Mitrovdanska ofanziva

GolubBabic

Domaćin
Poruka
3.759
Na danasnji dan, pre 20 godina, u ranim jutarnjim satima su brojne, mesovite, hrvatsko-muslimanske snage napale polozaje Nevesinjske brigade, Hercegovackog korpusa Vojske Republike Srpske u velikoj operaciji koja je nosila naziv "Bura".

Napad je planirao i predvodio hrvatski general Janko Bobetko. Napad je poceo prvim jutarnjim casovima. Plan je bio, buduci da je Mitrovdan slava koju slavi dosta boraca iz podrucja Nevesinja i okolnih sela, da se srbima nanesu teski gubici zbog slabije borbene gotovosti, da se probije front, da se uzme grad Nevesinje i da se nastavi dalje ka Gacku, Bileci, Foci i da se dodje do granice tadasnje SRJ. Dugorocne prognoze su bile optimisticke, jer se verovalo ako se front priblizi samim granicama SRJ, da ce se po automatizmu "dici ustanci" u Sandzaku i KiM.

Oko 4200 srpskih boraca je drzalo front u duzini od oko 100 Km. Napale su ih snage koje su brojale problizno 40 000 vojnika. Za 6 dana je ispaljeno preko 20 000 granata po polozajima srpske vojske. Na iznenadjenje nesretnih boraca koji su bili u prvim borbenim redovima, poceli su da pristizu kombiji i autobusi iz Nevesinja sa ljudima koji su bili na slavi kod svoje rodbine, kao i starci i zene. Ovaj neverovatan prizor je snimljen sa amaterskim kamerama, pustao se na RTS-u sada davne 1993. god. Kotu 690 (hrv - Scepan Kriz) su drzali Vukovi, pripadnici nevesinjske brigade na celu sa majorom Ivkovicem. Bas na toj Koti 690 je poginuo hrvatski legendarni borac Bozan Simovic. Polozaje oko sela Vranjevici je drzao legendarni Radovan Radovic sa bileckim dobrovoljcima.

Nevesinjska brigada je oformljena nekoliko meseci ranije, nije bilo rezervnih polozaja u dubini teritorije iz razloga sto je bilo brojnih srpskih sela uz samu liniju fronta.

Snage hrvatskog vijeca odbrane, postrojba za posebne namjene Ludvig Pavlovic, postrojba Ante Bruno Busic, ATJ Sirokobrijeska Kaznjenicka bojna, mostarske bojne, hercegovacka brigada, blagajske crne mambe, nekoliko odreda mudzahedina sa muslimanskim vojnicima iz Mostara i okoline su ucestvovale u ofanzivi.

Napad je uspesno odbijen posle nekoliko dana, nije izgubljen nijedan deo teritorije, srpska vojska je imala 42 mrtva i oko 350 ranjenih, dok su hrvatsko-muslimanske snage imale izmedju 600-900 mrtvih i oko 2400 ranjenih. (prema hrvatskim izvorima - 580 mrtvih i 1300 ranjenih)

Malo ko zna, a i slabo se navode uspesi srpske vojske uopste, da je Mitrovdanska ofanziva 8. Novembra 1992. god. bila najveca bitka u prethodnom ratu, po broju vojnika, broju utrosene municije i granata, i po teritoriji koja je napadana.

Nakon te bitke, pa sve do kraja rata, nikada vise hrvatsko-muslimanske snage nisu napale taj front istom ili pribliznom zestinom. Razlog tome je i pocetak hrvatsko-muslimanskog sukoba u dolini Neretve.

Od ustanka "Nevesinjska puska" pa do poslednjeg rata, na tom podrucju Hercegovine je uvek postojala tiha netrpeljivost medju hrvatima, muslimanima i srbima. Srpski narod je bio resen da sacuva svoje. Cinjenice govore u prilog tome. Polozaje koje je srpska vojska drzala 1992 god. su i danas u Republici Srpskoj.

Ponovni pokusaj Mitrovdanske ofanzive se desio 1994 god., tada su napad pokusali muslimani sa mudzahedinima, O bilansu poginulih se malo zna, izvori su prilicno nepouzdani, samo se zna da je napad uspesno odbijen, trajao je jedan dan, srpska vosjka je imala 12 poginulih i 32 ranjena, dok se za muslimane prema niekim izvorima navodi brojka od oko 200 poginulih.


Slava palim borcima nevesinjske brigade. Pozdrav i zahvalnost svim srpskim borcima iz doline Neretve koji su bili na Podvelezju, Ljubljenici i ostalim ratistima Hercegovine.
 
Sam napad Muslimana na Nevesinjske položaje bio je primer muslimanske gluposti i nepoznavanja osnovnog pravila ratovanja. Krenuli su u buljuku kao budale, a Srbi su bili spremni i posle početnog iznenadjenja osuli paljbu po njima. Tukla je i artiljerija i nešto VBR-a.
Kažu da su posle toga nedeljama po granama nalazili otkinute ruke tetovirane arapskim slovima...
 
Na danasnji dan, pre 20 godina, u ranim jutarnjim satima su brojne, mesovite, hrvatsko-muslimanske snage napale polozaje Nevesinjske brigade, Hercegovackog korpusa Vojske Republike Srpske u velikoj operaciji koja je nosila naziv "Bura".

Napad je planirao i predvodio hrvatski general Janko Bobetko.

Malo ko zna, a i slabo se navode uspesi srpske vojske uopste, da je Mitrovdanska ofanziva 8. Novembra 1992. god. bila najveca bitka u prethodnom ratu, po broju vojnika, broju utrosene municije i granata, i po teritoriji koja je napadana.

Nakon te bitke, pa sve do kraja rata, nikada vise hrvatsko-muslimanske snage nisu napale taj front istom ili pribliznom zestinom. Razlog tome je i pocetak hrvatsko-muslimanskog sukoba u dolini Neretve.


Slava palim borcima nevesinjske brigade. Pozdrav i zahvalnost svim srpskim borcima iz doline Neretve koji su bili na Podvelezju, Ljubljenici i ostalim ratistima Hercegovine.

SLAVA IM !
 
Na danasnji dan, pre 20 godina, u ranim jutarnjim satima su brojne, mesovite, hrvatsko-muslimanske snage napale polozaje Nevesinjske brigade, Hercegovackog korpusa Vojske Republike Srpske u velikoj operaciji koja je nosila naziv "Bura".

Napad je planirao i predvodio hrvatski general Janko Bobetko. Napad je poceo prvim jutarnjim casovima. Plan je bio, buduci da je Mitrovdan slava koju slavi dosta boraca iz podrucja Nevesinja i okolnih sela, da se srbima nanesu teski gubici zbog slabije borbene gotovosti, da se probije front, da se uzme grad Nevesinje i da se nastavi dalje ka Gacku, Bileci, Foci i da se dodje do granice tadasnje SRJ. Dugorocne prognoze su bile optimisticke, jer se verovalo ako se front priblizi samim granicama SRJ, da ce se po automatizmu "dici ustanci" u Sandzaku i KiM.

Oko 4200 srpskih boraca je drzalo front u duzini od oko 100 Km. Napale su ih snage koje su brojale problizno 40 000 vojnika. Za 6 dana je ispaljeno preko 20 000 granata po polozajima srpske vojske. Na iznenadjenje nesretnih boraca koji su bili u prvim borbenim redovima, poceli su da pristizu kombiji i autobusi iz Nevesinja sa ljudima koji su bili na slavi kod svoje rodbine, kao i starci i zene. Ovaj neverovatan prizor je snimljen sa amaterskim kamerama, pustao se na RTS-u sada davne 1993. god. Kotu 690 (hrv - Scepan Kriz) su drzali Vukovi, pripadnici nevesinjske brigade na celu sa majorom Ivkovicem. Bas na toj Koti 690 je poginuo hrvatski legendarni borac Bozan Simovic. Polozaje oko sela Vranjevici je drzao legendarni Radovan Radovic sa bileckim dobrovoljcima.

Nevesinjska brigada je oformljena nekoliko meseci ranije, nije bilo rezervnih polozaja u dubini teritorije iz razloga sto je bilo brojnih srpskih sela uz samu liniju fronta.

Snage hrvatskog vijeca odbrane, postrojba za posebne namjene Ludvig Pavlovic, postrojba Ante Bruno Busic, ATJ Sirokobrijeska Kaznjenicka bojna, mostarske bojne, hercegovacka brigada, blagajske crne mambe, nekoliko odreda mudzahedina sa muslimanskim vojnicima iz Mostara i okoline su ucestvovale u ofanzivi.

Napad je uspesno odbijen posle nekoliko dana, nije izgubljen nijedan deo teritorije, srpska vojska je imala 42 mrtva i oko 350 ranjenih, dok su hrvatsko-muslimanske snage imale izmedju 600-900 mrtvih i oko 2400 ranjenih. (prema hrvatskim izvorima - 580 mrtvih i 1300 ranjenih)

Malo ko zna, a i slabo se navode uspesi srpske vojske uopste, da je Mitrovdanska ofanziva 8. Novembra 1992. god. bila najveca bitka u prethodnom ratu, po broju vojnika, broju utrosene municije i granata, i po teritoriji koja je napadana.

Nakon te bitke, pa sve do kraja rata, nikada vise hrvatsko-muslimanske snage nisu napale taj front istom ili pribliznom zestinom. Razlog tome je i pocetak hrvatsko-muslimanskog sukoba u dolini Neretve.

Od ustanka "Nevesinjska puska" pa do poslednjeg rata, na tom podrucju Hercegovine je uvek postojala tiha netrpeljivost medju hrvatima, muslimanima i srbima. Srpski narod je bio resen da sacuva svoje. Cinjenice govore u prilog tome. Polozaje koje je srpska vojska drzala 1992 god. su i danas u Republici Srpskoj.

Ponovni pokusaj Mitrovdanske ofanzive se desio 1994 god., tada su napad pokusali muslimani sa mudzahedinima, O bilansu poginulih se malo zna, izvori su prilicno nepouzdani, samo se zna da je napad uspesno odbijen, trajao je jedan dan, srpska vosjka je imala 12 poginulih i 32 ranjena, dok se za muslimane prema niekim izvorima navodi brojka od oko 200 poginulih.


Slava palim borcima nevesinjske brigade. Pozdrav i zahvalnost svim srpskim borcima iz doline Neretve koji su bili na Podvelezju, Ljubljenici i ostalim ratistima Hercegovine.

Мој отац је био тамо. Равно, Дубровник, Невесиње, итд. - 'ебига, волео је да 'ебе усташе.:cool:

Слава палим српским јунацима.
 
Na danasnji dan, pre 20 godina, u ranim jutarnjim satima su brojne, mesovite, hrvatsko-muslimanske snage napale polozaje Nevesinjske brigade, Hercegovackog korpusa Vojske Republike Srpske u velikoj operaciji koja je nosila naziv "Bura".

Napad je planirao i predvodio hrvatski general Janko Bobetko. Napad je poceo prvim jutarnjim casovima. Plan je bio, buduci da je Mitrovdan slava koju slavi dosta boraca iz podrucja Nevesinja i okolnih sela, da se srbima nanesu teski gubici zbog slabije borbene gotovosti, da se probije front, da se uzme grad Nevesinje i da se nastavi dalje ka Gacku, Bileci, Foci i da se dodje do granice tadasnje SRJ. Dugorocne prognoze su bile optimisticke, jer se verovalo ako se front priblizi samim granicama SRJ, da ce se po automatizmu "dici ustanci" u Sandzaku i KiM.

Oko 4200 srpskih boraca je drzalo front u duzini od oko 100 Km. Napale su ih snage koje su brojale problizno 40 000 vojnika. Za 6 dana je ispaljeno preko 20 000 granata po polozajima srpske vojske. Na iznenadjenje nesretnih boraca koji su bili u prvim borbenim redovima, poceli su da pristizu kombiji i autobusi iz Nevesinja sa ljudima koji su bili na slavi kod svoje rodbine, kao i starci i zene. Ovaj neverovatan prizor je snimljen sa amaterskim kamerama, pustao se na RTS-u sada davne 1993. god. Kotu 690 (hrv - Scepan Kriz) su drzali Vukovi, pripadnici nevesinjske brigade na celu sa majorom Ivkovicem. Bas na toj Koti 690 je poginuo hrvatski legendarni borac Bozan Simovic. Polozaje oko sela Vranjevici je drzao legendarni Radovan Radovic sa bileckim dobrovoljcima.

Nevesinjska brigada je oformljena nekoliko meseci ranije, nije bilo rezervnih polozaja u dubini teritorije iz razloga sto je bilo brojnih srpskih sela uz samu liniju fronta.

Snage hrvatskog vijeca odbrane, postrojba za posebne namjene Ludvig Pavlovic, postrojba Ante Bruno Busic, ATJ Sirokobrijeska Kaznjenicka bojna, mostarske bojne, hercegovacka brigada, blagajske crne mambe, nekoliko odreda mudzahedina sa muslimanskim vojnicima iz Mostara i okoline su ucestvovale u ofanzivi.

Napad je uspesno odbijen posle nekoliko dana, nije izgubljen nijedan deo teritorije, srpska vojska je imala 42 mrtva i oko 350 ranjenih, dok su hrvatsko-muslimanske snage imale izmedju 600-900 mrtvih i oko 2400 ranjenih. (prema hrvatskim izvorima - 580 mrtvih i 1300 ranjenih)

Malo ko zna, a i slabo se navode uspesi srpske vojske uopste, da je Mitrovdanska ofanziva 8. Novembra 1992. god. bila najveca bitka u prethodnom ratu, po broju vojnika, broju utrosene municije i granata, i po teritoriji koja je napadana.

Nakon te bitke, pa sve do kraja rata, nikada vise hrvatsko-muslimanske snage nisu napale taj front istom ili pribliznom zestinom. Razlog tome je i pocetak hrvatsko-muslimanskog sukoba u dolini Neretve.

Od ustanka "Nevesinjska puska" pa do poslednjeg rata, na tom podrucju Hercegovine je uvek postojala tiha netrpeljivost medju hrvatima, muslimanima i srbima. Srpski narod je bio resen da sacuva svoje. Cinjenice govore u prilog tome. Polozaje koje je srpska vojska drzala 1992 god. su i danas u Republici Srpskoj.

Ponovni pokusaj Mitrovdanske ofanzive se desio 1994 god., tada su napad pokusali muslimani sa mudzahedinima, O bilansu poginulih se malo zna, izvori su prilicno nepouzdani, samo se zna da je napad uspesno odbijen, trajao je jedan dan, srpska vosjka je imala 12 poginulih i 32 ranjena, dok se za muslimane prema niekim izvorima navodi brojka od oko 200 poginulih.


Slava palim borcima nevesinjske brigade. Pozdrav i zahvalnost svim srpskim borcima iz doline Neretve koji su bili na Podvelezju, Ljubljenici i ostalim ratistima Hercegovine.

Slava palim srpskim borcima!!!!!!!
 
Od tih 18 500 vojnika VRS sigurno 5 000 nije moralo da pogine, a mozda i vise. Pogresne odluke i nedostatak discipline u nekim slujavima, ucinili su da smrtnost bude veca nego sto treba.

Тако је у свим народним војскама.Саморањавања, убистава из нехата, непажње, пијаног стања је било на свим странама. ВРС је била народна војска и у њој су биле све слабости из народа.
 

Back
Top