https://s19.****************/images/200328/bnoacz4h.jpg
Iza predgrađa, daleko,
Na kraj šuma
Koje bojažljivo kruže oko grada,
Na strmoj i neplodnoj ravni,
Bez imena i lepote,
Opet te nađoh.
Zarobljen u jedva čujnom zvuku
Koji prolazi osamljen ovim krajem
To si ti,
Smislu i zaboravu,
Svih puteva i snova.
Bez sreće. Bez reči. Same zvezde slaze
U skut zaspalu prosjaku.
To mi se opet javljaš ti, u zvuku,
I ovo se čudo neće objaviti nikad,
Nego će uvek ćutke rasti u meni,
Dok me ne ispuni svega
I ne ponese
Kao najsnažnija krila.
Ivo Andrić