Marko Aurelije
Još malo i sve ćeš zaboraviti, još malo i svi će te zaboraviti.
Llaž!
Sve se pamti i nikad se ništa ne zaboravlja. Čak i kad umremo, jer kad bi sve zaboravuli, tada više nikada ne bi nogli da budemo nišega svesni. A kad nikada ničega ne bi mogli da budemo svesni, tada nikada ne bi mogli da pomislimo i poželimo da se napregnemo i pokrenemo i tako se ponovo rodimo i dalje nastavimo da postojimo.
Život rasplaže sposobnosšći večitog ponavljanja, na način što pomoću znanja o svom fizičkom postoanju uzrokujemo svoje fizičko postojanje. Da bi u vreme fizičkog postojanja mogli ponovo da steknemo znanje o svom fozičkom postojanju, koje ćemo da sačuvamo kada umremo, da bi pomoću njega, kasnije, mogli ponovo da poćelimo da postojimo i učinimo sve da to i ostvaromo.
To je princip trojednosti Svesti ili Božanske trojednosti, lako proverljiv i razumljiv na primeru "jaje-pile-koka", koji važi kao osnovni prirodni zakon po kojem postojanje Univerzuma i svih stvari iz kojih se Univerzum sastoji, nije nešto što večito traje, već nešto što se na isti način večito ponavlja.
Nina, izgleda da ti stari mudraci, kao ni oni najnoviiji, ipak nisu toliko mudri koliko mi mislimo da jesu. Da je iko u našoj prošlosti bio mudar ili da je iko danas mudar, mi bi sada znali Istinu o našem postojanju. A ipak je činjebica da još uvek ništa he znamo, već damo verujemo da znamo.
