Milošević je u Dejtonu propustio poslednju priliku da sačuva Kosovo

mario80:
Vama bosancima niko nije dovoljno dobar. Takav mentalitet valjda.
Kliknite za proširenje...
Nikakve veze nemam s Bosancima, šta god pod tim podrazumevao. Drugo, s obzirom da je vama komunistima iz Srbije i drug Slobodan kao i drug Tita mlooooogo odgovarao nije ni čudo što je Srbija prošla kako je prošla. Rekoh ja da se javljaju samo donjogranični tupi(IQ 70).
 
Dе Sisti:
Потребно је што више откривати оваквих ствари, да се јасно виде сви фактори који су довели до нашег полома деведесетих.
То је важно да бисмо извукли неке поуке и у будућности били бар мало паметнији.




https://radar.nova.rs/politika/milosevic-je-u-dejtonu-propustio-poslednju/

Tokom pregovora u bazi Rajt Paterson je Džim Barnli, šef odseka Stejt departmenta za bivšu Jugoslaviju, doneo papire kojima se predviđalo da Kosovo dobije najširu autonomiju, ali u sastavu SRJ. Milošević ih je pročitao, zgužvao i gađao me njima u glavu. „Je l’ se oni to sa mnom zajebavaju: Ako hoće Kosovo dobiće novo veliko zajebavanje“, rekao je. Posle toga nijedna ponuda nije bila ozbiljna​

Četvrt veka, koliko se navršava od NATO bombardovanja Jugoslavije, u istorijskom smislu nije period u kome se mogu donositi definitivni sudovi o presudnim istorijskim događajima, ali svakako jeste razdoblje u kome se ti događaji mogu sagledavati sa manje emocija i više poznatih činjenica. Tragedija ili ironija je u tome što se na ovim prostorima istorija, izgleda, podrazumeva kao oblik večnog povratka, kako je to opisao Fridrih Niče. U suprotnom ne bi četvrt veka kasnije Kosovo i dalje bilo ključno pitanje srpske politike. U intervjuu za Radar, Nebojša Vujović, diplomata i nekadašnji šef misije Savezne Republike Jugoslavije u Vašingtonu, otkriva nepoznate detalje koji su prethodili napadu na Jugoslaviju, uključujući i mirovnu konferenciju u Rambujeu.
Jednom prilikom ste rekli da niko ne bi prihvatio uslove iz Rambujea, koji su podrazumevali i prolazak stranih trupa kroz Srbiju. Kako smo uopšte došli u poziciju da nam se takvi uslovi nametnu?
Pre Rambujea, osnovna američka poruka koja mi je kao diplomati preneta je bila da mi ne možemo sami da rešimo pitanje Kosova. Rekli su da je najbolji primer toga ono što je urađeno u Drenici kada smo, kako su mi rekli, od jednog malog teroriste i kriminalca Jašarija, napravili nacionalnog heroja o kome se pevaju oslobodilačke pesme. Mislim na akciju policije u kojoj je celo selo bilo spaljeno i ubijeno 17 ljudi. Time je Srbija sama sebe zgazila i postala idealna meta za hajku koja treba da rezultira bombardovanjem. Osim toga meni je Bob Rajt, šef DIA (Deffense Intelligence Agency) koji je bio oženjen Makedonkom iz Skoplja, par dana pred NATO intervenciju u jednom restoranu rekao: „Pošalji Miloševiću telegram da je ovo opasna igra i da ne može s nama da se takmiči ko ima veći… Ne može on protiv 27 zemalja.“ Tim rečima sam napisao ono što mi je Rajt preneo.

Kako je Milošević reagovao?
Milan Milutinović mi je rekao da nisam normalan što sam to tako preneo i da će Milošević ubiti i njega i mene. Poenta je bila da Srbija ne može da reši to bez NATO, bez gorile od 600 funti. Rambuje je bio težnja da se ta gorila smesti i uđe na teritoriju.
Da li je prihvatanje uslova iz Rambujea ipak bilo bolje rešenje od bombardovanja?
Ako govorimo realno, Rambuje niko ne bi potpisao. Rambuje je bio ultimatum i Milošević ga nije očekivao. Rambuje bi teško ko potpisao, sem možda Vučić danas, imajući u vidu šta je sve odradio za kosovsku nezavisnost. A gorila od 600 funti je ušao sam na Kosovo posle Kumanovskog sporazuma.
Kada je Milošević postao svestan da je bombardovanje neizbežno i kako je reagovao?
Nakon telegrama koji sam pomenuo, Džordž Kenan, šef CIA za jugoistočnu Evropu, rekao mi je da bombardovanje dolazi i da je politička odluka doneta. Kada sam se posle ručka vratio u ambasadu pogledao sam izjavu Medlin Olbrajt iz Rambujea, koja je pakovala kofere i najavljivala posetu Ričarda Holbruka i Kristofera Hila Beogradu kako bi Miloševiću preneli poslednju poruku upozorenja. Pretpostavljam da su mu tu poruku i preneli, jer su meni tako rekli u Vašingtonu.
Vi ste napisali politički deo Kumanovskog sporazuma, koji je za jedne istorijski sporazum, za druge kapitulacija. Kako ga vi doživljavate?
Tačno, ja sam napisao politički deo uključujući i preambulu po kojoj je Kosovo integralni deo Savezne Republike Jugoslavije. A Srbija je naslednica svih prava i obaveza SRJ. Moja prva rečenica je da je jasno da je Kosovo deo Srbije. Isto tako sam u Sporazum ubacio deo o povratku stotina srpskih policajaca, patologa, veterinara i carinika, iako su oni to hteli da izbace. Insistirao sam, i to je ubačeno u Sporazum, na razoružanju OVK. Ja nisam bio ni general policije ni general vojske, ovo pitanje treba da postavite Svetozaru Marjanoviću ili Obradu Stevanoviću koji su bili zaduženi za povlačenje srpske vojske i policije. Poslat sam tamo kao čovek sa velikim iskustvom u pregovaranju i kao neko ko dobro poznaje politiku SAD i zapadne strukture. Taj papir je posle potpisivanja u selu Blace usvojen na sednici SB UN pod imenom Rezolucija SB 1244. Ne postoje dva papira. Postoji samo jedan papir sa dva naslova. Jedan je Vojnotehnički sporazum o okončanju borbenih dejstava i političkim principima. Drugi je Rezolucija SB UN 1244. U tom dokumentu stoji da je Kosovo integralni deo SRJ. Vojska i policija su se sporazumom povukle, ali sa svojoj vojnom mehanizacijom, tenkovima, topovima puškama i svim oružjem. Oružje nije bačeno u travu i ruke podignute uvis. Niti je NATO to tražio. General Pavković mi je noću između 9. i 10. juna rekao da smo potpisali kapitulaciju. Odgovorio sam da treba da se stidi i da su on i njemu slični vodili rat. Rat sam ja zaustavio. Isti taj Pavković je sutradan izjavio da smo pod vođstvom Miloševića pobedili NATO. Izgledalo mi je da ja i ljudi poput Pavkovića nismo bili u istom ratu, već da je svako imao svoj rat.
nebojsa vujovic foto vesna lalic nova rs 1
Nebojša Vujović Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Kad se povuku vojska i policija, a za njom još 100.000 Srba, kako to zovete?
A možemo postaviti i pitanje ko je zakazao u sprovođenju sporazuma?
Ko je zakazao?
Zakazali su oni koji su pustili OVK da uđe prva i pobije sve one silne Srbe na putu povlačenja srpskih snaga. Obaveza Kfora je bila da zaštiti Srbe i razoruža OVK i to sam vrlo jasno napisao u članovima 2 i 3. Ne kažem da je toga bilo svuda, neke snage Kfora su i zaštitile Srbe. Italijani su sprečili pokolje u Metohiji, kao što su reagovali i kada se pre 20 godina dogodio pogrom Srba. Tada su pripadnici Kfora ubili sedamdesetak terorista. Znate zašto? Jer je pokojni general Delić upalio i prošetao tenkove do granice i zapretio da će ući na Kosovo.
Kada već govorimo o Kumanovskom sporazumu i tu je bilo pritisaka, čak i sa ruske strane?
To je bio sastanak u Belom dvoru, došli su Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin, bivši ruski izaslanik za Kosovo. Milošević je otvorio sastanak, a Černomirdin udario šakom o sto i rekao: „Predsedniče Miloševiću, nismo ovde došli da debatujemo, došli smo da vam poručimo da će Srbija izgledati kao ova ravna ploča stola.“ Strgao je čaršav i sve čaše, tanjire i posluženje bacio na pod. I nisam ja jedini svedok toga, bilo ih je još.
Otkuda onda tako jak ruski sentiment u Srbiji?
Iz prvog reda na Sednici Saveta bezbednosti UN sam gledao kako ruski ambasador Voroncov 31. maja 1992. diže ruku za uvođenje finansijskih sankcija Srbiji. A to odakle taj sentiment treba pitati ove što misle da Rusija vodi računa o našim, a ne o svojim interesima.

Malo je poznato da je još tokom trajanja pregovora u Dejtonu Miloševiću nuđeno rešenje za Kosovo. Koje je to rešenje i kako je Milošević reagovao?
Negde petnaestog dana boravka u Dejtonu, Džim Barnli, koji je bio šef odseka Stejt departmenta za bivšu Jugoslaviju, doneo mi je papire i rekao da je u Holidej inu odseo Ibrahim Rugova sa svojim saradnicima. Amerikanci su procenili da je Dejton izuzetna prilika da se uz Bosnu reši i pitanje Kosova. Predao mi je papir kojim se predviđalo da Kosovo bude manje od nezavisne države, a više od pokrajine – što znači najšira poznata autonomija u Evropi. Povlačene su paralele sa Tirolom i Švajcarskom. Dakle, definitivno u sastavu SRJ, uz najveću moguću autonomiju i uz prisustvo američkih snaga koje bi obezbedile sprovođenje tog koncepta. Odneo sam te papire Miloševiću. Pogledao je papire, pažljivo ih pročitao, pocrveneo u licu, ustao, zgužvao ih i gađao me njima u glavu. Jedini svedok je bio Goran Milinović, šef njegovog kabineta. Milošević je rekao: „Je l’ se oni to sa mnom zajebavaju: kakvo Kosovo? Ako hoće Kosovo, dobiće novo veliko zajebavanje.“ Pokupio sam papire i izašao. U hodniku sam sreo Jovicu Stanišića koji mi je rekao da je očekivao da će se ovo dogoditi. Barnliju sam diplomatskim rečnikom objasnio da Milošević to ne prihvata. Svi su tog dana bili u Dejtonu. Entoni Lejk, Sendi Berger, Al Gor,Vesli Klark… Barnli mi je samo rekao da će zbog ovoga tek biti nevolja. I bio je u pravu.
Da li je tim odbijanjem Milošević propustio poslednju priliku da Kosovo zadrži u Srbiji?
To je bio poslednji trenutak da nešto učini. Posle toga bilo je samo varalica, nikakvih ozbiljnih mamaca.
Kliknite za proširenje...

Nije smelo da se dodje do Rambujea.
Niko razuman ne bi ni dosao u situaciju da ti u nekom dvorcu, na ocigled citavog sveta, zavrcu usi kao neposlusnom detetu.

Racak nije smeo da se desi.
Kada su izveli Racak, znali su ili su morali znati sta ih ceka.
 
dlugomir:
Sve u svemu kako god bilo jasno je da smo tokom devedesetih propali pre svega zbog Miloševića. Za to vreme su drugi napredovali.
Kliknite za proširenje...

Ne mogu da oproste Miloševiću promenu Ustava

A tako je lepo sve bilo namešteno za Alpe Adria mittel Europe na grbači Istoka

Mi da radimo oni da budu "efikasni" i " pametni"
 
**Freya**:
Nije smelo da se dodje do Rambujea.
Niko razuman ne bi ni dosao u situaciju da ti u nekom dvorcu, na ocigled citavog sveta, zavrcu usi kao neposlusnom detetu.

Racak nije smeo da se desi.
Kada su izveli Racak, znali su ili su morali znati sta ih ceka.
Kliknite za proširenje...

Račak nije bio "Račak" kad je izveden kao što ni Srebrenica nije bila "Srebrenica"

Sve se to kasnije dopiše
 
Nataša Rostova:
Račak nije bio "Račak" kad je izveden kao što ni Srebrenica nije bila "Srebrenica"

Sve se to kasnije dopiše
Kliknite za proširenje...

Bili su mrtvi kada nije smelo da bude mrtvih.

Dejton je bio bolje resenje jer bi se te '95 stvari okoncale. Kada nesto zavrsis, imas sansu za nesto novo i bolje.
Ali avaj, nema veze, moglo se resavati i posle Dejtona.

Medjutim, nakon Racka vise nije moglo.
To je pocetak kraja i uopste nije bitno da li su bili civili ili vojnici, u tom momentu leseva nije smelo da bude kada si pustio strance, koga vec, OEBS, nebitno.
Oni te cekaju a ti im das ono po sta su dosli.
Genijalno.
 
**Freya**:
Bili su mrtvi kada nije smelo da bude mrtvih.

Dejton je bio bolje resenje jer bi se te '95 stvari okoncale. Kada nesto zavrsis, imas sansu za nesto novo i bolje.
Ali avaj, nema veze, moglo se resavati i posle Dejtona.

Medjutim, nakon Racka vise nije moglo.
To je pocetak kraja i uopste nije bitno da li su bili civili ili vojnici, u tom momentu leseva nije smelo da bude kada si pustio strance, koga vec, OEBS, nebitno.
Oni te cekaju a ti im das ono po sta su dosli.
Genijalno.
Kliknite za proširenje...


Da počnemo (baš sam raspoložena za pisanije)

Prvo, nekolegijalno i prosto, ali zasluženo za ovakav upis: ne se.ri

Idemo dalje

Mrtvih je bilo i pre Račka i bilo bi ih i posle Račka .. mi smo im tamo razbili švapsko čedo, a oni to, znaš, ne voledu

Mi da smo spalili par desetina šipaca kao što su Ukri spalili Ruse u Odesu nas bi poravnali i bio bi to zločin veći od svih zločina koje je homosapiens počinio od kad se uspravio

Nadalje Dejton je došao kada je vizijonar postao savetnik rukovodstva sa Pala pa ih nasavetovao da se krljamo sa enklavama na Istoku kako bi hrvatima dali prostor na Zapadu i mislim da nije bilo Engleza imali bi NDH na Drini
Od Dejtona smo izvukli max, jer ni nakon 3 decenije nije formirana NDH i neće biti

To šta je tek vizijonar izvršavajući tuđe naloge u svojoj ideji da je pametan i pragmatičan imao još da obavi to verovatno nećemo saznati, sem ako Rusi ne skrljaju Berlin, Frankfurt i Beč a London Pariz i Vašington vrate na početna podešavanja
Naravno tad će i Vatikan da postane ono šta treba biti.

Znam da te ne zanima, ali ne pišem samo zbog tebe najveća misterija proteklih 5 decenija je kako su zašto i zbog čega Englezi pristali na savez sa Vatikanom ( oni su mrzeli katolike više nego što je ikada ba ovom prostoru bilo međuvreske mržnje), zašto su Rusi dozvolili ujedinjenje Nemačke i zašto su Amerikanci postali evropski najamnici
Neko je tu pokrenuo zabavu a ostali su igrali tj tancovali i densovali a mi smo ti bili podijum i lupali su po nama.
 
Po mom mišljenju, ključan trenutak u celoj priči je skidanje OVK sa američke liste terorističkih organizacija, jer je to značilo da su SAD postigle dogovor sa njima. To je značilo da SAD postaju saveznici sa OVK a neprijatelji sa Srbijom, a iz razloga što su šipci pristali da im daju ono što Srbija nije - vojnu bazu. Sve što se posle događalo, operacija Račak, pregovori u Rambujeu, sve se to dešavalo nakon što su se šipci ukrcali na američki brod a Srbi ostali na obali.

Umesto da su još početkom te decenije prihvatili ponudu EU za učlanjenje i kasnije američki zahtev za vojnom bazom, ruski agenti u srpskoj vlasti su ostavili Srbiju van svih geopolitičkih tokova i tako se po ko zna koji put ukakili u život sopstvenom narodu.
 
комшија:

TOMISLAV MARKOVIĆ: Kad dželati glume žrtve​


"Za sve ideologe zločina i izvođače terenskih radova – činjenice su vekovni neprijatelji"​


Tomislav-Markovic-ustupljeno-1024x682.jpg


26. mar 2024.

U Srbiji je 24. marta obeležena 25. godišnjica od početka NATO intervencije protiv SR Jugoslavije. Ove godine je na obeležavanju godišnjice učestvovao i general Vladimir Lazarević kojeg državotvorna i tradicionalno istinoljubiva „Politika“ predstavlja ovako: „legendarni komandant Prištinskog korpusa i Treće armije Vojske Jugoslavije u vreme ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji i tokom agresije NATO-a na SR Jugoslaviju i Srbiju”.

Lazarević je govorio na otkrivanju spomen ploče Novim kosovskim junacima u kripti Hrama Svetog Vasilija Ostroškog u Nišu. U besedi je naglasio da je “pre 25 godina izvršena agresija na našu zemlju čiji je cilj bio monstruozna primena Hitlerove doktrine blic kriga”, te da je cilj NATO pakta “bio da ne ostave kamen na kamenu, da prisile Srbiju da kleči i moli”. Govorio je general još štošta u sličnom stilu, ali nema smisla navoditi njegove reči.

Nema smisla jer je Lazarević osuđeni ratni zločinac.

Haški tribunal ga je osudio na 14 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja i druga nehumana dela. Zajedno sa njim, osuđeni su i Nikola Šainović, Nebojša Pavković, Dragoljub Ojdanić i Sreten Lukić. Svi su osuđeni zbog zločina počinjenih na Kosovu. Ono što je za Haški sud i ceo svet zločin, za srpski establišment je razlog za ponos, pa je zato Lazarević i uključen u svečanost. Ne uprkos počinjenim zločinima, već upravo zbog njih.

Zakasnela odbrana​

Izbor generala za govornika pokazuje da naprednjački režim čuva kontinuitet sa Miloševićevim dobom, sa nacionalističkom ideologijom, sa etničkim čišćenjima i zločinima nad civilima počinjenim na Kosovu, sa hladnjačama i masovnim grobnicama. Drugim rečima, takvim izborom srpske vlasti samo potvrđuju da je NATO intervencija bila neophodna, kako bi vojska, policija i paravojne formaciji bili sprečeni da počine još veće zločine i potpuno očiste Kosovo od Albanaca i drugog nesrpskog stanovništva.

Ono što Lazarević zbori zapravo je zakasnela odbrana pred sudom. Sve što je imao da kaže o ratu protiv celog zapadnog sveta, trebalo je da izgovori tokom procesa. Nije general jedini koji je sklon takvom post festum iznošenju argumenata u svoju korist, čitava silesija ratnih zločinaca redovno gostuje po medijima, gde objašnjavaju kako oni zapravo ništa loše nisu uradili, da su samo branili svoju zemlju.

Postoji dobar razlog zašto svi ti povratnici iz kazamata glume da je srpska javnost nekakva porota. Za razliku od domaćeg javnog mnjenja, zatrovanog višedecenijskom propagandom, sudije nisu lakoverne i drže samo do činjenica. Optuženi ima pravo na fantazije, falsifikate, laži i bizarne mentalne konstrukcije, ali posao suda nije da klima glavom na te maštovanke, već da utvrdi činjenično stanje. A za nacionalističku bulumentu, za sve ideologe zločina i izvođače terenskih radova – činjenice su vekovni neprijatelji. Džaba sve lagarije, istina je zapisana u presudi.

Komadanje države​

Na centralnoj ceremoniji u Prokuplju besedio je i neizbežni Aleksandar Vučić koji je, da se podsetimo, 1999. bio ministar informisanja u Vladi Srbije, dakle deo vlasti koja nam je na vrat navukla bombardovanje. Predsednik je pričao kako su “hteli da nam unište otadžbinu, da nam unište Srbiju, da je raskomadaju”. Nisu to hteli, već da spreče etničko čišćenje Kosova koje je bilo u punom jeku, pod komandom Slobodana Miloševića, čiji je Vučić bio ministar.

Ubacio je i redovnu tačku svog repertoara znanu pod kolokvijalnim nazivom “Srbi kao Gali”: “Ima jedan mali narod u Evropi, u jednoj maloj zemlji na jednoj maloj teritoriji, koji se i dalje ponosno i dostojanstveno drži, koji ne pristaje na okupaciju i naređenja sa strane“. Nije morao Vučić da se napreže, mogao je jednostavno da citira jednu izjavu svog partijskog šefa i potpredsednika Vlade Vojislava Šešelja.

Četnički vojvoda je na mitingu Srpske radikalne stranke 27. februara 1999. izvoleo izjaviti: “Ako dođe do bombardovanja NATO-a, ako dođe do američke agresije, mi Srbi ćemo prilično stradati, ali Albanaca na Kosovu neće biti”. Ruku na srce, i Šešelj i ceo režim dali su sve od sebe da ispune obećano, pa su proterali preko 850.000 Albanaca sa Kosova.

Mogao je Vučić da citira i Vlastimira Đorđevića koji je u vreme bombardovanja bio načelnik Resora Javne bezbednosti MUP-a Srbije. Na suđenju u Hagu Đorđević je priznao da je bio umešan u skrivanje 744 tela civilnih žrtava u masovnoj grobnici u Batajnici, kao i da je znao za bacanje leševa u jezero Perućac, te se izvinio žrtvama. Osuđen je na 18 godina robije zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu ubistava i proterivanja albanskih civila s Kosova 1999. godine.

Bombardovanje nije bilo neizbežno​

Za razliku od Đorđevića, Vučić se nikada nije izvinio za svoje učešće u političkom krilu udruženog zločinačkog poduhvata u ratovima devedesetih. U nekoj drugačijoj zemlji odavno bi bio lustriran, pa ne bismo morali da slušamo njegove lagarije i prenemaganja. Priče o komadanju države bi bile komične da se ne odnose na strašnu tragediju za koju nema adekvatnih reči. Onu divnu zemlju, socijalističku Jugoslaviju, raskomadali su upravo Vučićevi saborci, a i on je tome dao skromni mladalački doprinos, u okviru svojih mogućnosti.

Slobodan Milošević i njegova klika izazvali su četiri rata, izvršili agresiju na susedne zemlje, počinili jezive zločine i genocid, a Kosovo su držali u stanju aparthejda, šikanirajući Albance na sve moguće načine. Zabranili su im školovanje na albanskom, kao i objavljivanje novina, štampanje knjiga, otpustili su na stotine hiljada Albanaca, i izložili ih represiji na nacionalnoj osnovi. Socijalisti, radikali i kompanija učinili su sve što je bilo u njihovoj moći da oteraju Kosovo iz Srbije, a sad se žale što su uspeli u svom pregnuću.

A ni bombardovanje nije bilo neizbežno. Da na vlasti nisu bili Milošević, Dačić, Šešelj, Nikolić, Vučić i ostali jahači apokalipse, nikada ne bi došlo do NATO intervencije. Mesecima je međunarodna zajednica pokušavala da privoli srpske vlasti na mirovni sporazum, Ričard Holbruk se svako malo sastajao sa Miloševićem, više puta je dolazio Vesli Klark, ali je crveno-crna koalicija ostajala neumoljiva. Na kraju su organizovali pregovore u Rambujeu kod Pariza koji su trajali 17 dana, ali džaba, Milošević i njegova klika nisu pristajali ni na kakav sporazum, iako su znali da to vodi u bombardovanje. Njima je bombardovanje Srbije bilo u interesu, a za živote običnih ljudi nikada nisu marili, za njih su ljudi obični pioni koji se mogu žrtvovati po potrebi.

Moneta za potkusurivanje​

Prošlo je četvrt veka, a oni koji su odgovorni za rat sa NATO alijansom i dalje vladaju Srbijom. Oni koji su gurnuli građane u rat, drže patriotske govore, proklinju zli Zapad i glume žrtve. A za 25 godina se nisu setili da popišu poginule tokom NATO intervencije. Državu baš briga za mrtve, oni su dobri samo kao pogonsko gorivo za raspirivanje nacionalističkog ludila, kao moneta za potkusurivanje. Fond za humanitarno pravo je utvrdio tačan broj poginulih i napravio poimenični popis žrtava NATO bombardovanja.
Poginulo je 756 ljudi – 454 civila i 302 pripadnika oružanih snaga. Među civilima je 207 srpske nacionalnosti, 219 Albanaca, 14 romskih civila i 14 drugih nacionalnosti. Državni funkcioneri, režimski mediji, ali i većina drugih ne priznaju ove brojke, valjda im je premalo, šta li. Za 78 dana, koliko je trajao rat sa NATO alijansom, srpska vojska i policija pobile su 7000 civila.

Tek na potonju činjenicu se niko ne obazire, ne uklapa se u zvanični narativ po kojem su Srbi žrtve, a svi ostali zločinci. I te podatke negiraju upravo dželati, pretvarajući se da su žrtve. A za stvarne žrtve ih nije briga, ni za srpske, a kamoli za albanske. Što je sasvim u skladu sa dominantnom nacionalističkom ideologijom koja prezire ljudski život.

Brisanje prošlosti​

Za Vučića i ostale nacionalističke vođe, kao i za ideologe i propagandiste ovog neljudskog svetonazora – ratovi devedesetih su počeli 24. marta 1999. godine. Prema oficijelnoj politici sećanja, nije bilo ni razaranja Vukovara, ni granatiranja Dubrovnika, ni zločina na Ovčari, ni četvorogodišnje opsade Sarajeva, ni etničkog čišćenja po Podrinju, ni silnih konc-logora za nesrbe, ni Korićanskih stijena, ni živih lomača u Višegradu, ni stotina porušenih džamija, ni preko sto hiljada mrtvih, ni masovnih silovanja, ni genocida u Srebrenici, ni raseljavanja miliona ljudi, ni svih ostalih nebrojenih zločina.

Miloševićev režim i njegovi sateliti godinama su razvaljivali po bivšoj Jugoslaviji, streljali, granatirali, mučili, proterivali, pljačkali, silovali, nanosili nemerljivu patnju nedužnim ljudima, ubijali žene, decu, starce, spaljivali sela i rušili gradove. To neshvatljivo zlo čije razmere je nemoguće pojmiti treba izbrisati sunđerom i ubice proglasiti za žrtve. U Srbiji su upregnute neverovatne intelektualne, političke, crkvene, medijske i sve druge snage kako bi uverile građanstvo u falsifikovanu sliku prošlosti. A ni građanstvo se ne buni, autoviktimizacija prija čoveku, udobna je pozicija žrtve, jer te čini apsolutno neodgovornim za bilo šta. Simbioza opsenara i dobrovoljno obmanutih savršeno funkcioniše, na obostrano zadovoljstvo.
Kliknite za proširenje...

Da li se dotični gospodin zapitao ili pomenuo makar usput u članku žašto su pripadnici regularne policije i vojske tadašnje SRJ bili prunudjeni da intervenišu na Kosovu pre agresije u vidu bombardovanja na jednu suverenu zemlju? Otišli da ginu tek tako? Ta teza o zlim i groznim, krvoločnim Srbima i okolnim narodima koji su nevine, dobre i miroljubive dušice koji mrava zgazili nisu ne bi mogla proći ni kod petogodišnjeg deteta.
 
Karadjordje:
I vise od toga dule...nezavisno Kosovo i NATO okupacija na teritoriju citave Srbije.
Kliknite za proširenje...
Наравно. Јасно је да ниједан нормалан државник не би прихватио такву понуду.

Дал би Систијев Шејтањаху прихватио неку сличну понуду?
 
S1MCRO:
Umesto da su još početkom te decenije prihvatili ponudu EU za učlanjenje i kasnije američki zahtev za vojnom bazom, ruski agenti u srpskoj vlasti su ostavili Srbiju van svih geopolitičkih tokova i tako se po ko zna koji put ukakili u život sopstvenom narodu.
Kliknite za proširenje...

Milošević je želeo i zatražio da SRJ udje u NATO, ali je bio odbijen u ekspresnom roku. Isto kao i Putin. Postavlja se pitanje zašto, ali izgleda da je odgovor prilično prost i očigledan.
 
Ellena_:
Milošević je želeo i zatražio da SRJ udje u NATO, ali je bio odbijen u ekspresnom roku. Isto kao i Putin. Postavlja se pitanje zašto, ali izgleda da je odgovor prilično prost i očigledan.
Kliknite za proširenje...
Da li ti je možda palo na pamet da je to svedočenje nekog od Slobinih pajaca (ne sećam se ko je bio) zapravo lažno ili da je možda celokupna njegova vladavina, počev od stvaranja SPS od dugogodišnjih kadrova KPJ, preko gušenja demokratije, krađe glasova, katastrofalno vođenih ili nepotrebnih vojnih akcija po Vukovaru ili Dubrovniku, bila potpuno nekompatibilna sa modernim zapadnim demokratijama koje su već bile članice NATO? I kako misliš da su oni mogli da prime SRJ, kad je SRJ u to vreme bila pod njihovim sankcijama?

Slobiste je zapravo vrlo lako provaliti, iako im priče zvuče baš onako kul i prosrpski. Samo malo uključiš mozak i shvatiš da te lažu neprekidno celog života.
 
S1MCRO:
Po mom mišljenju, ključan trenutak u celoj priči je skidanje OVK sa američke liste terorističkih organizacija, jer je to značilo da su SAD postigle dogovor sa njima. To je značilo da SAD postaju saveznici sa OVK a neprijatelji sa Srbijom, a iz razloga što su šipci pristali da im daju ono što Srbija nije - vojnu bazu. Sve što se posle događalo, operacija Račak, pregovori u Rambujeu, sve se to dešavalo nakon što su se šipci ukrcali na američki brod a Srbi ostali na obali.

Umesto da su još početkom te decenije prihvatili ponudu EU za učlanjenje i kasnije američki zahtev za vojnom bazom, ruski agenti u srpskoj vlasti su ostavili Srbiju van svih geopolitičkih tokova i tako se po ko zna koji put ukakili u život sopstvenom narodu.
Kliknite za proširenje...

Ko je nas mogao da spreči da im ne damo bazu? Rusi koji su tada za nas bili sirotinja, mi smo čak i pod sankcijama za njih bili "švicarska", Kinezi tek hleb obezbedili da imaju svaki dan
Rusi premreženi izdajnicima gore nego 1917 tad je bio bar Lenjin i neki oko njega koji su bili poluizdajnici, imali su meru, ovi 90-tih ni to

Poenta je bila da nas navuku u zamku, dovedu Amerima na nišan i kažu poravnajte ih. I time reše pitanje ovog prostora .Smetamo im
Kao što su im Jermeni smetali pa eno tamo se krljaju još oko ex jermenske zemlje odakle ih Turci na nagovor Nemaca očistili
Nemci ideja- naredba , Turci logistika, Kurdi operativa ili ti ruke

Sad da li su i Ameri igrali dvostruke igre pitanje je i mi ipak opstali znaće neke naredne generacije, mi ovde prisutni bez obzira na godište teško

Fama o šiptarskom lobiju je budalaština, to je, što bi bosanci rekli, jarane njemački lobi .. pa su se Nemci osilili, svuda raspostrli pipke, ono mercedes, njemački fen vrh tehnologije. hebeš sve ostalo, oni sve iz prikrajka, njih ne zanima dominacija, oni biznis bla bla i onda Tramp javno kaže: platićeš Angela, a Bajden to kaže iza zatvorenih vrata inače pušćamo Ruse .. a tada fertik nada za neki V rajh .

Niko nama nije nudio EU tipa evo mi smo 70% ravnopravni a vi 30%, jok to bi bilo vi ste 1% ravnopravni a mi 99%, pri tome sve što sre u ex yu davali hrvatima i slovencima mora troduplo (isto važi i za beiha)
 
Nataša Rostova:
Ko je nas mogao da spreči da im ne damo bazu? Rusi koji su tada za nas bili sirotinja, mi smo čak i pod sankcijama za njih bili "švicarska", Kinezi tek hleb obezbedili da imaju svaki dan
Rusi premreženi izdajnicima gore nego 1917 tad je bio bar Lenjin i neki oko njega koji su bili poluizdajnici, imali su meru, ovi 90-tih ni to

Poenta je bila da nas navuku u zamku, dovedu Amerima na nišan i kažu poravnajte ih. I time reše pitanje ovog prostora .Smetamo im
Kao što su im Jermeni smetali pa eno tamo se krljaju još oko ex jermenske zemlje odakle ih Turci na nagovor Nemaca očistili
Nemci ideja- naredba , Turci logistika, Kurdi operativa ili ti ruke

Sad da li su i Ameri igrali dvostruke igre pitanje je i mi ipak opstali znaće neke naredne generacije, mi ovde prisutni bez obzira na godište teško

Fama o šiptarskom lobiju je budalaština, to je, što bi bosanci rekli, jarane njemački lobi .. pa su se Nemci osilili, svuda raspostrli pipke, ono mercedes, njemački fen vrh tehnologije. hebeš sve ostalo, oni sve iz prikrajka, njih ne zanima dominacija, oni biznis bla bla i onda Tramp javno kaže: platićeš Angela, a Bajden to kaže iza zatvorenih vrata inače pušćamo Ruse .. a tada fertik nada za neki V rajh .

Niko nama nije nudio EU tipa evo mi smo 70% ravnopravni a vi 30%, jok to bi bilo vi ste 1% ravnopravni a mi 99%, pri tome sve što sre u ex yu davali hrvatima i slovencima mora troduplo (isto važi i za beiha)
Kliknite za proširenje...
Sprečili su nas Sloba i njegova žena, vrh vojske i bezbednosnih službi, kao i ostali ruski agenti koji su se i tada kao i sada lažno predstavljali kao srpske patriote.

Inače, u Rusiji je već polovinom 90ih došlo do oživljavanja tvrde struje koja je na kraju dovela Putina na presto. Nije se on pojavio tek tako i niotkuda. Isto tako, ideja o stvaranju zajedničke države Rusije, Belorusije i SRJ nije rođena kao reakcija SRJ na bombardovanje, da bi se tobož zaštitila od budućih napada, već je bila deo šireg ruskog plana za obnovu sovjetskog carstva. Amerikanci su to znali i tražili su bazu na teritoriji uže Srbije da bi to sprečili, ali ih je Cobe odhebao. Dalje ide ovo što sam pisao u prethodnom postu, dogovor sa šipcima, bombardovanje, baza na KiM itd. A Srbi se i dalje zaluđuju pričama o obnovi ruskog carstva, danas u formi ''izlaska na Dunav''.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

N
Očekujete da vam prevrtljiv čovek i nestabilna ličnost sačuva Kosovo, ludilo brate mili
Odgovora
1
Pregleda
108
pura moca
pura moca
Pera zdera
Odbornik SNS pokušao da je siluje, ubila se da sačuva čast!
2
Odgovora
40
Pregleda
785
Pera zdera
Pera zdera
комшија
Волфганг Петрич за Danas : Рамбује је била последња прилика да Косово остане у границама Србије
2 3
Odgovora
56
Pregleda
860
Mystic+
Mystic+

Back
Top