Misicna hiperplazija (uvecanje broja misicnih vlakana )

bRu zLi

bRu zLi

Poznat
Poruka
9.401
Misicna hiperplazija je stanje koje se moze definisati kao bujanje i rast misicnih vlakana tokom celog zivota.

Prosecnom coveku misicna vlakna rastu do odredjene godine zivota a posle usled nekog enzima ili genetskog faktora prestaju sa rastom i zakljucavaju se na tom stadijumu. Posle toga misicna vlakna je moguce samo udebljavati, sto upravo rade bodibilderi, ali nikako i da nastanu nova vlakna, vec se samo postojeca sire tj debljaju.

Kada bi se izmislio "lek" ili sredstvo da ponisti dejstvo ovog genetskog faktora, ljudsko telo bi bujalo i covek bi bio sam u misicima, nesto kao Svarceneger....A oni koji jos dodatno vezbaju i pospesuju rast bi izgledali kao Hulk. :D

PAZNJA! Ovo nije filozofska tema, tacnije, tema iz estetike, tako da svaki komentar tipa sta ce ti to, to je ruzno, to je grozno, ce se racunati kao spam i biti sankcionisan! Ovde nije poenta u estetici nego u nauci, za sada jos u hipotezama koje se trebaju dokazati.


Na ovo su ljudi naisli kada su pronalazili genetski mutirana tela, prvo zivotinja aposle i ljudi. Oni imaju genetsku mutaciju tog enzima ili faktora, sta li je vec, i takva im je priroda da su misicavi i prenabildovani. Cini mi se da trenutno ima nekoliko ljudi na svetu koji su takvi i normalno funkcionisu.

Proucavajuci njih, ljudi su dosli na ideju da i kod coveka bez te genetske mutacije izazovu taj efekat samom inhibicijom tog enzima koji naredjuje misicima da stanu sa rastom i sprecavaju njihovo beskonacno bujanje.

acow2.jpg


belgianbluecow05vl3.jpg



Misc-2009-10-19-Bodybuildermale-RichardL-1.jpg


post_1912102_1259013069_medjpgimageId172-1.jpg


ni25C325B1o-abdominales-1.jpg



Bodybuilding-1.jpg
 
Evo kako bi izgledao profesionalni bodibilder koji bi resio problem hiperplazije ili pak koji bi imao urodjeni genetski "poremecaj" (za mene je vise ovo dar nego poremecaj) :

http://4.***************/-j2GwL3e-R5U/Twyx5uFv9SI/AAAAAAAACjg/3hYbbOKaVqI/s1600/extreme_bodybuilder_02.jpg

Naravno da je slika fotosopirana, ali otprilike tako ja zamisljam pro bodibildera koji bi imao hiperplaziju misica i ozbiljno trenirao kao i svaki drugi BB.

A evo i fantasticne slike na kojoj se vidi gradacija! Prvi i ovaj u sredini bi bili oni koji koriste steroide, a ovaj treci tj zadnji s'leva ili prvi s'desna bi bio onaj koji ima hiperplaziju !

extra_huge_bodybuilder.jpg
 
Ovako, hiperplazija je proces uvecanja broja misicnih vlakana, sto se ne vidi iz prvog posta, a negde kasnije je diskretno pomenuto. Treba je razlikovati od hipertrofije, koja predstavlja povecanje broja miofibrila unutar unutar miocita, ili povecanje broja miofilamenata (dakle aktin i miozin) unutar jedne miofibrile.
Koliko me secanje sluzi, hiperplazija je do sada navodno pronadjena u ramenom pojasu plivaca i u listovima dugoprugasa (kazem navodno, kruze glasine, a niko da kaze u kom radu je to procitano, a ja nesto nisam ni tragao). I samim tim se povezuje sa izdrzljivoscu, jos nekih tu nejasnih prica ima oko nesrazmerno veceg povecanja broja krvnih sudova i sl. (koliko je sve to tacno nemam pojma).
E sad, ono sto mene sustinski zanima. Koja je sustinska razlika, ako se funkcionalne jedinice aktin-miozin, nalaze u jednoj ili dve ili 50 miofibrila ili miocita? Govorimo o razlici u hipertrofiji i sposobnosti razvoja sile? Dakle, hipetrofija se desava, ako se dobro secam na dva nacina, povecanjem broja a-m unutar jedne miofibrile, i povecanja broja miofibrila unutar jedne misicne celije. Ako ti nateras misic na rast, u cemu je razlika ako se sa strane stvori jos jedna misicna celija, koja ima istu funkciju, kao kad bi se u vec postojecoj celiji povecao broj a-m kontraktilnih jedinica? Dakle, u razvoju sile ne vidim neku mogucu razliku, obzirom da se zna da na silu uticu dva faktora broj kontraktilnih jedinica a-m i sposobnost inervacije u jedinici vremena. Za a-m sam vec rekao da mi se cini da je sve jedno da li je u jednoj ili 15 celija rasporedjen postojeci "materijal", a za inervaciju, pa nekom logikom ona bi morala biti jednaka vec postojecoj maximalnoj inervaciji misica u kom se sve to desava.
Nadam se da sam shvacen :)
Takodje molim ako rasprava moze ostati na iole visem intelektualnom nivou.
 
Zvercina:
Ovako, hiperplazija je proces uvecanja broja misicnih vlakana, sto se ne vidi iz prvog posta, a negde kasnije je diskretno pomenuto. Treba je razlikovati od hipertrofije, koja predstavlja povecanje broja miofibrila unutar unutar miocita, ili povecanje broja miofilamenata (dakle aktin i miozin) unutar jedne miofibrile.
Koliko me secanje sluzi, hiperplazija je do sada navodno pronadjena u ramenom pojasu plivaca i u listovima dugoprugasa (kazem navodno, kruze glasine, a niko da kaze u kom radu je to procitano, a ja nesto nisam ni tragao). I samim tim se povezuje sa izdrzljivoscu, jos nekih tu nejasnih prica ima oko nesrazmerno veceg povecanja broja krvnih sudova i sl. (koliko je sve to tacno nemam pojma).
E sad, ono sto mene sustinski zanima. Koja je sustinska razlika, ako se funkcionalne jedinice aktin-miozin, nalaze u jednoj ili dve ili 50 miofibrila ili miocita? Govorimo o razlici u hipertrofiji i sposobnosti razvoja sile? Dakle, hipetrofija se desava, ako se dobro secam na dva nacina, povecanjem broja a-m unutar jedne miofibrile, i povecanja broja miofibrila unutar jedne misicne celije. Ako ti nateras misic na rast, u cemu je razlika ako se sa strane stvori jos jedna misicna celija, koja ima istu funkciju, kao kad bi se u vec postojecoj celiji povecao broj a-m kontraktilnih jedinica? Dakle, u razvoju sile ne vidim neku mogucu razliku, obzirom da se zna da na silu uticu dva faktora broj kontraktilnih jedinica a-m i sposobnost inervacije u jedinici vremena. Za a-m sam vec rekao da mi se cini da je sve jedno da li je u jednoj ili 15 celija rasporedjen postojeci "materijal", a za inervaciju, pa nekom logikom ona bi morala biti jednaka vec postojecoj maximalnoj inervaciji misica u kom se sve to desava.
Nadam se da sam shvacen :)
Takodje molim ako rasprava moze ostati na iole visem intelektualnom nivou.
Kliknite za proširenje...

Po meni je neminovno da se hiperplazija u većoj ili manjoj meri pojavljuje. Ipak je kod ljudi hipertrofija ili tačnije miofibrilna hipertrofija primarni način uvećanja mišićnog tkiva.

MIslim da sam te skapirao.

Ako se uveća miofibrilna opna uz pomoć m-a mi dobijamo veći mišić koji zbog uvćanja kontraktilnih vlakana ima i srazmrno veću silu tj snagu. Ali mu se nije povećao broj motornih jedinica, već samo njihova veličina. Ako bi satelitske matične ćelije pri formiranju mioblasta stvorile novo mišićno vlakno to bi značilo da se i povećava broj motornih jedinica. Samim tim i sposobnost za inervaciju se povećava, jer se dobija jedna potpuno nova fiziološka celina motoneurona, njegovog aksona i svih mišićnih vlakana koji onda inervišu. I na taj način se dobija povećanje kontraktilnih vlakana i inervacije, i jare i pare.

E sad koji su uslovi potrebni da se mioblasti sjedine u novo valkno, a ne da "odu" da krpe oštećenja u već postojećim verovatno zavisi od milion faktora..
 
Poslednja izmena:
starolecanin:
Interesuje me ovo ali mnogo ima izraza koji su mi špaska sela... Da pitam jednostavno kako sam skontao: poenta uspešne hiperplazije da nateramo telo da umesto da "jede" mišice prilikom treninga i onda im dozvoli da se prošire da bi trpele taj rad sledeći put izgrađuje nova mišićna vlakna?
Kliknite za proširenje...

Pa ne baš. To što si ti opisao je hipertrofija (kada se prošire postojeći mišići). Stvaranje novih je hiperplazija, koja se inače jako teško i dokazuje. Jer je potreban poprečni presek mišića ali u fazonu "pre i posle", što je nemoguća misija.
Bitno je da shvatiš da ima dva tipa hipertrofije:

1. Sakroplkazmična hipertrofija i
2. Miofibrilna hipertrofija

Ova druga je duža i trajnija i kao takva vemoa poželjna za neke sportiste.

Sarkoplazmična hipertrofija

SH se jednostavno može opisati kao povećanje volumena ili zapremine unutar ćelije usled zadržavanja tečnosti. Na taj način mišićna ćelija postaje veća i ispunjava veći prostor, što za efekat ima da su i mišići uvećani. Većina sada naslućuje ili zaključuje da je kreatin jedan od glavnih pokretača ovog dela procesa mišićne hipertrofije. I siguran sam da je kao takv potpuno nezamenljiv za postizanje željenih rezultata.

Miofibrilarna hipertrofija

Kao što sam već rekao ova vrsta hipertrofije je ona kojoj većina BB teži. Nju karakteriše uvećanje mišićne ćelije ili da bi lakše shvatili omotača (prim. prevod), sa kontraktilnim (ili kontrahujućim) vlaknima – miofibrili. Miofibrili su izgrađeni od proteina aktina i miozina. Ovakva vrsta hipertrofije je bukvalno reizgradnja mišićne ćelije, a sami tim i mišićnih vlakana, ostvarujući trajne promene u veličini. Pod uslovom da su anabolni procesi i dalje prisutni: trening i ishrana

Jedno ilustrativno ojašnjenje ovih procesa sam pričitao u jednom domaćem BB časopisu i veoma mi se svidelo.
Ceo proces MH možemo da posmatramo na primeru gumenog balona (ako balon zamislimo da je mišićna ćelija). Znači sarkoplazmična hipertrofija bi bila ako taj balon počnemo da punimo sa vodom, on će se uvećavati do svog maksimalnog kapaciteta – povećava se zapremina ili volumen ćelije. To bi bio prvi način koji kao što se vidi i nije trajno rešenje. Sad zamislite da tom balonu počnemo da dodajemo gumu u njegov omotač – kontraktilna vlakna (miofibrili). Mišićna ćelija opet postaje veća ali ovog puta trajno, e to je Miofibrilarna hipertrofija

Sad će neki da kažu: „pa ja ću odmah da treniram tako da imam samo miofibrilarnu hipertrofiju. Neću da se naduvam kao onaj balon pa da se posle izduvam“ Moram odmah da ih razočaram.
TAKO NEĆE MOĆI !
I ako su SH i MH skroz različiti po pitanju načina delovanja na mišićnu ćeliju, za oba su potrebni jaki treninzi, dovljna hidratacija, kvalitetna ishrana i odmor za pokretanje anabolnog procesa.
Po mnogim studijama slabo hidrirane mišićne ćelije su sklonije katabolizmu, dok one „debele“ ili „naduvane“ lakše i brže započinju anabolne promene. To verovatno ima objašnjenje u evolucijskom napretku, sve što je malo osuđeno je na izumiranje u korist onog velikog. Tu napumpanost mišićne ćelije ne treba shvatiti kao nešto loše, naprotiv, pa nije ona napunjena običnom vodom. To su čitavi kokteli raznih aminokiselina, hormona, ugljenih hidrata, makro i mikro elemenata koji svi zajedno daju ćeliji signal da krene u sintezu proteina. Naravno glavni okidač svih ovih procesa je trening i oštećenje mišićnih vlakana nastalo usled toga. Tada satelitske mišićne ćelje (matične ćelije) dobijaju početni stimulans i počinju da se dele i formiraju mioblaste. Mioblasiti se onda sjedinjuju sa već postojećim mišićnim vlaknima i ćelijama i predaju im svoje nukleuse. Pošto skeletni mišići imaju više nukleusa u stanju su da proizvedu i više plazme, a to dovodi povećanja miofibrila tj povećanja kontraktnih vlakana (proteina aktina i miozina). Na ovaj način se uvećavaju mišićne ćelije i njihovi proteinski delovi – miofibrilna HIPERTROFIJA.
 
fanstebre:
A jel ima neko konkretnu ideju kako bi trebao da izgleda trening koji bi kod misica uzrokovao hiperplaziju ??? Nesto mi nije bas jasno ovo vase pisanije previse je strucno :mrgreen: pa ako bi mogao neko laickim jezikom da mi objasni bio bih mu zahvalan
Kliknite za proširenje...

Mislim da je bolje da se okreneš ka hipertrofiji. Tu se već sve dovoljno zna.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top