Мистичка учења

Мистицизам и филозофија долазе до истих закључака о свету и животу али ту има и велике разлике, методи нису исти.
Мистик се позива на мистично искуство. Он нема знање, нема могућности да своје искуство објасни кроз појмове. Он барата једино симболима и фрустирано покушава да објасни необјашњиво. Док филозофија зна пут. Она нас може довести до "границе" где престаје интелектуално сазање а указује се мистично искуство.
"Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe, a koje sačinjavaju Upanišade može da se izvede kao zaključak misli koje ja saopštavam, mada obrnuto nikako nije tačno, to jest moja misao se ne nalazi već u Upanišadama."
Шопенхауер
Kliknite za proširenje...

Зато Шопенхауер каже да Упанишаде имају исте закључке као и његова филозофија али немају и исте мисли. Мистицизам има само закључке не и судове, не и премисе, а у томе је велика разлика и велика предност филозофије.

Или боље речено, мистик је као неко ко је видео чудеса у некој непознатој земљи а онда вративши се говори о томе шта је видео, фрустрирано не налазећи објашњења за оно што је изван сваког објашњења. Зато мистик не може да убеди. Док је филозоф као неко ко зна пут до те земље, и ко може човека одвести до границе исте када сазнање престаје само од себе, а јавља се интуиција.

Misticizam, u najširem smislu, jeste svako uvođenje u neposredno doživljavanje onog do čega ne doseže ni spoznaja ni pojam, što će reći, do čega ne doseže nikakvo saznanje. Mistik je suprotan filozofu po tome što on prilazi stvarima iznutra, a filozof spolja. Naime, mistik polazi od svoga unutrašnjeg, pozitivnog, individualnog iskustva, u kome on sebe nalazi kao večito, jedinstveno biće itd. Ali od svega toga ništa nije saopštivo, osim upravo tvrdnje kojima valja verovati na reč; zato mistik ne može da ubedi.
Nasuprot tome, filozof polazi od onog što je svima zajedničko, od objektivne pojave koja je svima pred očima, kao i od činjenica samosvesti koje se u svakom čoveku nalaze. Prema tome, njegov metod jeste razmišljanje o svemu tome, kao i kombinacija data koje se u tome nalaze. Otud on može da ubedi. Ali upravo zato on mora da pazi da ne padne u manir mistika i potvrđivanjem intelektualnih spoznaja, ili navodnih neposrednih opažanja razuma, želi da iznese pozitivna saznanja o onome što se, kao večno nedostižno za svo saznanje, može u najboljem slučaju označiti jednom negacijom.

Šopenhauer
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
oziman:
Мистицизам и филозофија долазе до истих закључака о свету и животу али ту има и велике разлике, методи нису исти.
Мистик се позива на мистично искуство. Он нема знање, нема могућности да своје искуство објасни кроз појмове. Он барата једино симболима и фрустирано покушава да објасни необјашњиво. Док филозофија зна пут. Она нас може довести до "границе" где престаје интелектуално сазање а указује се мистично искуство.


Зато Шопенхауер каже да Упанишаде имају исте закључке као и његова филозофија али немају и исте мисли. Мистицизам има само закључке не и судове, не и премисе, а у томе је велика разлика и велика предност филозофије.

Или боље речено, мистик је као неко ко је видео чудеса у некој непознатој земљи а онда вративши се говори о томе шта је видео, фрустрирано не налазећи објашњења за оно што је изван сваког објашњења. Зато мистик не може да убеди. Док је филозоф као неко ко зна пут до те земље, и ко може човека одвести до границе исте када сазнање престаје само од себе, а јавља се интуиција.
Kliknite za proširenje...

Ovo si Postavio prvi put pre 14 godina i o tome smo nekoliko puta, dosta razgovarali u više navrata.

Drevni su odavno rekli: "Mudrost dolazi iznutra, dok znanje spolja"

Filosofija je sistem, sistematizovana poštapalica onoga što Čovek već zna.

Međutim metafizičari su naročito tvrdili, kada Čovek uđe u bilo koji sistem i počne da ga gradi, pa čak i filosofski od Čoveka ostaje samo čovek. (da ne objašnjavam naširoko - razumeš šta hoću reći)
 
Nikako, filozofija nije samo saznajno, vec i metafizicko, a u tom domenu prednjace mistici. Uostalom, ima li na svetu vise filozofa ili vernika? Tvrdnja da mistici ne mogu da ubede je sasvim pogresna, cak i u vreme kada su izabrani mogli da filozofiraju i podsmevaju se.
Mistici nemaju potrebu da bilo koga ubedjuju, jer su saznanja o nesaznajnom dostupna svakome ko je sposoban da ih razume.
 
Razne grupa koriste hermetizam kao zastitu saznanja i delovanje iza svesti sto negira smisao saznanja i religijski razvodnjava to saznanje iz istih elitistickih razloga kao i filozofija elite. Medjutim ima otvorenih misticnih drustava koja nista ne nude i obecavaju osim saznanja nesaznajnog. Takve grupe zive u svom "nesaznajnom" i " misticnom" svetu bez potrebe da objasnjavaju saznanja. Interesantno da zive srecno, za razliku od svih religioznih i na filozofiji elite skupljenih drustava.
Da je filozofija samo saznajno, zvala bi se nauka....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top