Mizoginija u Srbiji i svetu

[Sensei]

Ova tematika zahteva veću pažnju i nadam se da ćete se uključiti u raspravu. U međuvremenu, predstaviću neke činjenice:

Mizoginija sama po sebi nije nezakonita, jer je skup verovanja i stavova, a ne specifično krivično delo.

Međutim, radnje motivisane mizoginijom su nezakonite kada krše druge utvrđene zakone, kao što su oni koji zabranjuju diskriminaciju, uznemiravanje i zločine iz mržnje.

 

[Sensei]

Kada mizoginija postane zločin

Zločini iz mržnje: Kada je zločin poput napada, vandalizma ili pretnji motivisan mizoginijom, može se goniti kao zločin iz mržnje u jurisdikcijama gde je rod zaštićena klasa. Na primer, američki Zakon o sprečavanju zločina iz mržnje, koji su sproveli Metju Šepard i Džejms Berd mlađi, uključuje zločine motivisane stvarnim ili percipiranim polom žrtve.

Diskriminacija: Mizoginija u zapošljavanju može kršiti zakone koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola. Nepovoljan tretman pri zapošljavanju, otpuštanju ili plaćanju motivisan predrasudama prema ženama je nezakonita rodna diskriminacija.

Uznemiravanje: Uvredljive primedbe o ženama, seksualno uznemiravanje ili stvaranje neprijateljskog radnog okruženja na osnovu pola su nezakoniti oblici uznemiravanja. Uznemiravanje motivisano mizoginijom može biti osnov za tužbu protiv poslodavca.

Fizičko nasilje i pretnje: Činovi nasilja, pretnje ili zlostavljanja žena motivisani mizoginijom su krivična dela. Pored toga što se gone kao napad ili drugi zločini, ovaj motiv se može smatrati otežavajućom okolnošću prilikom izricanja kazne u nekim jurisdikcijama.

Zlostavljanje na mreži: Mnoge jurisdikcije imaju zakone protiv uznemiravanja na mreži, sajberstalkinga i deljenja intimnih slika bez pristanka. Kada su ove radnje podstaknute mizoginijom, gone se prema postojećim zakonima protiv zlostavljanja na mreži.

 

[Sensei]

Primer mizoginije kao faktora u zločinu iz mržnje je slučaj Tresa Genka, „insela“ koji je osuđen po federalnim optužbama za zločin iz mržnje zbog svoje zavere da „pokolje“ žene na univerzitetu u Ohaju.

Evo kako je mizoginija poslužila kao faktor:

Mizoginistička motivacija: Genko je napisao manifest u kojem je naveo da je njegov napad motivisan mržnjom, ljubomorom i osvetom prema ženama.

Insel ideologija: Genko se identifikovao sa subkulturom „insel“ (nevoljno celibat), koja je ukorenjena u mizoginističkim stavovima i verovanju da muškarci imaju pravo na seks sa ženama. Insel ideologija je povezana sa brojnim aktima mizoginog terorizma i masovnog nasilja.

Ciljanje na osnovu pola: Genko je eksplicitno planirao da cilja i ubija žene, čineći njihov pol razlogom za napad. Federalna optužba za zločin iz mržnje zasnovana je na ovoj motivaciji.

Korišćenje dokaza: Tužilaštvo je koristilo Genkov pisani manifest i onlajn objave u kojima je detaljno opisivala njegovu mržnju prema ženama kako bi dokazalo da je njegov zločin motivisan predrasudama prema polu, što je dovelo do osude za zločin iz mržnje.

Ovaj slučaj pokazuje kako mizoginija može pružiti motivišuću predrasudu potrebnu za gonjenje osnovnog krivičnog dela, u ovom slučaju, zavere za ubistvo, kao zločina iz mržnje.

 

[Sensei]

Mizoginija je navodno raširena u savremenom društvu, ali gde se tačno krije? Decenijama su istraživači tražili dokaze o otvorenoj diskriminaciji žena, kao i o suptilnijim varijacijama, poput „sistemskog seksizma“ ili „implicitne pristrasnosti“. Ali umesto da otkriju mizoginiju, oni stalno primećuju nešto drugo.

Tm psihologa predvođen Polom Konorom sa Univerziteta Kolumbija regrutovao je nacionalno reprezentativni uzorak odraslih i pokazao im fotografije muškaraca i žena različitih rasa i uzrasta u celini, obučenih u odeću koja se kreće od dobro skrojenih odela i blejzera do neurednih dukserica, majica i majica bez rukava.

Ko je bio pristrasan prema kome? Istraživači nisu pronašli dosledne obrasce po rasi ili starosti. Učesnici su brže povezivali negativne osobine sa ljudima u neurednijoj odeći, ali ta pristrasnost je bila prilično mala. Pojavila se samo jedna jaka i dosledna pristrasnost. Učesnici u svakoj kategoriji – muškarci i žene svih rasa, uzrasta i društvenih slojeva – brže su povezivali pozitivne osobine sa ženama, a negativne osobine sa muškarcima.

Učesnici nisu bili krivi za mizoginiju, već za njenu suprotnost: mizandriju, predrasudu prema muškarcima.

Ova studija je samo merila nesvesne reakcije, tako da ne dokazuje da bi diskriminisali muškarce. Mnogi kritičari istraživanja implicitne pristrasnosti tvrde da mere „nesvesnog rasizma“ ljudi imaju oskudnu vezu sa njihovim svesnim ponašanjem. Ali kada je u pitanju otkrivanje mizandrije, ne moramo da istražujemo nesvesno da bismo je pronašli. Postoje ogromni dokazi o svesnoj, očiglednoj i široko rasprostranjenoj diskriminaciji dečaka i muškaraca u modernim društvima.

 

[Sensei]

Ako niste čuli za ove dokaze, to je zbog dobro dokumentovane mizandrističke pristrasnosti u javnoj diskusiji o pitanjima roda. Naučnici, novinari, političari i aktivisti će posvetiti pažnju maloj, veoma manjkavoj studiji ako ona tvrdi da pronalazi predrasude prema ženama, ali će ignorisati – ili raditi na potiskivanju – obilja čvrstih istraživanja koja pokazuju suprotno.

Pre tri decenije, psiholozi su identifikovali „efekat da su žene divne“, zasnovan na istraživanju koje je pokazalo da oba pola imaju tendenciju da pozitivnije ocenjuju žene nego muškarce. Ovaj efekat je više puta potvrđen – žene dobijaju veće ocene od muškaraca za inteligenciju, kao i za kompetentnost – i očigledan je u popularnoj kulturi.

„Toksična muškost“ i „trovanje testosteronom“ se široko krive za mnoge probleme, ali se ne čuje mnogo o „toksičnoj ženstvenosti“ ili „trovanju estrogenom“.

 

[Sensei]

Australijska nacionalna vlada je 2016. godine pokrenula rigoroznu kampanju za borbu protiv sopstvene mizoginije. Kao deo svoje „Strategije za rodnu ravnopravnost“, angažovala je ekonomistu sa Harvarda, Majkla DŽ. Hiskoksa, da se pozabavi nejednakošću u vladinim radnim snagama: žene su držale 59% poslova, ali samo 49% izvršnih pozicija.

Hiskoksov tim naučnika za ponašanje testirao je pristup inspirisan čuvenom studijom muzičara koji su se prijavljavali za simfonijske orkestre u Americi. U studiji je objavljeno da su žene na slepim audicijama, sa ekranom koji skriva muzičare od sudija, bile mnogo uspešnije nego na otvorenim audicijama. Hiskoksovi istraživači su prilagodili ovu strategiju slepog za pol za randomizovano kontrolisano ispitivanje u koje je učestvovalo više od 2.100 menadžera u australijskim agencijama. Svaki menadžer je video grupu biografija i napravio uži izbor najperspektivnijih kandidata za izvršnu poziciju. Neki su videli biografije bez imena; drugi su videli iste biografije sa muškim ili ženskim imenima.

Eksperiment je proizveo „nenamernu posledicu“, kako su istraživači sa žaljenjem primetili u svom izveštaju „Slepljenje da bi se jasnije videlo“. Kada su menadžeri procenjivali biografiju sa ženskim imenom poput Vendi Ričards, bili su skloniji da je uvrste u uži izbor nego ako su videli istu tu biografiju bez imena. I bili su skloniji da je ne uvrste u uži izbor ako se zvao Geri Ričards. Australijski javni službenici su očigledno bili krivi za predrasude prema muškarcima – i to je bilo sasvim u redu sa arhitektama Strategije za rodnu ravnopravnost. Ključna lekcija iz ovog eksperimenta, zaključio je Hiskoksov tim, bila je da vlada izbegava procedure zapošljavanja koje ne uključuju rodnu ravnopravnost, dok traži nove načine za diskriminaciju muškaraca: „Ostaje jasno da je potrebno uložiti više truda kako bi se rešio problem rodne nejednakosti.“

 

[Sensei]

Ovaj izveštaj o antimuškoj predrasudi izazvao je malo interesovanja među novinarima ili akademicima. Prema podacima Google Scholar-a, u proseku jedva pet citata godišnje u akademskoj literaturi – ništa slično uticaju studije o orkestru, koja je u proseku imala više od 100 citata godišnje od pojavljivanja 2000. godine i postala stalni favorit u medijima i na konferencijama o raznolikosti. Njeni zaključci su dočekani sa toliko oduševljenja da su naučnici ignorisali kontradiktorne podatke u radu skoro dve decenije.

Tek 2019. godine dva analitičara van industrije raznolikosti – naučnik za podatke i statističar sa Univerziteta Kolumbija – primetili su problem: generalno, ženske muzičarke su se uporedno lošije pokazale na slepim audicijama nego na otvorenim audicijama. Tek fokusiranjem na podskup muzičara istraživači su mogli da identifikuju prednost za žene, ali ovaj efekat nije bio dosledan, a nalazi nisu bili statistički značajni. Ova ograničenja su priznali autori, a opisala ih je 2019. godine Kristina Hof Somers u Wall Street Journal-u; ipak, od tada, studija o orkestru nastavlja da gomila citate još većom stopom – više od 200 samo u poslednjoj godini.

 

[Umri_muski]

U Srbiji ova tema nije interesanantna iz vise razloga, prvo muskarci su papci , a zene ne zele da se to mnogo uoci, lakse je ko primeti da ga tiho izoluju, nego da se o tome prica pa ce onda izaci na videlo koliki je teror zena na psiholoskom planu nad muskarcima, a to nije cilj.
Ako mozes na tiho i sa sitnim ubedjivanjem zasto otvarati debatu., Debata je zeznuta stvar narocito u Srbiji jer niko ne poseduje logiku , svi razmisljaju stavovima, interesima i emotivno , i onda se to svede na konsenzus interesa, a to je onda bolje raditi 1 na 1, dakle isto na tiho..

Zatim tu su bolja resenja ako se odvoje pametne zene od glupih zena, pri cemo ce ovu podelu da vrse zene, a ne muskarci , pa ce zene da naprave podobno zensko ponasanje, trend, i sta je in, to ce biti zasticene pametne zene, a one koje se toga ne drze ce biti glupe zene i nece biti zasticene...

To se cesto sprovodi , jer nema leba za svakog...

Zatim zgodno je ubaciti floskule i narative, jer nista lakse nego nekome reci kreten, ili ako nece da te pusti preko reda, reci da je zenomrzac ili ako se pobuni , reci mu da je zenomrzac, to bas pali , i lako se koristi...
Slicno kao sto se gradi narativ da zene ne kradu , nisu nasilne, ne lazu , ovo poslednje stvarno ne znam kome je ikad palo na pamet to ali se primilo , jer npr pri ulasku u bus ako devojka glasno kaze nemojte da me vatate, niko nece pomisliti da devojka folira, nego da je stvarno zrtva....
Sto naravno cesce nije tacno , ali je dobar primer kako se stvara podrazumevano stanje u drustvu..

Uz malo truda , svaki muskarac ce biti oznacen kao nekulturan, nevaspitan, neobrazovan, narocito danas kad se zbog potrebe za novcem, a nemogucnosti manje muskaraca skoluje nego devojaka, pa su tu jos i selekcije tipa kakvi su muskarci bolji muzevi , ne bolji muskarci nego bolji muzevi , sto totalno okrece selekciju na drugu stranu , jasno stvarajuci cilj selekcije, sto dovodi u startu do nerazumevanja sta se ustvari radi u drustvu ...koliko zena ce razumeti razliku izmedju selekcije najbolji muz ili najbolji muskarac....i kako se to odrazava na buduci razvoj odnosa dva pola...vrlo malo , jedva 1 promil , a ja mislim i manje..

 

[Џорџи]

Msm jeste ono odgovoris kako god feministkinji i zenomrzac si ,mrs

 

[bezimeni1]

Инцел не мора под обавезно да буде женомрзац, неко може да буде несрећан што не може до секса а да не мрзи, то је пре свега друштво оних у нежељеном целибату.

MGTOW идеологија се често сматра мизогином иако није, ићи својим путем и пропагирати независност од жена није мржња према женама него избор који та идеологија рационализује а није чак ни усмерена само према женама него и према друштву где виши ниво MGTOW идеологије пропагира и независност од друштва, иако међу следбеницима те идеологије може постојати мржња.

Инцел је за недовољно сазреле док је MGTOW за озбиљне мушкарце који држе до себе.

 

[Pešadinac]

Mizoginija se danas koristi kao ideološka palica da nekog tresneš po glavi a obično je koriste feministkinje kad im ponestane argumenata za diskusiju. Nije to jedini pojam, antidemokrata, antisemit itd, eto danas si antisemit ako kritikuješ genocid koji Izrael trenutno pravi.
A tek govor mržnje, pa to je palica od čelika, za sve što se protivi nečijem stavu ili korektnoj političkoj dogmi, odmah klepaju po glavi, zabranjuju, hapse . Orvel je znao šta radi.

 

[king kong]

Mizoginija se danas koristi kao ideološka palica da nekog tresneš po glavi a obično je koriste feministkinje kad im ponestane argumenata za diskusiju. Nije to jedini pojam, antidemokrata, antisemit itd, eto danas si antisemit ako kritikuješ genocid koji Izrael trenutno pravi.
A tek govor mržnje, pa to je palica od čelika, za sve što se protivi nečijem stavu ili korektnoj političkoj dogmi, odmah klepaju po glavi, zabranjuju, hapse . Orvel je znao šta radi.

mizoginija, antisemitizam, islamofobija su rekorderi u popularnosti koje se pominju u javnosti kao 'argument'

 

[bezimeni1]

Nije to jedini pojam, antidemokrata, antisemit itd, eto danas si antisemit ako kritikuješ genocid koji Izrael trenutno pravi.

Оно што је иронија је то што су Палестинци Арапи па су и они исто Семити као и Јевреји. Али битно је да имају шта да кажу и кога да оптужују.