најкулији'?", упитала је Цанићева.

Nikad cuo.

Нема разлога да се плашимо новина у српском језику, па чак и када оне долазе из страних језика, поручује лингвиста Владо Ђукановић.

Uvek su stizale i stizace.

Лингвиста Владо Ђукановић истиче да то коришћење страних речи није кварење језика, већ нормалне језичке промене које показују да свака генерација прави језик према себи и својим језичким потребама.

Tako je.

Стране речи у свакодневној су употреби у нашем говору. Чињеница је да од када постоји, српски језик је под утицајем других језика као што су грчки, француски, немачки, турски, енглески.

Svaki jezik na svetu je pod usticajem drugih jezika.

Шта рећи а не заплакати...

Stvarno?

Овај Ђукановић је плаћен управо за то да се стара како ће језик изгледати после њега, а он...

Bravo, on moze da ide puskom po ulicama i da tera ljude kako da pricaju.

За шта он уопште прима плату од ове државе?

Ne da primorava ljude da pricaju knjizevnim jezikom.

Ако свака генерација прави свој језик, како ћемо онда разумети наше наслеђе? Хоћемо ли постати тикве без корена, као што већ умногоме јесмо постали?

To je proces od kad je sveta i veka, nije nista novo, i da ti daju vremensku masinu da se vratis 5 vekova u proslost negde u Srbiju mnogo reci ne bi razumeo.
Svaki jezik na svetu se menja, pa i engleski i francuski.

 

[Cartmanland]

Не знам колико знаш енглески, али ево ти једно Шекспирово дело из 1623. у оригиналу:

http://internetshakespeare.uvic.ca/Annex/Texts/2H6/F1/default/

Језик изумире само код нас, то што неки Италијани на улици користе сленг нема везе са темом, овде имаш случај да се српски језикословац залаже за ерозију и одумирање језика, за англизацију српског језика.

Иначе, свуда у цивилизованом свету државне институције које су плаћене да брину о језику боре се против уплива туђица, ради лектура, коректура итд, о туђем писму у језику нема ни помисли, а шта је ово код нас?

I to je kod nas sleng, koji drzava ne moze da zabrani.

 

[o00o]

Не знам колико знаш енглески, али ево ти једно Шекспирово дело из 1623. у оригиналу:

http://internetshakespeare.uvic.ca/Annex/Texts/2H6/F1/default/

Језик изумире само код нас, то што неки Италијани на улици користе сленг нема везе са темом, овде имаш случај да се српски језикословац залаже за ерозију и одумирање језика, за англизацију српског језика.

Иначе, свуда у цивилизованом свету државне институције које су плаћене да брину о језику боре се против уплива туђица, ради лектура, коректура итд, о туђем писму у језику нема ни помисли, а шта је ово код нас?

Svi jezici sveta se menjaju, ne samo naš. Uostalom da nije tako mi bi smo danas imali u upotrebi glagoljicu.

Drugo svaka nova tehnologija uvodi i nove termine u govor gde drugi jezici nemaju odgovarajuće termine kojima bi zamenili strane. Šta se samo desilo u poslednjih 15 god od početka masovne upotrebe računara i širenja Interneta i kako samo smešno i nerazumljivo zvuče prevodi alatki u excel-u ili word-u na srpski. Identično je i sa drugim jezicima.

Novi termini u Italijanskom jeziku kojeg sam pomenuo kao primer nisu termini ulice, već ono što je moguće čuti u govoru u svim medijima, naročito onim kojima je ciljna grupa mladja populacija. Jedino se koliko toliko čuva RAI, ali je učešće tog medija u nacionalnim okvirima, možda manje nego RTS-a kod nas.


Nemoj me pogrešno razumeti, ja jesam za očuvanje našeg jezika i nervira me kada u svakodnevnom govoru čujem strane termine, naročito one za koje imamo jasne domaće odrednice tipa "robna marka" umesto pomodnog "brend", ili "foto snimanje" umesto "foto šuting" , ali menjanje jezika je neminovnost koja se odvija već dugo vremena i biće sve brže.

 

[gost 246399]

A razume li iko šta govore popovi u crkvi prilikom raznih obreda? Pričaju na jeziku koji je nekada bio u upotrebi i koji nam je danas nerazumljiv. Ili šta bi se desilo kada bi neko u Engleskoj probao da čita Šekspira u originalu, na istom jeziku na kojem je pisan? Ne bi odmakao dalje od naslova i imena autora.
Jezik je živa stvar i menja se pod različitim uticajima, mnogi jezici izumiru, stapaju se i verovatno sve ide u pravcu u kome će se u nekom dalekom futuru na planeti govoriti jednim univerzalnim jezikom

Па ако не разумѣмо свѣштенике, то йе због таквих поступака државе и назови йезикословаца (да не кажем "lingvista") попут Вука и ове аветиње кчевске Влада Ђукановића.
Код нас се сви надмећу ко ће више унаказити наш йезик. Ово што се на срѣдствах явнога обавѣштавања говори се не може назвати србским нити срПским, найподеснийи назив му йе "euro-srpski".

 

[ccaterpillar]

Svaki jezik na svetu je pod usticajem drugih jezika.

Јел? Наведи ми иједан око нас који је оволико "модернизован" да уместо својих речи, савремено, користи модерно, уместо корист, каже бенефит, уместо циљано, користи таргетирано, уместо прилагођава каже адџастује?

Bravo, on moze da ide puskom po ulicama i da tera ljude kako da pricaju.

Браво, чему онда служе и за шта примају плате лектори, цензори и коректори?

To je proces od kad je sveta i veka, nije nista novo, i da ti daju vremensku masinu da se vratis 5 vekova u proslost negde u Srbiju mnogo reci ne bi razumeo.
Svaki jezik na svetu se menja, pa i engleski i francuski.

О којих 5 векова причаш, неко ко не зна енлески неће разумети наше "умне" главе кад са ТВ-а почну да га бомбардују таргетима, мејнстримовима, бекстејџевима, мерчандајзингом итд...

 

[Cartmanland]

Svi jezici sveta se menjaju, ne samo naš. Uostalom da nije tako mi bi smo danas imali u upotrebi glagoljicu.

Drugo svaka nova tehnologija uvodi i nove termine u govor gde drugi jezici nemaju odgovarajuće termine kojima bi zamenili strane. Šta se samo desilo u poslednjih 15 god od početka masovne upotrebe računara i širenja Interneta i kako samo smešno i nerazumljivo zvuče prevodi alatki u excel-u ili word-u na srpski. Identično je i sa drugim jezicima.

Upravo to. Sto se tice programa na srpskom, jednostavno ne mogu da ih koristim sa svim tim nasim prevodima, (posebno ako je bukvalista prevodio) i odmah prebacujem na engleski da bolje razumem.

 

[ccaterpillar]

Upravo to. Sto se tice programa na srpskom, jednostavno ne mogu da ih koristim sa svim tim nasim prevodima, (posebno ako je bukvalista prevodio) i odmah prebacujem na engleski da bolje razumem.

Баш си савремен, да не кажем модеран..

 

[ccaterpillar]

Намножило се данас оних који нас убеђују да нам ништа није потребно и да је све баласт, и држава, и територија, и народ, и језик, и писмо.
А овај Ђукановић се открио у својој изјави рекавши да га баш брига како ће језик (о коме је плаћен да се стара) изгледати после њега и како ће говорити његови унуци.
Тако и они који су га поставили на то место узимају кредите као луди, баш њих брига што ће наши унуци враћати те кредите и да ли ће моћи да их врате..

 

[gost 246399]

Намножило се данас оних који нас убеђују да нам ништа није потребно и да је све баласт, и држава, и територија, и народ, и језик, и писмо.
А овај Ђукановић се открио у својој изјави рекавши да га баш брига како ће језик (о коме је плаћен да се стара) изгледати после њега и како ће говорити његови унуци.
Тако и они који су га поставили на то место узимају кредите као луди, баш њих брига што ће наши унуци враћати те кредите и да ли ће моћи да их врате..

А шта се друго може очекивати у држави гдѣ йе "Србин" ружна рѣч, и гдѣ се Србом за иста кривична дѣла дайу неупоредиво веће казне него припадникомъ других народа?
Изгледа да ни не прѣостайе ништа друго него се помирити са нестанком србскога йезика.
Некада се смѣяху такозванима србскословѣнскому и славяносербскому због мањега броя несрбских словѣнских рѣчий, а данас ни йезик унаказише много већим бройем несловѣнских, западњачких.
Када бисмо овдѣ койим случайем употрѣбили койу руску рѣч, очи би ни ископали такви попут Ђукановића и осталих латиничара, исти они што ни без икакве мѣре руже йезик западњачкима рѣчима.

 

[ccaterpillar]

То се мој пријатељу зове нагон ка самоуништењу..

 

[Mrkalj]

Непотрĕбно је и жалибоже оптерећујуће у струковне уџбенике дослĕдно уводити домаће појмовље, мада није лоше да стручан стваралац на истом мĕсту прĕдложи истозначне српске појмове који нису обавезујући, а каткад се може јавити потĕба за њиховим коришћењем. На жалост, изузетно рĕтко који стручњак из ванјезичких (па и језичких) области влада (својим) српским језиком на разини која је потрĕбна за творбу нових рĕчи.

Чињеница је да широко распрострањени и учестали појмови траже синониме, односно својеврсну изражајну свĕжину, како не би губили не само изражајну већ и знаковну снагу. Е, ту је прилика да се машти дȃ на вољу како не бисмо прĕузимали непотрĕбне истозначнице из (несловĕнских) страних језика (нпр. интернет, нет, веб). Међутим, када дођемо до творбе рĕчи, словоплета, горка истина нас лупи посрĕд чела јер управо на том пољу се рађа проблем опште неписмености писмених у српском народу. Зашто - зато што о томе нико ништа дĕцу не учи у школи. Највећи дĕо академског свĕта разних струкā не осĕћа и површински доживљава сȃм корĕн рĕчӥ. Да би нам језик постао изражајно снажнији, није довољно сваки пут рећи опција или по дифолту већ је неопходно, као што сам рекао, за учестале појмове наћи каткад и више од једне истозначнице. А то у практичном смислу значи макар у гимназијама увести недĕљно по два часа новог прĕдмета који би се звао српски језик и који би се бавио првенствено граматиком и правописом српског језика. Тако би "нове генерације" стекле дубље поимање (свог) српског језика па би њихова креативност, досĕтљивост, духовитост и шарм на тај начин могли да заблистају и дају пун допринос развоју изражајне снаге српског језика.

 

[Bastiani]

Setimo se "Novele od Stanca". Tu je čitava komedija zasnovana na upotrebi jezika. Dubrovačka "fensi" omladina podjebava seljaka iz Zaleđa (mada je Stanac iz Gacka, to baš i nije zaleđe al nebitno).

Evo kako govori Miho:

MIHO
Bogme imam smiješna oca!
Kuću mi zatvori, ma ja, kad večeram
fengam poć leć gori; a ja ti omijeram
kako ću se kalat niz njeku funjestru.
i, kad podu svi spat, obučem se u pjastru;
čelatu na glavu, brokijer na bedru u čas
stavim, a rđavu ovu mčinu na pas
pak se niz konopac na ulicu kalam,
a mudri moj otac u odru mni da sam.

Ali zato njihov drugar Divo maskiran u Vlaha se savršeno dobro sporazumeva sa Stancem. I Stanac i ne posumnja da mu Divo nije zemljak.

Ako me razumete šta hoću da kažem.

 

[Urvan Hroboatos]

Dao sam poveznicu na terminološku knjigu gđe. Mihaljević (tu srbski nije bitno različit
od hrv. u položaju). Nu, njekoliko opservacija:

* grekolatinoizmu su nužni, oni su temelj indoeuropskih "krščšćanskih" jezika
* no, slavenski govoreći ne trebaju u njima pretjerivati, nego kovatoi svoje riječi i nazivlje
* engleski nije zgodan primjer, jer to je jezik-križanac dosta jednostavne gramatike,
a ako se promatra kao germanski jezik, počesto učen tekst ima i 70% romanskih/latinskih riječi, iz francuskoga
* zbog njihova nemarnog odnoa prema usvojenicama, ne mogu biti njeki uzorom drugima s drugačijim
jezičnom kulturom
* stvar je poglavito društvene naravi i želje u društvu da se tvoreriječi i pojmovi- ili ne
* kod nas se radi na tim rječnicima, vrlo solidno, ali koliko će struka to prihvatiti, ovisi o njima
* primjeri iskvarenoga jezika su ponajviše iz svijeta zabave i računala, te nešto iz politike

kad čujem sadanje mladce, dobar dio njih (18-25), imaju vrlo siromašan rječnik. Preko
svemreže su lektiru prošli, a ne pročitali, pa kad ih pitam za mišljenje o ovom
ili onom, samo- to je super, taj je faca, znaš- ko bog, baš je fensi, sori, ups, ...

Kao da im je pola mozga odumrlo.

 

[Mrkalj]

Pretpostavljam da je stav mnogih kako ovo "Veletržnica" smrdi na hrvaštinu. Takav utisak u srpskoj javnosti stvoren je kontinuiranim, aktivnim i ofanzivnim preotimanjem prerogativa tvorbene versatilnosti srpskog jezika od strane zapadnih suseda, odnosno njenim parloženjem u Beogradu. Još kod Šuleka imamo za svaki strani pojam ponuđene po 3-4 srpske novotvorenice, od kojih se danas eventualno jedna mada najčešće ni jedna (nigde) ne koristi, ali je ostala "zapljunuta" kao nesrpska i neretko se, po potrebi, vadi iz rukava kao "stara hrvatska riječ". Od takvih pogleda moraćemo se operisati ako mislimo da nam jezik ne cupka u mestu i gubi na izražajnom kvalitetu i kvantitetu.

Drugim rečima, drug Mirko Marjanović moraće da se opredeli između anglicizacije i "kroatizacije", jer, još je Hrobi davne 2-tisuće-4. na hrkipediji napisao kako je jedno od osnovnih obeležja "hrvatskog" jezika, za razliku od srpskog (!) - tvorba. Je li tako, Hrobi?

 

[ccaterpillar]

Drugim rěčima, drug Mirko Marjanović moraće da se oprěděli između anglicizacije i "kroatizacije", jer, još je Hrobi davne 2-tisuće-4. na hrkipediji napisao kako je jedno od osnovnih obělěžja "hrvatskog" jezika, za razliku od srpskog (!) - tvorba. Je li tako, Hrobi?

Хроби није слагао што се тиче "творбе", а уколико се овако настави, Срби ће за свега пар деценија свој језик морати да уче од Хрвата, јер ће оно што се зове српски у међувремену постати енглески.
Наравно, нико није блесав да другоме чува било шта, па ни језик, тако да ће се тај језик звати хрватски, као што се већ данас зове.

Гротескност ситуације најбоље описују имена месеци на данас хрватском језику. Сијечањ, вељача, ожујак итд. се користе у Душановом законику и средњовековној Србији, али данас се не може рећи да су то речи савременог српског језика из простог разлога што огромна већина Срба нити је у стању да препозна те месеце, нити да их све наброји.

Дакле, чињеница је да српски језик копни и нестаје, да постаје трагикомична мешавина свега и свачега, као оно кад Цигани причају па им у језику препознајеш српске речи, албанске речи итд..

А оно што је у свему највише трагикомично јесу изјаве оваквих квазијезикословаца о "обогаћивању" језика, да није цео контекст такав какав јесте рекло би се да је случајна грешка, да је човек хтео да каже обогаљивање па промашио.

Али, пошто смо се фино "обогатили" са два писма, зашто да се не обогатимо правећи од језика мешавину сличну ромском...

 

[gost 246399]

Хроби није слагао што се тиче "творбе", а уколико се овако настави, Срби ће за свега пар деценија свој језик морати да уче од Хрвата, јер ће оно што се зове српски у међувремену постати енглески.
Наравно, нико није блесав да другоме чува било шта, па ни језик, тако да ће се тај језик звати хрватски, као што се већ данас зове.

Гротескност ситуације најбоље описују имена месеци на данас хрватском језику. Сијечањ, вељача, ожујак итд. се користе у Душановом законику и средњовековној Србији, али данас се не може рећи да су то речи савременог српског језика из простог разлога што огромна већина Срба нити је у стању да препозна те месеце, нити да их све наброји.

Дакле, чињеница је да српски језик копни и нестаје, да постаје трагикомична мешавина свега и свачега, као оно кад Цигани причају па им у језику препознајеш српске речи, албанске речи итд..

А оно што је у свему највише трагикомично јесу изјаве оваквих квазијезикословаца о "обогаћивању" језика, да није цео контекст такав какав јесте рекло би се да је случајна грешка, да је човек хтео да каже обогаљивање па промашио.

Али, пошто смо се фино "обогатили" са два писма, зашто да се не обогатимо правећи од језика мешавину сличну ромском...

Потписуйем све што написа Катерпилар.

Такви йезикословци и нѣсу то него "lingvisti". Назив њиховога занимања йе у складу са оним чиме се баве, нагрђивањем и растакањем нашега йезика и постепеним наметањем страних. Човѣк би очекивао да ће се бар они трудити говорити србским йезиком у правом смислу рѣчи. Али не, они чак често и прѣдњаче. Када се на примѣр погледайу дѣла Павла Ивића (иначе врснога йезикословца), човѣк стиче утисак да он на србски йезик гледа као на стран. Прѣ свега на проста прѣђашња врѣмена, али и на невероватну количину страних рѣчий у његових дѣлах, найвећим дѣлом непотрѣбних.
Част изузеткомъ међу йезикословцима, има и таквих али су рѣтки.

Поређење са ромским йезиком йе сасвим на мѣсту. По мѣрилах наших назови "lingvista", да се протѣривањем домаћих рѣчий и њиховом замѣном странима наш йезик "богати", ромски би трѣбао бити найбогатийи свѣтски йезик. Нека они, наши "lingvisti", говоре њиме, а србски нека оставе нам.

 

[Urvan Hroboatos]

Prětpostavljam da je stav mnogih kako ovo "Veletržnica" smrdi na hrvaštinu. Takav utisak u srpskoj javnosti stvoren je kontinuiranim, aktivnim i ofanzivnim prěotimanjem prerogativa tvorbene versatilnosti srpskog jezika od strane zapadnih susěda, odnosno njenim parloženjem u Běogradu. Još kod Šuleka imamo za svaki strani pojam ponuđene po 3-4 srpske novotvorenice, od kojih se danas eventualno jedna mada najčešće ni jedna (nigdě) ne koristi, ali je ostala "zapljunuta" kao nesrpska i nerětko se, po potrěbi, vadi iz rukava kao "stara hrvatska riječ". Od takvih pogleda moraćemo se operisati ako mislimo da nam jezik ne cupka u městu i gubi na izražajnom kvalitetu i kvantitetu.

Drugim rěčima, drug Mirko Marjanović moraće da se oprěděli između anglicizacije i "kroatizacije", jer, još je Hrobi davne 2-tisuće-4. na hrkipediji napisao kako je jedno od osnovnih obělěžja "hrvatskog" jezika, za razliku od srpskog (!) - tvorba. Je li tako, Hrobi?

Nisam rekao /tvorba/, nego /tvorbenost/ (tvorbu imaju svi jezici svijeta).
Činjenica je da je u srpskom jeziku bilo više pokušaja tvorbe riječi u
daljnjoj prošlosti, nu, to je potiskivano:

http://www.hkv.hr/izdvojeno/tribine...unu-s-hrvatskim-jezikom-i-jezikoslovljem.html

A kad je već krenula dokazivati besmislicu, neka Kordićka malo prelista knjigu srpskoga filologa
Velimira Mihajlovića, objavljenu 1982. godine u Novom Sadu pod naslovom Posrbice od Orfelina
do Vuka (prilog proučavanju naših purizama XVIII. i XIX. veka). Ona bi joj mogla poslužiti
kao savršen nacrtak za drugi dio njezina pamfleta, koji bi trebao biti posvećen nacizmu u
srpskom jeziku i jezikoslovlju. U njoj će naći obilje građe za, njezinim rječnikom rečeno,
ustažizaciju srpskoga jezika, kojom su ga valjda srpski pisci i jezikoslovci htjeli obraniti
od bugarskoga. Za potkrjepu navodim u izboru nekoliko desetaka posrbica (u kosom pismu)
s početka Mihajlovićeve knjige kojima su zamjenjivane inojezičnice:

besplatno – džaba, bečva, bječve –čarapa, bijuća žila – arterija, bilo – puls, biljar, biljoslovac – botaničar, biljne životinje – zoofiti, bistrenik – kristal, bit, bitije – egzistencija, bitnost – supstancija, bič – kandžija, blagoglasije – harmonija, blagozvučnost – eufonija, blagonaklonost – simpatija, blagopristojnost – manir, bogoodricanje – ateizam, bodilo – bajonet, bojac – megdandžija, bojnica – bastion, bolnica – špital, boljarin – baron, borba, borište – megdan, boštvo –teizam, bravar – šloser, brašno – muka, brzobrod, brzoplov -- jahta, brzojav – telegraf, brzopisac – stenograf, brzoteča – kurir, brodba, brodovlje – flota, brojnica – aritmetika, buna – revolucija, vatreno brdo – vulkan, vejateljka – lepeza, velesilije – energija, velikodušije – merhamet, verozakon – religija, verba, veridba – kredit, vesela igra – komedija, vetrenik – ventilator,
večna micaljka – perpetuum mobile, večna plata – penzija,
veštozbor – deklamacija, veštoples – balet,
vidnja – intuicija, vidokrug – horizont, vijeće – senat,
vila – nimfa, vila morska – sirena, visoka misao – ideja,
viteštvo – riterstvo, viša škola – univerzitet,
vladatelj – suveren, vodovod – akvedukt, vodolej – oluk,
vodomet – fontana, vodonos – krčag,
vodonoša – sakadžija, vodotok – kanal,
vozduhomer – barometar, voin, vojnik – soldat, voinstvo – armija,
vojnici policajni – žandarmerija, vojska – armija, volna,
volnovanje – talas, talasanje, vonj – miris, vonjati – mirisati,
vratolom – petarda, vremenik – hronika, vresenj – septembar,
vrt – bašta, vrtlar – baštovan, gvozdeni put – železnica, gvozdoteg – magnet,
glavničar – kapitalist, glavosek – dželat, glasonoša – kurir ...

 

[Mrkalj]

Nisam rekao /tvorba/, nego /tvorbenost/ (tvorbu imaju svi jezici svijeta).

U čemu je ta bitna razlika? Zar nije "tvorbenost" osobina onoga koje ima tvorbu?

 

[gost 246399]

Nisam rekao /tvorba/, nego /tvorbenost/ (tvorbu imaju svi jezici svijeta).
Činjenica je da je u srpskom jeziku bilo više pokušaja tvorbe riječi u
daljnjoj prošlosti, nu, to je potiskivano:

http://www.hkv.hr/izdvojeno/tribine...unu-s-hrvatskim-jezikom-i-jezikoslovljem.html

A kad je već krenula dokazivati besmislicu, neka Kordićka malo prelista knjigu srpskoga filologa
Velimira Mihajlovića, objavljenu 1982. godine u Novom Sadu pod naslovom Posrbice od Orfelina
do Vuka (prilog proučavanju naših purizama XVIII. i XIX. veka). Ona bi joj mogla poslužiti
kao savršen nacrtak za drugi dio njezina pamfleta, koji bi trebao biti posvećen nacizmu u
srpskom jeziku i jezikoslovlju. U njoj će naći obilje građe za, njezinim rječnikom rečeno,
ustažizaciju srpskoga jezika, kojom su ga valjda srpski pisci i jezikoslovci htjeli obraniti
od bugarskoga. Za potkrjepu navodim u izboru nekoliko desetaka posrbica (u kosom pismu)
s početka Mihajlovićeve knjige kojima su zamjenjivane inojezičnice:

besplatno – džaba, bečva, bječve –čarapa, bijuća žila – arterija, bilo – puls, biljar, biljoslovac – botaničar, biljne životinje – zoofiti, bistrenik – kristal, bit, bitije – egzistencija, bitnost – supstancija, bič – kandžija, blagoglasije – harmonija, blagozvučnost – eufonija, blagonaklonost – simpatija, blagopristojnost – manir, bogoodricanje – ateizam, bodilo – bajonet, bojac – megdandžija, bojnica – bastion, bolnica – špital, boljarin – baron, borba, borište – megdan, boštvo –teizam, bravar – šloser, brašno – muka, brzobrod, brzoplov -- jahta, brzojav – telegraf, brzopisac – stenograf, brzoteča – kurir, brodba, brodovlje – flota, brojnica – aritmetika, buna – revolucija, vatreno brdo – vulkan, vejateljka – lepeza, velesilije – energija, velikodušije – merhamet, verozakon – religija, verba, veridba – kredit, vesela igra – komedija, vetrenik – ventilator,
večna micaljka – perpetuum mobile, večna plata – penzija,
veštozbor – deklamacija, veštoples – balet,
vidnja – intuicija, vidokrug – horizont, vijeće – senat,
vila – nimfa, vila morska – sirena, visoka misao – ideja,
viteštvo – riterstvo, viša škola – univerzitet,
vladatelj – suveren, vodovod – akvedukt, vodolej – oluk,
vodomet – fontana, vodonos – krčag,
vodonoša – sakadžija, vodotok – kanal,
vozduhomer – barometar, voin, vojnik – soldat, voinstvo – armija,
vojnici policajni – žandarmerija, vojska – armija, volna,
volnovanje – talas, talasanje, vonj – miris, vonjati – mirisati,
vratolom – petarda, vremenik – hronika, vresenj – septembar,
vrt – bašta, vrtlar – baštovan, gvozdeni put – železnica, gvozdoteg – magnet,
glavničar – kapitalist, glavosek – dželat, glasonoša – kurir ...

Камо среће да су све ове рѣчи заживѣле у србском йезику. Не би ни йезик личио на ругло, као што йе сада.