.
Odsutno,u bezizražajnom mi pogledu ćuti još jedno bespomoćno veče.
Vreli je mesec juli u opustelom gradu.
Nevidljivi dim neskafe isparava ispred mene i opojnim mirisom mi golica nozdrve.
Za polupraznim stolovima kafea sedi još poneki usamljeni posetilac utonuo u misli.
U sećanju se prebira po porazima koji se na kraju prihvataju ravnodušno,sa neminovnom rezignacijom.
U sećanju se krije o ono što nas poslednje napušta,nada...verovanje u neka bolja vremena što čekaju na nas.
Tiho je...tišinu na momente prekida reski zveket čaša što ih u udaljenom baru pere mlada šankerica.
Pogledi okasnelih gostiju se ocrtavaju na osvetljenom izlogu kafeterije.
Izlog štiti njenu žmirkavu svetlost od crnila tame sa druge strane stakla.
Ljudi u kafeu izgledaju kao brodolomnici,čudno preživeli nakon potonuća "Titanika"...
Emotivni lomovi su najteže havarije...ne izlazi mi ova misao iz glave,dok posmatram ljude koji odvojeno sede svaki za svojim stolom.
Iza ledja mi se nečujno kroz vazduh šunja prepoznatljivi miris i grli mi obnažena ramena.
Zavlači mi se u kosu uredno cirkonskim šnalama pričvšćenu u poznati pundja-stajling.
Udišem ga sklopljenih očiju...moj najomiljeniji muški parfem,neodoljiv STR-8.
Poznata aroma treperi u vazduhu i nagoni mi srce da brže odkucava.
Sa unutrašnje strane očnih kapaka jasno mi se ocrtava tvoje masivno telo u kome kroz stisak snažnih ruku nestajem u tvom zagrljaju srećna...postajem vanvremenska.
Taj u meni zauvek sačuvan miris parfema požude moj osetljivi njuh registruje i kada je samo u tragovima prisutan.
Kada ti se nešto jednom zaista dopadne,ne oslobadjaš se tako lako njegove zavisnosti...urezuješ ga zauvek u svoj krvotok.
Prolazi neodoljiv miris pored mene,u figuri muškog lika koji se laganim,usporenimm pokretima zavaljuje u fotelju za susednim stolom.
Vitak plavokosi čovek svetlih očiju i dečjeg lica baca brz,letimičan pogled prema mom stolu.
Kratko me fiksira pravo u oči,a onda mu se,klizeći linijom mog tela,pogled zaustavlja na mojim prekrštenim nogama u visokim potpeticama.
San podstaknut čarolijom parfema koji još lebdi etrom,munjevito se prekida....
Ispijam kafu i žurno izlazim...nestajem kroz noć.
Bežim od uspomena,od vremena koje želim da zaboravim.
Bežim od sećanja,bežim od sebe...bežim od nas.
Ps.
.....
Odsutno,u bezizražajnom mi pogledu ćuti još jedno bespomoćno veče.
Vreli je mesec juli u opustelom gradu.
Nevidljivi dim neskafe isparava ispred mene i opojnim mirisom mi golica nozdrve.
Za polupraznim stolovima kafea sedi još poneki usamljeni posetilac utonuo u misli.
U sećanju se prebira po porazima koji se na kraju prihvataju ravnodušno,sa neminovnom rezignacijom.
U sećanju se krije o ono što nas poslednje napušta,nada...verovanje u neka bolja vremena što čekaju na nas.
Tiho je...tišinu na momente prekida reski zveket čaša što ih u udaljenom baru pere mlada šankerica.
Pogledi okasnelih gostiju se ocrtavaju na osvetljenom izlogu kafeterije.
Izlog štiti njenu žmirkavu svetlost od crnila tame sa druge strane stakla.
Ljudi u kafeu izgledaju kao brodolomnici,čudno preživeli nakon potonuća "Titanika"...
Emotivni lomovi su najteže havarije...ne izlazi mi ova misao iz glave,dok posmatram ljude koji odvojeno sede svaki za svojim stolom.
Iza ledja mi se nečujno kroz vazduh šunja prepoznatljivi miris i grli mi obnažena ramena.
Zavlači mi se u kosu uredno cirkonskim šnalama pričvšćenu u poznati pundja-stajling.
Udišem ga sklopljenih očiju...moj najomiljeniji muški parfem,neodoljiv STR-8.
Poznata aroma treperi u vazduhu i nagoni mi srce da brže odkucava.
Sa unutrašnje strane očnih kapaka jasno mi se ocrtava tvoje masivno telo u kome kroz stisak snažnih ruku nestajem u tvom zagrljaju srećna...postajem vanvremenska.
Taj u meni zauvek sačuvan miris parfema požude moj osetljivi njuh registruje i kada je samo u tragovima prisutan.
Kada ti se nešto jednom zaista dopadne,ne oslobadjaš se tako lako njegove zavisnosti...urezuješ ga zauvek u svoj krvotok.
Prolazi neodoljiv miris pored mene,u figuri muškog lika koji se laganim,usporenimm pokretima zavaljuje u fotelju za susednim stolom.
Vitak plavokosi čovek svetlih očiju i dečjeg lica baca brz,letimičan pogled prema mom stolu.
Kratko me fiksira pravo u oči,a onda mu se,klizeći linijom mog tela,pogled zaustavlja na mojim prekrštenim nogama u visokim potpeticama.
San podstaknut čarolijom parfema koji još lebdi etrom,munjevito se prekida....
Ispijam kafu i žurno izlazim...nestajem kroz noć.
Bežim od uspomena,od vremena koje želim da zaboravim.
Bežim od sećanja,bežim od sebe...bežim od nas.
Ps.
.....
