Misli poznatih mislilaca - II

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
-„Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno.“

-„Laž je srpski državni interes.“

-„Laž je u samom biću Srbina“.

-„U ovoj zemlji svaka laž na kraju postaje istina.“

-„Srbe je toliko puta u istoriji spašavala laž…“

Dobrica Ćosić
 
Prezirem ljude koji neprestano fotografišu i sve vreme tumaraju s fotoaparatom oko vrata.
Neprestano su u potrazi za motivom i fotografišu sve i svašta, čak i ono najbesmislenije.
Nemaju ništa u glavi, osim da sami sebe uvek na najodvratniji način pređstavljaju, čega oni,
međutim, nisu svesni. Na svojim fotografijama fiksiraju neki pervezno izobličeni svet, koji sa
stvamim svetom nema ništa zajedničko, osim tog perverznog izobličenja za koje su sami krivi.
Fotografisanje je opšta pomama koja je malo-pomalo zahvatila celo čovečanstvo, jer je ono ne
samo zaljubljeno u izobličenost i perverziju, nego je njima zaluđeno, i na taj od samog fotografisanja
izobličeni i pervertirani svet ono vremenom gleda kao jedino istinit.

Tomas Bernhard
 
Svet je patnja koja traje. U korenu njegovom nalazi se čvorište patnje. Svako postojanje je širenje i uništenje. Sve pati, dok god postoji. Ništavilo vibrira od bola dok se ne ostvari u bivstvu; eto jednog, prezrenja dostojnog, paroksizma.
Bića se razvijaju u raznim pravcima, usložnjavaju se, ne gubeći pritom ništa od svoje prvobitne prirode. Kada biće dostigne određeni nivo svesti, oglasi se vriskom. Iz tog vriska izvire poezija. Artikulisani govor, isto tako.

Mišel Uelbek
 
"Ratnik svetlosti ponekad se ponasa kao voda, i provlaci se izmedju prepreka na koje nailazi.
U pojedinim trenucima, odupirati se znaci biti unisten; tada se on prilagodjava okolnostima.
Pristaje, bez pogovora, da kamenje na putu samo ucrta tok njegove reke kroz planine.
U tome lezi snaga vode. nju nikada ne moze slomiti cekic niti raniti bodez. I najmocniji mac na svetu nesposoban je da ostavi oziljak na njenoj povrsini.
Voda jedne reke prilagodjava se putu koji je moguc, ne zaboravljajuci svoj cilj: more.
Slaba na izvoru, postepeno zadobija snagu od drugih reka koje susrece.
I u odsudnom casu, njena moc postaje potpuna."
Koeljo.
 
Modernoj uobraženosti nema granica: mi verujemo da smo pametniji i dublji no ljudi svih minulih stoleća, a zaboravljamo da je Buda milionima ljudskih bića posta­vio problem ništavila, te nam se čini da smo taj problem mi otkrili, jer smo ga izložili drugim rečima i u nj uneli malčice erudicije. Ima li mislioca Zapada koji bi mogao da izdrži poređenje sa jednim budističkim sveštenikom? Gu­bimo se u tekstovima i terminološkim zbrkama: u moder­noj filosofiji meditacija je nepoznata istina. Želimo li da sa­čuvamo intelektualnu pristojnost, morali bismo prognati oduševljenje civilizacijom iz našeg duha, a isto tako i praznovericu Istorije. Što se velikih problema tiče, ni tu nismo ni u kakvoj prednosti nad precima, pa ni nad našim bližim prethodnicima: oduvek je sve bilo poznato, ili je bi­lo poznato bar ono što je u vezi sa Suštinom; moderna filosofija ništa ne dodaje kineskoj, indijskoj ili grčkoj filosofiji. Uostalom, neki nov problem tu nije ni moguć, uprkos našoj prostodušnosti ili zaslepljenosti koje bi da nas ubede u suprotno. U igri ideja ko će ikada dostići jednog kine­skog ili grčkog sofistu, ko uneti toliko smelosti u apstrak­ciju? U svim su civilizacijama, oduvek, bile dostignute krajnje tačke mišljenja. Zavedeni demonom Novog, mi odveć brzo zaboravljamo da smo epigoni prvog pitekantropusa koji je počeo da razmišlja.

Emil Sioran
 
quote-human-beings-are-under-the-control-of-a-strange-force-that-bends-them-in-absurd-ways-jacques-vallee-61-48-58.jpg
 
“Covek od znanja je svaki onaj covek koji je istinski isao kroz teskoce sto su iskrsavale pred njim na putevima ovladavanja znanjem”, rekao je. “ To je, pre svega, covek koji je, bez ikakvog posrtanja ili zurbe , dosegao toliko koliko je god mogao u otkrivanju tajni svoje unutrasnje moci.”

“ Put u Istlan “, Karlos Kastaneda
 
Život je tajna. Gotovo neprimetno sve iznova počinje da bude sujeverica, mistika, magija. Teologija se nalazi na putu prema tronu nauke. Astrologija je snova oživela. Opet je otkriven Paracelzus. Svuda po svetu se čitaju mistici. Atmosfera postaje sve povoljnija za gnostičare. Izraz „prirodni zakon“ tone i na njegovo mesto stupa „čudo“.

Bela Hamvaš
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top