Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.579
A ko kaze da je Jovan I. Deretic ucen covjek?
-
- Popularno:
- Proboj solunskog fronta
- "Pomaže Bog i 3 prsta: Telo srpskog...
- Neobična sudbina partizanske marke
- Levica i podrška Palestincima
- "Neki došli da pumpaju, a onda jao...
- Oprez blokaderi - vojna parada je zamka!
- Kako pronaći prijatelja sa beneficijama
- Ko će doći poslije Vučića?
- NOVOSTI: Četiri milijarde uloženo u...
- Vučić: Ne isključujem mogućnost da neko...
Miloš Obilić
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
A ko kaze da je Jovan I. Deretic ucen covjek?
svarozic
Buduća legenda
- Poruka
- 35.145
Opšti zaključak sveg pisanije je: Šumadinci i Moravci su poseban etnos u odnosu na komunjare i divljake iz Dinarskih krajeva (Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Starog Vlaha itd. ...)
Велики Комбинатор
Elita
- Poruka
- 15.200
...... čitao sam negde da je Miloš dobio prezime zato što mu je majka bila obilna(imala velike sise)........kao u fazonu mogla je levu sisu da prebaci preko desnog ramena a desnu preko levog.......Miloš je kao beba dakle imao mnogo mleka da pije pa je zato izrastao u velikog junaka............
ps ovo sam ozbiljno negde pročitao(možda Vuk Karadžić) nije zahebancija.............tek moje mišljenje je da je neka Srbenda roknula Murata(a to je i mišljenje Turaka) na Kosovu......da li se zvao Miloš ili ne manje je važno!
svarozic
Buduća legenda
- Poruka
- 35.145
Ma jednom se pokrije kad spava, a drugu koristi umjesto jastuka...
krinka5
Buduća legenda
- Poruka
- 27.180
Opšti zaključak sveg pisanije je: Šumadinci i Moravci su poseban etnos u odnosu na komunjare i divljake iz Dinarskih krajeva (Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Starog Vlaha itd. ...)
Za ovo podvučeno je u pravu tj. Dinarci jesu divljaci.
No da vidimo ko su ti Šumadinci
Slobodan Jovanović, Portreti iz istorije i književnosti, strana 34, Matica srpska, Novi Sad 1963
Znači Šumadinci su ubice, bundžije i divljaci, to jest Dinarci
Poslednja izmena:
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Па на основу тог питања произлази да ниси ни читао нити слушао ни један њихов рад.
svarozic
Buduća legenda
- Poruka
- 35.145
Gosn Vule, uz dužno poštovanje... ta 2 Jovana Deretića jedan s drugim nikakve veze nemaju, a ovaj Jovan I. Deretić elektroinženjer iz Čikaga je jedna totalna budaletina...
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Па ако је електроинжињер, како може бити будалетина?
Opšti zaključak sveg pisanije je: Šumadinci i Moravci su poseban etnos u odnosu na komunjare i divljake iz Dinarskih krajeva (Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Starog Vlaha itd. ...)
...prenagljuješ...trpaš sve u isti koš-- i ljude i neljude....neljudi su između ostalog i divljaci ... činjenica je da su divljaci iz pobrojanih krajeva, samo u XX veku nekoliko puta izvršili genocid u šumadiji i pomoravlju .... do niko častan iz ljudskog roda ne spori ... odi na vladin sajt države srbije i potraži grupu za istraživanje masovnih grobnica u ovim regionima.... a kad je reč o genocidu, žrtve su ljudske ... samo kad ima ljudskih žrtava možemo govoriti o genocidu ... i još nekoliko činjenica ... samo u tom istom XX veku ti isti koji su genocidirali šumadince i moravce , bili su oslobađani od svojih okupatora od tih istih koji preživeli genocid ovih neljudi ... ove činjenice nije teško razumeti ( bar ljudima )...i prema njima treba se ljudski ophoditi...
... poreklo šumadinaca nije bitno ( u smislu naseljavanja tih krajeva ) , ako se oni ljudski ophode prema sebi i drugima... ruku na srce i to stanovništvo ima svojih neljudi - i to ne zaboravlja.... ne znam zašto ljudima upada u oči i smeta zajednička imenica šumadinac, moravac, dunavac i sl. ; a snekim uvažavanjem ističu svoje ličko , bosansko , drinaško , crnogorsko , osmanlijsko i sl poreklo preko ovih zajedničkih imenica... i otkud ti to da zločinci ( mislim na ove što činiše genocid) imaju svoj genocidni etnos , pa sad njihove žrtve hoće isto .... zapamti , po ničemu se žrtve ne mogu izjednačiti sa zverima koje počiniše nad njima zločine --- ma iz kog legla zveri došle...ma koliko zakonima izjednačavali partizane , četnike i žrtve njihovih zverovanja - ne možemo to bilo kom časnom čoveku legalizmom utvrditi kao oslobođenje ...
Vujadine , za istoriju je sve važno --- naročito bratoubistvo ; vlastoljublje i veleizdaja ... nemanjići nisu imali državu ( to je istorijska činjenica )... nemanjići su imali pretorijansku vlast u jednoj županiji država koja ih angažuje kao plaćenike ( i to je istorijska činjenica )....stefan ( bratoubica) nekoliko puta kao plaćenik župan izvršio je veleizdaju države kojoj je dao zakletvu - i bio sankcionisan ( i to je istorijska činjenica )..u vreme kad je samo rukopoloženi njegov sin rastko kupio od konstantinopoljske patrijaršije i vaseljenskog patrijarha određene autokefalne pogodnosti nije postojala država grčka ( još se nisu grčili današnji grci ) - i to je istorijska činjenica....rastko se zakaluđerio ovde ( ako to mugu tako da kažem - u ondašnjoj severozapadnoj županiji svoga oca) , i to je istorijska istina... na svetu goru odlazi i gradi manastirsku riznicu po nalogu svog oca ; po uzoru na sve vladare tog doba - po istorijskom običaju helena ( delfi su sa svojim religijskim objektima bili kraljevske riznice - banke ; zbog tog bankarskog sistema u delfima propali su kelti )- i to je istorijska činjenica ... kao što danas gotovo svo blago sveta sliva se u takozvane švajcarske bankarske sisteme ; tako su ondašnji kriminalci čuvali blago za stare dane ( kako se to kaže )... i dan danas imaš tamo srebrnih poluga iz doba nemanjića... proveri ovo na stokholmskom tehnološkom me talurškom univerzitetu ( samo pre dve decenije izvršili su ispitivanje srebra iz tog doba , donešenog iz dih riznica ~ 1/2 t - koje je pretopljeno za izradu crkvenih relikvija )...
..daklem Vujadine , istorije sve beleži zarad istinitih saznanja i za nju je važno sve ; njoj deseterac nije ni do prašnjavih sandala....
- Poruka
- 24.240
После Сулејманове смрти преузео је власт његов брат Мурат, први овог имена. Желећи да
прошири границе царства у Европи, он је прешао поменуту реку и дошао до реке Струмице с
намером да нападне земље кнеза Лазара, јер је Лазар (како извештава Јован Леунклавије) помагао
Угрима и подстицао их да ударе на Турке. Кад је то дознао Лазар и други кнезови и господа рашка
и босанска, без икаквог одлагања средише своје војске и пођоше у сусрет Турцима који су већ били
прешли реку Струмицу, па се утаборише недалеко од Турака. Кнез Лазар је био врховни
заповедник хришћанског табора. Он је био удао (како је речено) своју кћер Мару за Вука
Бранковића, а Вукосаву за Милоша Кобилића, који се родио у Тјентишту близу Новога Пазара и
био одгојен на Лазаревом двору. Између ове две сестре дошло је једном до свађе. Вукосава је,
наиме, хвалила и претпостављала вредност свога мужа Вуку Бранковићу, а то је Вукову жену Мару
јако увредило, па је ошамарила своју сестру. Кад је она то испричала своме мужу, он је сместа
потражио Вука и сасуо на њега много увреда, те га позвао на мегдан, да се види је ли истина оно
што је била казала његова жена Вукосава. И мада је Лазар покушао да их измири, ипак није успео
спречити да се међусобно потуку како би и један и други показали своју вредност. Кад је Милош у
двобоју збацио Вука с коња, великаши који су стајали унаоколо нису дозволили да га даље удара.
После тога су их кнез Лазар и други великаши измирили, но то измирење беше више лажно него од
срца. Зато Вук није пропуштао ниједну прилику да Милоша оцрни код таста.
Пошто је тада Лазар имао ударити на Турке, његов зет Вук га је упозорио да пази на
Милоша, јер треба да зна да он у тајности шурује с Турцима како би га издао. Желећи да то
провери, Лазар позва на вечеру известан број великаша и капетане војске у намери да у току вечере
прекори Милоша за ту издају како би га, ако се увери о злоделу, могао казнити (јер Словени имају
обичај вином, а не мучењем откривати тајне), или, ако нађе да је невин, да се сам ослободи сумње
која га је већ. била почела мучити. Дакле, за време вечере кнез Лазар се окрене према Милошу, па
држећи у десној руци пун пехар вина, рече: ''Вама, Милошу, дарујем ово вино заједно с пехаром, и
поред тога што сте код мене окривљени за издајство.'' Милош, међутим, не показа на лицу
никаквога знака који би одавао такав грех и испи примљени пехар. Затим уставши поче овако
беседити: ''Није сада време, кнеже и господару мој Лазаре, да се препиремо, јер је непријатељ већ у
бојном реду. Сутра ујутро показаћу делом да је мој тужитељ клеветник и лажов и да сам ја увек
био веран своме господару.'' Лазар му ништа не одговори, него га позва да поново седне. Но
Милош читаву ту ноћ није уопште заспао, па у освит зоре, а да то нико није приметио, узјаха коња
и с копљем окренутим уназад (што је код Словена знак бегунца) дође у табор Турака, код којих је
био на великој цени. Стога је сместа био уведен под шатор турског цара, који се јако обрадовао
његовом доласку. И ту, бацивши се на земљу (како је обичај код Турака) клања се цару, и док стоји
пригнуте главе да му пољуби руку, крадимице извлачи бодеж који је држао скривен у недрима, и
забија га Мурату у трбух. И док из петних жила настоји да побегне из шатора, рани га, на несрећу,
царева телесна стража, и ту најпосле погибе.
Овде Лаоник изражава малу сумњу како је Милош дохватио копље да смртно рани Мурата а
да није био задржан од јаничара. Међутим, како је речено, Милош није носио копље да њиме убије
Турчина, већ да покаже да се одметнуо од хришћана, нити је копљем (како неки верују) смртно
ранио варварина, већ бодежом. Стога од оног времена (како извештавају Лаоник и Леунклавије)
код Турака важи закон кад неко долази да пољуби руку њиховом владару, да тога двојица од
стражара држе за руке како не би могао нанети какво зло његовој личности, како је то учинио
Милош Мурату.
Према Мавру Орбину.
прошири границе царства у Европи, он је прешао поменуту реку и дошао до реке Струмице с
намером да нападне земље кнеза Лазара, јер је Лазар (како извештава Јован Леунклавије) помагао
Угрима и подстицао их да ударе на Турке. Кад је то дознао Лазар и други кнезови и господа рашка
и босанска, без икаквог одлагања средише своје војске и пођоше у сусрет Турцима који су већ били
прешли реку Струмицу, па се утаборише недалеко од Турака. Кнез Лазар је био врховни
заповедник хришћанског табора. Он је био удао (како је речено) своју кћер Мару за Вука
Бранковића, а Вукосаву за Милоша Кобилића, који се родио у Тјентишту близу Новога Пазара и
био одгојен на Лазаревом двору. Између ове две сестре дошло је једном до свађе. Вукосава је,
наиме, хвалила и претпостављала вредност свога мужа Вуку Бранковићу, а то је Вукову жену Мару
јако увредило, па је ошамарила своју сестру. Кад је она то испричала своме мужу, он је сместа
потражио Вука и сасуо на њега много увреда, те га позвао на мегдан, да се види је ли истина оно
што је била казала његова жена Вукосава. И мада је Лазар покушао да их измири, ипак није успео
спречити да се међусобно потуку како би и један и други показали своју вредност. Кад је Милош у
двобоју збацио Вука с коња, великаши који су стајали унаоколо нису дозволили да га даље удара.
После тога су их кнез Лазар и други великаши измирили, но то измирење беше више лажно него од
срца. Зато Вук није пропуштао ниједну прилику да Милоша оцрни код таста.
Пошто је тада Лазар имао ударити на Турке, његов зет Вук га је упозорио да пази на
Милоша, јер треба да зна да он у тајности шурује с Турцима како би га издао. Желећи да то
провери, Лазар позва на вечеру известан број великаша и капетане војске у намери да у току вечере
прекори Милоша за ту издају како би га, ако се увери о злоделу, могао казнити (јер Словени имају
обичај вином, а не мучењем откривати тајне), или, ако нађе да је невин, да се сам ослободи сумње
која га је већ. била почела мучити. Дакле, за време вечере кнез Лазар се окрене према Милошу, па
држећи у десној руци пун пехар вина, рече: ''Вама, Милошу, дарујем ово вино заједно с пехаром, и
поред тога што сте код мене окривљени за издајство.'' Милош, међутим, не показа на лицу
никаквога знака који би одавао такав грех и испи примљени пехар. Затим уставши поче овако
беседити: ''Није сада време, кнеже и господару мој Лазаре, да се препиремо, јер је непријатељ већ у
бојном реду. Сутра ујутро показаћу делом да је мој тужитељ клеветник и лажов и да сам ја увек
био веран своме господару.'' Лазар му ништа не одговори, него га позва да поново седне. Но
Милош читаву ту ноћ није уопште заспао, па у освит зоре, а да то нико није приметио, узјаха коња
и с копљем окренутим уназад (што је код Словена знак бегунца) дође у табор Турака, код којих је
био на великој цени. Стога је сместа био уведен под шатор турског цара, који се јако обрадовао
његовом доласку. И ту, бацивши се на земљу (како је обичај код Турака) клања се цару, и док стоји
пригнуте главе да му пољуби руку, крадимице извлачи бодеж који је држао скривен у недрима, и
забија га Мурату у трбух. И док из петних жила настоји да побегне из шатора, рани га, на несрећу,
царева телесна стража, и ту најпосле погибе.
Овде Лаоник изражава малу сумњу како је Милош дохватио копље да смртно рани Мурата а
да није био задржан од јаничара. Међутим, како је речено, Милош није носио копље да њиме убије
Турчина, већ да покаже да се одметнуо од хришћана, нити је копљем (како неки верују) смртно
ранио варварина, већ бодежом. Стога од оног времена (како извештавају Лаоник и Леунклавије)
код Турака важи закон кад неко долази да пољуби руку њиховом владару, да тога двојица од
стражара држе за руке како не би могао нанети какво зло његовој личности, како је то учинио
Милош Мурату.
Према Мавру Орбину.
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Па ако јој десетарац није ништа то онда значи да не бележи све, него само оно што некоме у датом момемту одговара. То је истина о писцима и препричавачима и састављачима историје. Па ако ни толико не знаш о онима који пишу историју онда је јасно зашто толико знаш историских догађаја.