Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

"Знам једну нову игру. Зауставим се напрасно и не мичем се сатима. Правим се као да размишљам и да у себи растем. Чиним то доста уверљиво. Док имитирам дрвеће, неко са стране, неупућен, стварно би помислио да сам пустио корење. Разлиставам се слухом. Загрљајима. Дисањем. Чак се и птице преваре, па ми слете у косу и гнезде ми се на рамену." (Мика Антић)
 
ClickHandler.ashx
 
"Грлили сте ме, а ипак ниста знали где сам. У том очајничком незнању тражили сте да одредите своје место у мени. Једно је: платити улазницу, а друго: платити излаз. Ко уђе, а не уме да изађе, није требало ни да се бави кретањем..." (Мика Антић)
 
"Ne uzvisuj se prenisko. Skitaj u sopstvenom ritmu i u sopstvenom smeru
kroz naprsle blizine. Stvarnost je kao odeća. Nije važno što nosiš, nego
kako ti stoji. Prekini sa oblačenjem, moda je sezonska umetnost. I budi
dovoljno oprezan kad nešto glasno izgovaraš, sanjaru nad sanjarima.
Govor je umetnost budnih."
MIKA A
 
Ja sam napisao ove pesme da lakše dišete, da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja
koji se brine o vama drukčije nego tata i mama, rodbina ili nastavnici u školi. Jednog prijatelja pesnika,
koji je i sam pomalo dečak, sa jednim sedim čuperkom u glavi, ali još uvek plavim u duši.
 

Back
Top