Dakle, nasa prica je da su ga ubile ustase, a da smo ga mi Srbi obozavalii...Izvrcemo sve u svoju korist, a istina je sledeca...Branko Miljkovic nije imao sta da jede u Beogradu, dugo je trazio posao. Za zbirku pesama Smrcu protiv smrti je dobio Oktobarsku nagradu, ali je u interviju koji je dao Branku V. Radicevicu rekao parafrazimram "Odricem se ove nagrade, jer nemam sta da jedem"....I tako je lutao po redakcijama, bio u svim televizijama, izdavackim kucama, molio za posao u Bgd, ali niko nije hteo da ga primi, bio je potpuno bez novca....Dva puta je pokusao samoubitvo, jednom u Zlatnom burencetu....Konobari su ga skinul sa konopca u WC ...Imao je druga Zagrebu, Zlatka Tomicica, on mu je pomogao, nasao mu posao tamo na 3. programu radija...Ubrzo se Branko ubio...Eto to je istina...Dakle od istine u kojoj nije mogao naci koru hleba u Beogradu i toga da mu je Hrvat pomogao, mi smo napravili opricu kako je u Beogradu bio obozavan, a ustase su ga ubile, sve naopako, kao i obicno, izokrenemo pricu...To sto radi informer zapravo ima svoje korenje u nasim carsiskim pricama itekako....
