Moć Isusove molitve

[Gedeon]

Iguman manastira Lepavina, poznatog po čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice, arhimandrit Gavrilo (Vučković), koji se preselio Gospodu 2017, o moći Isusove molitve:

 

[Gedeon]

Šta je to Isusova molitva:
https://www.pravoslavna-srbija.com/molitve/isusova-molitva/

ИСУСОВА МОЛИТВА

- Отац Тадеј нам говори да је пуна Исусова Молитва у почетку гласила:

Господе Исусе Христе, Сине Божији и Речи Божија, Богородице ради, помилуј ме грешног (грешну)

- Свети Нил Мироточиви говори да ако зажелиш да сажмеш у једну молитву све молитве Цркве и сво Богослужење, све вапаје и све жеље - која би то била молитва? Та свеобухватна молитва јесте Молитва Господу Исусу. Њом и ми треба да се молимо, по могућности без престанка. Ово су речи пуне савршене "Исусове молитве" коју објави Светац Божији Нил Мироточиви 1817. године на Светој Гори - Грчка

Господе Исусе Христе, Сине и Логосе Божији, Богородице ради помилуј ме грешнога (грешну)

или у краћем облику:

Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога (грешну)

- Најомиљенија Молитва свих Хришћана свих времена, посебно негована код Православних Монаха била је молитва Господа Исуса. Она се зове и "молитва ума" или "молитва срца", јер се непрестано понавља у уму и у срцу. Преподобни Јован Лествичник саветује: "Непрестано помињање и мисао на Исуса нека се сједини са твојим дисањем и онда ћеш јасно осетити корист од молитвеног тиховања". Учешће ума и срца припада свакој молитви. Ум треба да пази на речи а срце да их саосећа. Вежбање у молитви састоји се у томе да се ум васпитава у пажњи а срце у саосећању. "Не треба само речима да се моли, него и умом. Не само са умом, него такође и срцем. Тако да ум често и јасно схвати шта речи исказују, а срце да саосети оно што ум покреће. Све заједно је права молитва. Ако нешто од тога недостаје, онда је молитва непотпуна, или није никаква" (Теофан Затворник). Апостоли и искусни Оци захтевају од сваког Православног Хришћанина, да свим срцем призива име Исусово, против сваког искушења. Не напуштајте никако Исусову молитву, већ је изговарајте непрестано, при јелу и пићу, при раду или кад сте на путу, да бисте увек били наоружани. "Име Исуса Христа продире у дубину срца, тамо налази и везује непријатеља, ослобађа и оживљава душу. Зато пребивај увек у Имену Божјем, да 6и се срце сјединило са Господом. Ипак велики је труд док се непријатељ протера и Христос се усели у срце" (Јован Златоуст).

- И рече Исус: "До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена" (Јован 16,24). Апостоли су се молили Исусовом молитвом и они нас уче: "А изнад свега узмите штит вере о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога; и кацигу спасења узмите, и мач Духовни који је реч Божија"(Ефесцима 6,16-17). Честим причешћивањем и "Исусовом молитвом" очистимо себе и онда ће најомиљенији гост Исус Христос доћи сам у срце наше. "Да се Христос вером усели у срца ваша"(Ефесцима 3,17). Силом, нити било каквом техником, не можемо приморати позивајућег госта сместити у нечије срце. "Уселићу се у њих и живећу у њима", (2. Корин. 6,16).

- Господ говори: "Именом мојим изгонићете демоне" (Марко 16,17). Као најснажније оружје против невидљиве борбе против невидљивог непријатеља, служи име Господње: "Господе Исусе Христе, Сине Божији и Речи Божија, Богородице ради, помилуј ме грешнога (грешну)"

 

[Gedeon]

- Сила Исусове Молитве -

Монахиња Татјана

После јутарњег правила у пет сати ујутру, тек што сам успела да прилегнем ради предаха, кад поче необично виђење. Видех себе у Петербургу на Васиљевском острву. Спремајући се да пођем на службу у Саборну цркву Светог Николе, обукох монашке хаљине и мантију и седох у мале кочије.
Изненада, обретох се на некаквом мрачном тргу. Од страха и ужаса грозничаво сам се освртала час на једну час на другу страну, тражећи излаз из тог положаја. Одједном видим, иду на стотине људи. Искључиво "мирјани", а лица им мрачна, убијена вечном тугом, као и мени.
"Ко сте ви?" питам их. Они одговорише: "Ми смо, попут тебе, у магновењу прешли у вечност!" Шта сам у том тренутку осетила, немогуће је описати! Страх и трепет овладали су мојим бићем. Ту ми приђе неки светли муж, чије је лице остајало скривено у сјају којим је зрачило, и рече: "Следи ме!". Затим ме поведе ка митарствима.
Водио ме је кроз шуме, степе и неке зграде. Степе су биле безграничне и ја сам осећала да сам прешла из земног живота у загробни али неспремна, неочекивано. Затим ме уведе у собу, у којој се налазило мноштво "мирјана": мушкараца и жена, одраслих и деце. Сви су они били убијени вечном тугом и болом. Насред собе код огромног стола стоји жена и говори ми: "Човече, ово је место за тебе припремљено до Другог Доласка Господњег".
Ја се окренух ка свима који су били тамо и упитах: "Чиме се ви бавите, молите ли се Богу овде?" Они тужно одговорише: "Занавек нас Господ неће чути због нашег немарног држања за дане нашег земаљског живота. Ми занавек нећемо имати смелости да призивамо Име Господње. Док смо живели на земљи, било нам је дато да се у животу трудимо а души је била дана молитва. Заповест Христова о непрестаној молитви била је наша дужност. Обавезни смо били да целога свога живога са сваким уздахом произносимо молитву Исусову, а ми нисмо обраћали пажњу на своја срца. Али, као што ми без ваздуха не можемо живети тако је и душа без молитве - мртва. Ми смо људи споља гледано, најбољег владања, испуњавали смо све дужности, само једну најважнију молитву нисмо вршили".
Чувши то ја се помолих и осених крсним знамењем.
И .... тада...? На свој ужас осетих да се чак и звук мога гласа вратио к мени! Обазревши се, опазих железну таваницу, железне зидове и дрвени обојени под. Тада задрхтах од сипног страха и ужаса, од осећања безизлазности сопственог положаја. Они поред мене рекоше: "За навек нас Господ неће чути. Само они који живе на земљи могу да нас пред Њим помињу". Једна жена поче да ми говори: "Ови људи су били добри Хришћани, љубили су Бога и творили су добра дела људима, али у души Господа стекли нису. Сви ви допали сте овде због свога равнодушног живота, мислили сте да тако сви живе"
"Ах", рекох. Како се мучим и страдам. Као да ме огњем жежу!". Сруших се и осетих као да ми се тело дели од костију.
"Какав 6и живот ти желела?", упита жена.
Одговарам јој са трепетом: "Желела бих такав живот да умревши видим земаљско и небеско. Господа и Мајку Божију!"
На то се жена осмехну и рече: "Само свети прелазе у Вечност. Они који су за живота на земљи стекли Господа у срцу "Исусовом молитвом". А ти инокињо (монахињо), њој се ниси научила. Кроз ту молитву усељава се благодат Божија и душа се сједињује са Христом и не види такве страхове у каквима се ви налазите. Рај је у души човековој - где је Господ, тамо је и Рај. О својем виђењу ти треба да причаш свима монахујућима и у свету живећим Хришћанима, који пропадају услед сопственог немара. О виђеном не причај једино неверујућима и маловернима. Свевишњи може да васкрсне и стогодишњег мртваца, а да 6и им сведочио о животу после смрти, али они му неће поверовати и убиће га!"
Тек што жена произнесе те речи, у мени се јави нека нада у повратак у земаљски живот. Сви који су се налазили у железној соби, прострелише ме погледима, који као да су говорили: "Зар је могуће да ће изићи из ове тамнице?
Жена настави: "Ако човек умре, произносећи у тренутку смрти Исусову молитву, душа ће му стати пред Господа и бивати са Њим неразлучно у векове. Такође ако произноси молитву "Пресвета Владичице моја, Богородице, спаси ме грешнога" у веке ће бити неразлучно са Мајком Божијом. Ако у својим последњим гренуцима човек не буде у стању да изговори ни речи његова ће је душа, која је тој молитви тежила у време земаљског живота, сама произносити на самртној постељи. У каквом стању душа изађе из тела, таква ће у веке остати. Неће бити никаквог побољшања. Само помињање може изменити удес душин."
И још ми рече: "Ах, монахујући, монахујући", иноцима се називате, то јест - онима, другачијима од осталих у свету живећих Хришћана. Али да ли тако живите? Ви не полажете своје печали на Господа и Мајку Божију и овако размишљате: "Сама треба да постигнем, иначе му нема живота". О таквим иноцима не брине се Мајка Божија ни у овом ни у будућем животу. А брине се само о онима који своје печали полажу на њу, који трпе невоље, сиромаштво и болест у име Матере Божије и говоре: "Тако је зацело, угодно Царици Небеској, све ми се даје по вољи Свевишњега!."
Хоћеш ли да ти покажем немарне монахиње" настави жена. "Погледај! " и ја видех - иду монахиње које су служиле при цркви и крале новац - онај украдени новац носе на рукама у век векова, заједно са хартијама на којима је назначено коме новац припада. Пролазе и друге - оне које нису девственост сачувале. У неких послушница била је прибадачама причвршћена раса.
Међу њима су биле и оне са певнице - њихова лица била су мрачна, као и моје - убијена вечном тугом. Ја ћу на то: "Појте песму Мајци Божијој, желим да је послушам!" Оне одговарају: "Немамо смелости у век векова. Зато што јој, живећи у обитељи, нисмо служиле чистим срцем". Ја горко заплаках над тим што смо због свога немара и лењости лишени среће да песмом славимо Господа и Његову Свету Мајку.
После свега што сам чула и видела прилази ми човек који ме је водио и каже ми: "Пођимо сада на место на коме се твоја душа растала са телом. И магновено, ја се нађох у својој постељи. Било ме је страх да се померим, осмотрила сам све предмете у својој ћелији, дошла к себи и произниела молитву са пуним крсним знаком.. . Слава Богу, то је био сан!
Тек што сам успела да изговорим те речи, кад одједном обрех се на овом свету. И, гле онај који ме водио каже мени тада: "Не мисли да је све то било у сну. Ти си заиста била на оном свету".
Падох пред њим на колена: "Тешко мени, како сам несрећна!" поново сам дошла овде. И зашто сам толико разгледала предмете у ћелији, а нисам на ноге скочила?"
"Следи ме! рече он, "ходићемо још 20 дана и вратићемо се ту, где ти је суђено да проборавиш до Другог доласка Христовог".
Ја сам међутим, све падала и никако нисам могла да идем. Он је к мени окренуо лице и погледао ме милостиво. Упитах га: "Ниси ли ти мој Ангео?" - "Да! чух његов одговор. Стадох да га молим: "Умоли Свевишњега и врати моју душу да се покаје. Тада мој чувар рече: "Вратићу, али само под једним условом: ако будеш испричала о свему што си овде видела и чула!". Падох на колена, давши обећање да ћу све испунити, и у том тренутку осетих душевну радост, а Ангео ми још говораше: "У твоме срцу нема Господа. И ти си само обећала да ћеш Га задобити. Ако се подаш лажном стиду, вратићеш се на пређашње место. Ја ћу с тобом бити и гледаћу како ћеш све испуњавати!".
У магновењу опет се обретох у своме кревету. Поскочих и видех - код постеље стоји човек. Потрчах својој келејници са речима: "Била сам на оном свету!" А човек свеједнако стоји на ономе месту. Ја се страшно уплашим да се са мном нешто не деси! Отворих врата да се не бих постидела и устегла да све испричам, и видех - човек се укри у зид! Изађох на ходник у ужасном трепету. Зовем сестре. Оне дотрчаше к мени са свих страна и чуде се необичној промени, која се код мене за тако кратко време збила. Јер, пре свега 20 минута виделе су ме на заједничкој молитви. Падох пред њима на колена, уверавајући их да сам се отада потпуно изменила.
Никакав земаљски ужас не може се упоредити са ужасима које сам била преживела у животу после смрти. И дан данас говорим о ономе што сам видела без устезања. Амин. - Из архива Т. Коваљске (Светигора 6р. 34, стр. 42. Са руског В.Н.)".

- Обратите пажњу на речи: Обавезни смо били да целога свога живота са сваким уздахом произносимо Молитву Исусову, а ми нисмо обраћали пажњу на своја срца. Али, као што ми без ваздуха не можемо живети, тако је и душа без молитве - мртва. Ми смо људи, споља гледано, најбољег владања, испуњавали смо све дужности, само једну, најважнију - молитву, нисмо вршили..." Исто тако на следеће речи: Свевишњи може да васкрсне и стогодишњег мртваца, а да би им сведочио о животу после смрти, али они му неће поверовати и убиће га! Према томе Апостол Павле говорио је и писао: "Молите се без престанка" (1 Сол. 5,18). Господе Исусе Христе, Сине Божији и Речи Божија, Богородице ради, помилуј нас грешне.

 

[hammerkirche]

Али како ми мирајни да се молимо непрестеано кад и монаси, рецимо отац Тадеј кажу да без руководиоца не треба приступати унутрашњем делању (Исусова молитва). Рецимо ја, када се бавим Исусовом молитвом радим то механички, механички призивам Господа да се смилује а не онако како би то требало, а требало би да га призивам просећи милост Господа Исуса Христоса наравно са свешћу о својој грешности коју немам. Сада, читам и неке књиге о Исусовој молитви а рецимо какав парадокс, на почетку књиге је део књиге који говори о баш напредним стањима ове молитве, један монах који је молећи се именом Господњим као мецима разгонио демоне, а тек у неком тамо следећем делу књиге каже да је грешка поводити се за баш онаквим делима о овој молитви (парадоскално можда да, можда не, баш како је то описано у првом делу књиге, па ко се упеца може да се духовно повреди)
Или рецимо, пише да ако се не варам свештеник који одвоји дневно сат времена за ову молитву је као кад би монах одвојио више сати за молитву пошто свештеник има обавезе у свету. Сад, моје питање је, зашто ово пише ако опет каже да треба да се бавимо непрестаном Исусовом молитвом у уму.
Тако, ето, ја имам гомолу питања али исто толико мало одговора.
Нема више оних опитних стараца од којих можеш да се поучиш живим саветом, књигу ја читам, али оно што прочитам одмах заборавим.
Сад, ако неко може да ми расветли размишљање јер мислим да у ова задња времена баш неког ефикасног решења и нема али опет каже да не клонемо или тако нешто.
Сада, немојте да ме погрешно схватите јер ово би било крајње оно што ђаво и хоће а то је да се људи не баве Исусовом молитвом, ја само износим своје лично искуство бавећи се овом молитвом неких четири године.

 

[Gedeon]

Али како ми мирајни да се молимо непрестеано кад и монаси, рецимо отац Тадеј кажу да без руководиоца не треба приступати унутрашњем делању (Исусова молитва). Рецимо ја, када се бавим Исусовом молитвом радим то механички, механички призивам Господа да се смилује а не онако како би то требало, а требало би да га призивам просећи милост Господа Исуса Христоса наравно са свешћу о својој грешности коју немам. Сада, читам и неке књиге о Исусовој молитви а рецимо какав парадокс, на почетку књиге је део књиге који говори о баш напредним стањима ове молитве, један монах који је молећи се именом Господњим као мецима разгонио демоне, а тек у неком тамо следећем делу књиге каже да је грешка поводити се за баш онаквим делима о овој молитви (парадоскално можда да, можда не, баш како је то описано у првом делу књиге, па ко се упеца може да се духовно повреди)
Или рецимо, пише да ако се не варам свештеник који одвоји дневно сат времена за ову молитву је као кад би монах одвојио више сати за молитву пошто свештеник има обавезе у свету. Сад, моје питање је, зашто ово пише ако опет каже да треба да се бавимо непрестаном Исусовом молитвом у уму.
Тако, ето, ја имам гомолу питања али исто толико мало одговора.
Нема више оних опитних стараца од којих можеш да се поучиш живим саветом, књигу ја читам, али оно што прочитам одмах заборавим.
Сад, ако неко може да ми расветли размишљање јер мислим да у ова задња времена баш неког ефикасног решења и нема али опет каже да не клонемо или тако нешто.
Сада, немојте да ме погрешно схватите јер ово би било крајње оно што ђаво и хоће а то је да се људи не баве Исусовом молитвом, ја само износим своје лично искуство бавећи се овом молитвом неких четири године.

Sveti vladika Nikolaj je preporučivao svim vernicima da svakodnevno mole Isusovu molitvu i to što češće, naravno svaki dan. Ovde imaš bogomoljački Pravoslavni molitvenik iz vremena kada je sveti vladika Nikolaj rukovodio bogomoljačkim pokretom i tu ti je navedena Isusova molitva:
https://forum.krstarica.com/threads/poklon-bogomoljacki-molitvenik-iz-1939.1011038/

+++
Sveti apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano". Treba se vežbati, đavo će napadati, ali treba se vežbati i boriti...

 

[hammerkirche]

Sveti vladika Nikolaj je preporučivao svim vernicima da svakodnevno mole Isusovu molitvu i to što češće, naravno svaki dan. Ovde imaš bogomoljački Pravoslavni molitvenik iz vremena kada je sveti vladika Nikolaj rukovodio bogomoljačkim pokretom i tu ti je navedena Isusova molitva:
https://forum.krstarica.com/threads/poklon-bogomoljacki-molitvenik-iz-1939.1011038/

Pogledajte prilog 1719467
+++
Sveti apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano". Treba se vežbati, đavo će napadati, ali treba se vežbati i boriti...

Добро. Можда ниси схватио поенту мог питања у другом делу коментара а то је ако се каже да свештеник ако одвоји сат времена за Исусову молитву се рачуна као кад би монах одвојио више сати за Исусову молитву, сада, ја нагађам али опет хајде да питам, ипак је ово битна тема а не нека лакрдијашка ствар, да ли се то мисли на сат времена Исусове молитве на бројанице као што ја и нагађам или сат времена Исусове молитве умом, а сада, што би и било уопште речено то све, за тих сат времена, ако умом можеш бити везан за молитву непрестано. (значи, нагађам, мисли се на молитву на бројанице)
И ако можеш ти или неко други да ми разреши моје недоумице око Исусове молитве и како да се извучем из овога глиба у ком сам се нашао.

 

[hammerkirche]

Или евентуално ако може неко детаљно да ми напише његов или њен начин бављења Исусовом молитвом. Био бих захвалан да поделимо своје искуство.

 

[Gedeon]

Или евентуално ако може неко детаљно да ми напише његов или њен начин бављења Исусовом молитвом. Био бих захвалан да поделимо своје искуство.

Monaška iskustva su drugačija od laičkih. Ovo su sad iskustva laika. Dugo godina molim Isusovu molitvu i mogu reći da svaki čovek ima svoja iskustva. Svako ima neki svoj krst koji mora da nosi. Bolest, problematična deca, problematični supružnici, stari članovi porodice, problemi na poslu... Isusova molitva pomaže čoveku da se smiri, isto kao i čitanje psalama, Novog zaveta i tako dalje. U tome vidim njezino dejstvo. U smirenju koje daje, a i u borbi protiv iskušenja. Umiruje strasti. Nekih 20 minuta do pola sata Isusove molitve i čovek i te kako oseti rezultat.

 

[hammerkirche]

Monaška iskustva su drugačija od laičkih. Ovo su sad iskustva laika. Dugo godina molim Isusovu molitvu i mogu reći da svaki čovek ima svoja iskustva. Svako ima neki svoj krst koji mora da nosi. Bolest, problematična deca, problematični supružnici, stari članovi porodice, problemi na poslu... Isusova molitva pomaže čoveku da se smiri, isto kao i čitanje psalama, Novog zaveta i tako dalje. U tome vidim njezino dejstvo. U smirenju koje daje, a i u borbi protiv iskušenja. Umiruje strasti. Nekih 20 minuta do pola sata Isusove molitve i čovek i te kako oseti rezultat.

Ево неког мог искуства при бављењу Исусовом молитвом што се тиче времена, ја изговарам само "Господе, помилуј ме грешнога". Е, сада када бих изговарао целокупну, "Господе Исусе Христе, сине Божији, помилуј ме грешнога", требало би ми далеко више времена. Не знам да ли је ово само случај код мене, али време лети, мени је потребно неких 13 до 14 минута сигурно за једну бројаницу, значи 33 пута, пута 3 једнако 42 минута (обично произнесем 3 бројанице с тим што сам се у задње време олењио и налазим се у овоме глибу, и плус што се мало одморим између бројаница.
Сада, проблем код мене је што све што прочитам о њој из ове књиге чији садржај сам описивао "Исихастички приручник за саврменеог човека", где су мало више погрешили када су навели ово "савременог" пошто има првог дела књиге за баш напредне, доста тога ако не и већи део се односи на монахе, и сада ја треба да разграничавам шта је ту за мене. Тотално сам збуњен. Неки кажу за неке који су погрешно приступили бављењу овом молитвом, парафразирам, "и моле се Исусовом молитвом без да су претходно ако се не варам детаљно проучили дела светих Отаца", други писац каже на питање да ли неко може да успе у молитви ако не чита дела светих Отаца да може ако је простодушан. Чекај, ко кога овде лаже. По мени је све ово направљено да збуни савременог човека.
На крају додајем, да не желим никога да одвраћам од Исусове молитве, већ наводим само своје сопствено искуство.

 

[Gedeon]

Ево неког мог искуства при бављењу Исусовом молитвом што се тиче времена, ја изговарам само "Господе, помилуј ме грешнога". Е, сада када бих изговарао целокупну, "Господе Исусе Христе, сине Божији, помилуј ме грешнога", требало би ми далеко више времена. Не знам да ли је ово само случај код мене, али време лети, мени је потребно неких 13 до 14 минута сигурно за једну бројаницу, значи 33 пута, пута 3 једнако 42 минута (обично произнесем 3 бројанице с тим што сам се у задње време олењио и налазим се у овоме глибу, и плус што се мало одморим између бројаница.
Сада, проблем код мене је што све што прочитам о њој из ове књиге чији садржај сам описивао "Исихастички приручник за саврменеог човека", где су мало више погрешили када су навели ово "савременог" пошто има првог дела књиге за баш напредне, доста тога ако не и већи део се односи на монахе, и сада ја треба да разграничавам шта је ту за мене. Тотално сам збуњен. Неки кажу за неке који су погрешно приступили бављењу овом молитвом, парафразирам, "и моле се Исусовом молитвом без да су претходно ако се не варам детаљно проучили дела светих Отаца", други писац каже на питање да ли неко може да успе у молитви ако не чита дела светих Отаца да може ако је простодушан. Чекај, ко кога овде лаже. По мени је све ово направљено да збуни савременог човека.
На крају додајем, да не желим никога да одвраћам од Исусове молитве, већ наводим само своје сопствено искуство.

Uz Isusovu molitvu neophodno je imati molitveno pravilo prikladno svom uzrastu ili čitati opšte molitve iz molitvenika. Jutarnje i večernje pravilo. A i neophodno je svaki dan čitati Sveto pismo, naročito Novi zavet i psaltir. Bar jednu glavu i tri četiri psalma.
Uvek sam pristalica da svako sebi prilagodi koliko može. Ko ima više vremena nek više moli i čita. Ako nismo u prilici da čitamo Bibliju a možemo moliti Isusovu molitvu, Bogorodice Djevo, Dostojno jest. Pokojni otac Tomas Hopko je znao reći: ugasite radio kad vozite auto i molite.
Bar 10 Molitvi Gospodnjih u komadu ima veliki efekat npr.

 

[hammerkirche]

Разумем, али опет ми не решаваш мој проблем и стање у коме сам се нашао још из првог коментара, али цитираћу себе

Рецимо ја, када се бавим Исусовом молитвом радим то механички, механички призивам Господа да се смилује а не онако како би то требало, а требало би да га призивам просећи милост Господа Исуса Христоса наравно са свешћу о својој грешности коју немам.

 

[Gedeon]

Разумем, али опет ми не решаваш мој проблем и стање у коме сам се нашао још из првог коментара, али цитираћу себе

Sve ti je to u kombinaciji. Ispočetka molitva ide mehanički, čovek tera sebe na molitvu. Treba vremena dok ona postane poput disanja.
I onda ide jedno postepeno uzrastanje do carstva nebeskog.

 

[hammerkirche]

Svako ima neki svoj krst koji mora da nosi. Bolest, problematična deca, problematični supružnici, stari članovi porodice, problemi na poslu...

Свиђа ми се ово што си навео јер уопште нисам повезивао свој крст са тим да ме молитва Исусова смирује, али знао сам да Псалми и Нови завет смирују човека, и такође сам знао да Исусова молитва одгања искушења.

 

[Gedeon]

Свиђа ми се ово што си навео јер уопште нисам повезивао свој крст са тим да ме молитва Исусова смирује, али знао сам да Псалми и Нови завет смирују човека, и такође сам знао да Исусова молитва одгања искушења.

Svaki čovek je slučaj za sebe.