Мирослав Јосић Вишњић

[sergej773]

Чита ли ико овога недавно упокојеног аутора, којег сматрам за једног од највећих српских приповедача и романсијера који су икада ходали овим просторима?

Одликује га лирски изражај и невероватна сликовитост предела превасходно Бачке. (Увек је инсистирао на Бачка, Војводину никада није признавао.)

Био је велики дисидент против комунистичког режима и Титове диктатуре, један од вођа студентских простеста 1968, као уредник листа "Студент".
Због српског национализма, његове књиге биле су забрањиване све до краја осамдесетих и почетка деведесетих, када је чак и добио НИН-ову награду, иако за роман који бих ја држао за најмање добар од свих из његовог целокупног књижевног опуса.

Најпре бих препоручио његове последње књиге у којима је сабирао утиске целог свог живота, а превасходно књигу "Барон из Шарага", његов последњи роман, да бих вам приближио аутора, у следећем посту поставићу једно од његових најлепших дела.

- - - - - - - - - -

Мог оца су донели кући. Говоре ми да му кажем: лаку ноћ, оче. Заиста, била је ноћ, а он је био бео. Каква то птица претећи лепрша својим крилима? И шта носи у кљуну, а шта у канџама? Да ли је то протекло, или време које долази? Можда је то само остатак додира, можда само прах. И где ћемо да чувамо тај пепео, да га ветрови не разнесу, мој брате?

Мог оца су донели кући. Бесним коњима у пени, грива заплетених, копита раскиданих. Отпале су поткове на пола пута. Док су варнице скакале, њиве су гореле и салаши са обе стране. Пола атара је смрт, пола живот. А њиве имамо у оба дела. Ко ће да оре мртву њиву, ко живу? И која ће боље да роди? Не треба сејати жито, мама, на мртвој њиви, већ багреме: да цветају, да шире мирисе, да расипају белину.

Мог оца су донели кући. И шта да чувам ја: јабуку у бесу или трн? Добијам ли овим доласком његову златну рибицу, или поклањам свој белутак? Гране дудова отежале су, и ракија цури. Сунце и Месец надмудрују се, па време капље. И куда да водим оца када сви путеви воде цвећу? Та жена у црном била је у белој хаљини када је дошла.

Мог оца износе из куће. Ја му говорим: лаку ноћ, оче. Како то и куда путује мој отац. Можда је његов одлазак само бумеранг ока, можда само сан. И шта, заправо, треба да изгори у тој ватри, што пламти под нама? Могу ли ове ноћи да пронађем прави камен или тек влажан песак на обали реке? Нека звоне звона. Молим вас, не узимајте јабуке мога оца. Не узимајте јабуке мога оца. Не узимајте јабуке.

Стапар, 17/18. јула 1968. године. Ноћу.
Мирослав Јосић Вишњић (Нови годови)

 

[Rayela]

Ma zasta ga ti smatras to nije ni vazno. Tek sam guglanjem dosla do podatka da je on dobio i NIN-ovu nagradu, pa i Andricevu,
ta pisnija iz neke backe ili timocke vkoyebine nikoga na svetu ne zanimaju.
Taj je covek bio jedan od urednika lista Student, prema tome on nikako nije bio proganjan, e sad sto ti volis neke nabedjene disidente,
a izgleda da glavno njihoovo delo ne poznajes, to nije moj problem.

 

[sergej773]

Ma zasta ga ti smatras to nije ni vazno. Tek sam guglanjem dosla do podatka da je on dobio i NIN-ovu nagradu, pa i Andricevu,
ta pisnija iz neke backe ili timocke vkoyebine nikoga na svetu ne zanimaju.
Taj je covek bio jedan od urednika lista Student, prema tome on nikako nije bio proganjan, e sad sto ti volis neke nabedjene disidente,
a izgleda da glavno njihoovo delo ne poznajes, to nije moj problem.

Тај човек је мој стриц, и знам о њему и његовом животу, делу и стварању више неголи ћеш ти икада знати.

Човек је имао подебео досије у УДБ-и, тако да, био је прогањан.

Био је уредник листа Студент до одређеног периода.

Не сматрам га само ја једним од највећих српских приповедача, већ и бивши уредник издавачке делатности листа "Политика" тиме што је његове Сабране приповетке објавио прве у замишљеној (али никада до краја оствареној) едицији Српски приповедачи, Јован Делић, Марко Недић, Светлана Велмар Јанковић итд...

Такође, прочитао сам сва његова дела, и нећеш ти сада да ми дођеш и кажеш да не знам главни опус, "Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба" је његов најкласичнији роман, због тога је и добио НИН-ову награду, а то му свакако није најбоље дело.

Даље, то што никога не занимају "писаније из бачких и тимочких вукојебина" не значи да су та дела безвредна.

Погрешном човеку си се нашла правити паметна, тако да би ти било боље да престанеш с том праксом.

 

[sergej773]

Милош Црњански га је сматрао својим наследником, Иво Андрић је при упознавању са целом студентском јединицом у којој је био и Јосић највише времена одвојио Јосићу, више него свима осталима заједно.

И сад дође нека набеђена егоцентрична Београђанка и каже да је Јосић безвредан, ма дај молим те, ниси уопште меродавна за разговор о животу мога стрица.

На комеморативном скупу сам видео најугледније личности српске књижевности које су, дакако, много битније од тебе и много су се више доказале од тебе, док ти само своје комплексе лечиш обезвређивањем неких тамо "писанија из неких тамо вукојебина".

 

[Rayela]

Милош Црњански га је сматрао својим наследником, Иво Андрић је при упознавању са целом студентском јединицом у којој је био и Јосић највише времена одвојио Јосићу, више него свима осталима заједно.

И сад дође нека набеђена егоцентрична Београђанка и каже да је Јосић безвредан, ма дај молим те, ниси уопште меродавна за разговор о животу мога стрица.

На комеморативном скупу сам видео најугледније личности српске књижевности које су, дакако, много битније од тебе и много су се више доказале од тебе, док ти само своје комплексе лечиш обезвређивањем неких тамо "писанија из неких тамо вукојебина".

Izvini ali j ovaj tvoj genijalan rodjak bio je jako mlad kada je Andric umro, a Andric je zadnjih godina svog zivota imao tezak alhjamer, nije znao ni
ko je ni sta je.
Nit sam ja Beogradjanka, moguce je da sam egocentricna ( ali ko nije), ja ovde cesce pisem, ti se javis nekim postom u kome nam predstavljas svog rodjaka
i umesto da napises nesto o njegovoj knjizi za koju je dobio NIN-ovu nagradu ti nam pises kako su Andric i Crnjanski njega smatrali svojim naslednikom
i usput ko mu je sve bio na pogrebu.
Greska u tvom uvodnom postu je ta sto ga predstavljas kao nekakvog disidenta.

 

[Urvan Hroboatos]

Drago mi je da se boriš za svoga strica, no- da to nije malo neeralno...

Ne mogu suditi jer mi se čini da u posljednjih 40-60 godina na "ovim prostorima" postoji golem broj pisaca koji pišu brdo romana, pripovijedaka, svega...pa tko bi to čitao ?
O srpskih sam zapamtio samo neke koji imaju drugačija prezimena (Markov, Konstantinović,...) dok Popovića i Petrovića i sličnih ima na vagone.
U posljednje sam vrijeme, u predahu od rada, prelistavao i čituckao najviše hrvatske, ali i srpske pisce iz razdoblja nakon 1950-60, i toga
je doista previše. Npr., tko uopće nešto zna i o, po mom sudu, dobrim hrvatskim piscima kao što su bili Cvitan, Šegedin, Laušić, eventualno Vuletić....

Previše ljudi pišu, pa to je.

 

[sergej773]

Izvini ali j ovaj tvoj genijalan rodjak bio je jako mlad kada je Andric umro, a Andric je zadnjih godina svog zivota imao tezak alhjamer, nije znao ni
ko je ni sta je.
Nit sam ja Beogradjanka, moguce je da sam egocentricna ( ali ko nije), ja ovde cesce pisem, ti se javis nekim postom u kome nam predstavljas svog rodjaka
i umesto da napises nesto o njegovoj knjizi za koju je dobio NIN-ovu nagradu ti nam pises kako su Andric i Crnjanski njega smatrali svojim naslednikom
i usput ko mu je sve bio na pogrebu.
Greska u tvom uvodnom postu je ta sto ga predstavljas kao nekakvog disidenta.

Навео сам најлепше ствари које одликују његову прозу.
Андрића је упознао 1966. чини ми се.
Не верујем да је тада био много сенилан.
Ја не наводим ко му је био на сахрани, (говорио сам о комеморативном скупу, али нема везе) већ говорим о томе ко теби противречи и ко га је ценио, насупрот тебе, па ти побиј њихове аргументе.
То да је био дисидент одликује његов живот, зато је и то битно навести.
Био је дисидент.
Сећам се.
Тачка.

 

[sergej773]

Drago mi je da se boriš za svoga strica, no- da to nije malo neeralno...

Ne mogu suditi jer mi se čini da u posljednjih 40-60 godina na "ovim prostorima" postoji golem broj pisaca koji pišu brdo romana, pripovijedaka, svega...pa tko bi to čitao ?
O srpskih sam zapamtio samo neke koji imaju drugačija prezimena (Markov, Konstantinović,...) dok Popovića i Petrovića i sličnih ima na vagone.
U posljednje sam vrijeme, u predahu od rada, prelistavao i čituckao najviše hrvatske, ali i srpske pisce iz razdoblja nakon 1950-60, i toga
je doista previše. Npr., tko uopće nešto zna i o, po mom sudu, dobrim hrvatskim piscima kao što su bili Cvitan, Šegedin, Laušić, eventualno Vuletić....

Previše ljudi pišu, pa to je.

Видим да си ти доста упућенији у јужнословенске књижевности од дотичне госпођице.
Ни ја нисам све што си навео прочитао, од свих наведених, највише сам пажње посветио Младену Маркову, који је био врстан приповедач, дакако.
Банатски воз је кључно дело за Банатску приповетку, као што су "Стари и нови годови" за Бачку.

 

[Sanovnik]

Тај човек је мој стриц, и знам о њему и његовом животу, делу и стварању више неголи ћеш ти икада знати.

Човек је имао подебео досије у УДБ-и, тако да, био је прогањан.

Био је уредник листа Студент до одређеног периода.

Не сматрам га само ја једним од највећих српских приповедача, већ и бивши уредник издавачке делатности листа "Политика" тиме што је његове Сабране приповетке објавио прве у замишљеној (али никада до краја оствареној) едицији Српски приповедачи, Јован Делић, Марко Недић, Светлана Велмар Јанковић итд...

Такође, прочитао сам сва његова дела, и нећеш ти сада да ми дођеш и кажеш да не знам главни опус, "Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба" је његов најкласичнији роман, због тога је и добио НИН-ову награду, а то му свакако није најбоље дело.

Даље, то што никога не занимају "писаније из бачких и тимочких вукојебина" не значи да су та дела безвредна.

Погрешном човеку си се нашла правити паметна, тако да би ти било боље да престанеш с том праксом.

Наравно да не значи да су безвредна. А није ни тачно да никог не занимају. И то је лаж. Ова минјатура коју си овде окачио је прелепа. Мени се допада, тако да ћу још ове недеље да потражим књиге тог аутора и то не само зато што ти је стриц, нити само зато што је од окупатора био прогањан, ко и сваки поштен Србин, него зато што и те како осећам мирисаве зачине из ове мнијатуре, маленог комадића који си овде окачио.

 

[Rayela]

Навео сам најлепше ствари које одликују његову прозу.
Андрића је упознао 1966. чини ми се.
Не верујем да је тада био много сенилан.
Ја не наводим ко му је био на сахрани, (говорио сам о комеморативном скупу, али нема везе) већ говорим о томе ко теби противречи и ко га је ценио, насупрот тебе, па ти побиј њихове аргументе.
То да је био дисидент одликује његов живот, зато је и то битно навести.
Био је дисидент.
Сећам се.
Тачка.

Mene kao citaoca ne zanima bas mnogo necija biografija,, sta je voleo da jede i koju je partiju voleo ili mrzeo.
Mozda je naslov trebalo da bude " Zaboravljeni pisci" ili tako nekako.

Oskar Davico je tri puta dobijao tu NIN-ovu nagradu, ja pojma nemam ni da je prozu pisao, a za prozu je dobijao
te silne nagrade. Njegova poezija je lepa.

Ako mi dodje do ruku i ociju ova knjiga, ne brini, kupicu je i citati.

 

[PetarSamotnjak]

Knjiga pripovedaka "Lepa Jelena" Miroslava Josića Višnjića je, uz knjigue pripovedaka Milisava Savića "Bugarska baraka" i Vidosava Stevanovića "Refuz mrtvak" prevrtanička u srpskoj prozi druge polovine dvadesetog veka, i temelj je tzv stvarnosne proze.