Milo Lompar: Opozicija svojim prisustvom u Skupštini stabilizuje i snaži Vučića!

[Casual Observer]

Nigde nisam cuo da je rekao da ce se kandidovati na istim.

Onda neće biti glasova.

 

[mr Kiza]

Vrlo je upitno koliko bi on glasova doneo, a koliko odneo kao predsednicki kandidat. Jer je daleko od islike dealnog prototipa.

 

[Casual Observer]

Vrlo je upitno koliko bi on glasova doneo, a koliko odneo kao predsednicki kandidat. Jer je daleko od islike dealnog prototipa.

Pa dobro, šta da se radi.

 

[Роле]

Milo Lompar
Mesto: Beograd

Rođen 1962. u Beogradu.

„Nosim ime moga dede, koji je iz Bokova, sela u neposrednoj blizini Cetinja. Deda je bio poreznik i šef poreske uprave u Kraljevini Jugoslaviji, službovao je na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji, pa mi se otac – čije ime nosi naš sin, Rastko – rodio u Strugi, tetka u Velesu, a stric u Ohridu. (…) Majka mi je iz Bagrdana, pitomog i lepog sela kod Jagodine, u kojem sam kao dete proveo puno vremena. (…) Nemam sentimentalan odnos ni prema detinjstvu ni prema mladosti, a naročito nemam takav odnos prema Beogradu. Rođen u Cvijićevoj ulici, 1962. godine, do drugog razreda osnovne škole sam živeo u Pančevu, jer su mi roditelji tamo radili, potom sam osnovnu i srednju školu završio na Konjarniku, tipičnom gradskom socijalističkom naselju, sa socijalno izmešanim stanovnicima, i gradskim, i prigradskim, i doseljeničkim, i obrazovanim, i neobrazovanim, i vaspitanim, i nevaspitanim. Bio je to tipični socijalistički melting pot.“ (Nacionalna revija, 14. 5. 2020. godine).

Završio je Jedanaestu beogradsku gimnaziju, a potom diplomirao na na Filološkom fakultetu u Beogradu, na odseku za jugoslovenske književnosti i opštu književnost...

Spojler: Milo Lompar

„Završio sam Jedanaestu beogradsku gimnaziju, sa slabim vrlo dobrim uspehom, neobičnog rasporeda ocena: puno najviših i najnižih ocena u jednom istom svedočanstvu. Završio sam studije jugoslovenskih i opšte književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, sa ocenama koje su bile među najboljima: neki profesori (Jovan Deretić) pisali su da sam bio ‘đak generacije’. Možda. Svakako sam bio isto što i u gimnaziji: enfant terrible generacije. I to sam ostao do današnjeg dana. Od neophodnih monaških vrlina – devičanstvo, siromaštvo, poslušnost – nikada ne bih mogao postići treću: poslušnost.“ (Nacionalna revija, 14. 5. 2020. godine)

Na Filološkom fakultetu doktorirao je sa tezom o „Istorijskom, poetičkom i književnom nasleđu 18. i 19. veka u poznim delima Miloša Crnjanskog“, pred komisijom koju su činili akademik Nikola Milošević, profesor dr Jovan Deretić i profesor dr Novica Petković.

Redovni je profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, na kome predaje Srpsku književnost 18. i 19. veka i Kulturnu istoriju Srba.

„Objavio je sledeće knjige: O završetku romana (Smisao završetka u romanu ‘Druga knjiga Seoba’ Miloša Crnjanskog) (Nagrada ‘Stanislav Vinaver’), Moderna vremena u prozi Dragiše Vasića, Njegoš i moderna, Crnjanski i Mefistofel (O skrivenoj figuri ‘Romana o Londonu’) (Nagrada ‘Đorđe Jovanović’), Apolonovi putokazi (Eseji o Crnjanskom) (Nagrada ‘Laza Kostić’).“

Bio je nakratko generalni direktor „Politike“ a. d.

„Za zamenika generalnog direktora Politike a. d. postavljen sam 1. avgusta 2005. godine (Politika, 26. jul 2005). Za generalnog direktora sam postavljen 1. septembra 2005. godine (Politika 1. septembar 2005). U Politici je u četvrtak 30. marta 2006. godine, objavljeno: ‘Upravni odbor… razrešio je profesora dr Mila Lompara dužnosti generalnog direktora Politike a. d.’ To znači da sam u Politici a. d. ukupno proveo osam meseci. To je tri puta manje od vremena koje ste mi pripisali. Vlada Vojislava Koštunice, koja me je postavila na mesto generalnog direktora Politike a. d. trajala je još preko dve godine posle 31. marta 2006. godine.“ (NIN, 20. 9. 2023. godine)

Od marta 2007. predsednik je Zadužbine Miloša Crnjanskog.

„Lepa simbolika izbora Mila Lompara za predsednika Zadužbine Miloša Crnjanskog je i u tome što je on još kao maturant (1980) dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda za maturski rad posvećen Drugoj knjizi Seoba Miloša Crnjanskog, a kao student (1983) i nagradu ‘Stražilovo’, koju dodeljuje Zadužbina Miloša Crnjanskog, za dva ogleda posvećena poslednjoj glavi romana Druga knjiga Seoba. Prethodni predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, od osnivanja Zadužbine, 1980, pa do svoje smrti, bio je akademik Nikola Milošević.“

Na početku višestranačja bio je član Srpske liberalne stranke.

„Srpska liberalna strana nastala je izdvajanjem iz Demokratske stranke koja je na samom početku bila sastavljena od pojedinaca različitih ideoloških pozicija, koje je okupljala samo jedna zajednička ideja, a to je obnova stranačkog pluralizma. I to je prva stranka nastala cepanjem Demokratske stranke. Do cepanja DS došlo je, jer se grupa visokih funkcionera DS dr Kosta Čavoški, dr Nikola Milošević, reditelj Aleksandar Petrović, Milan Božić i dr Vladeta Janković založila za bojkot izbora 1990. godine. Ovo je rezultiralo time da je DS na tim izborima dobila svega sedam poslaničkih mandata i osam puta manje glasova od SPS-a. Mesec dana nakon tih parlamentarnih izbora, 22. januara 1991. godine osnovana je Srpska liberalna stranka, a za prvog predsednika izabran je akademik dr Nikola MIlošević. Među osnivačima bili su dr Čavoški, Vladan Vasiljević, legendarni reditelj ‘Skupljača perja’ Aleksandar Saša Petrović, Milan Božić, a stranci su se pridružili istoričar i akademik dr Vasilije Krestić, dr Smilja Avramov, dr Milo Lompar i psiholog dr Žarko Trebješanin.“ (Danas, 13. 7. 2024. godine)

U novembru 2014. dao je podršku koaliciji Demokratske stranke Srbije (DSS) i pokreta Dveri.

„Demokratska stranka Srbije (DSS) i desničarski pokret Dveri saopštili su da su ozvaničili saradnju i da je njihovim udruživanjem ‘stvoreno jezgro patriotskog bloka’, u kome će biti i ‘nacionalno svesni istaknuti intelektualci’. Predsednik DSS Sanda Rašković Ivić navela je da su nacionalni blok, između ostalih, podržali i Kosta Čavoški, Milo Lompar, Slobodan Antonić, Đorđe Vukadinović i novinari Željko Cvijanović i Slobodan Reljić.“ (Fonet, 18. 11. 2014. godine)

Bio je nestranački član Političkog saveta Srpskog pokreta Dveri.

„Podržao sam svojevremeno Koštunicu, pa sam podržao i ovaj patrotski blok DSS-Dveri i u redu, prihvatam i njihove mane, idu one i na moj račun. Kada se angažujete u nekoj politici, a ja sam se uvek angažovao po liniji svojih uverenja, nisam ostvarivao neke koristi, nego sam svoj hleb zarađivao svojim pozivom profesorskim. Kada se angažujete u politici, vi ne možete da pretendujete na to da pokrivate sto posto nekoga prostora, nego angažujete se za konkretne ljude, ti konkretni ljudi mogu da iznevere očekivanja, vi morate da prihvatite izvestan deficit. Ali u čemu se ljudi razlikuju? Po tome što postoje ljudi koji kažu – da, jeste, angažovao sam se i tu nisam dobro procenio – i onda vi tu imate posla sa ozbiljnim čovekom, koji kaže – da, ovde sam pogodio, ovde sam promašio. U redu, takav je život, povlačim neke konsekvence, neću se zaletati, neću ponovo i tako dalje.“ (HelmCast, 4. 4. 2018. godine)

U oktobru 2023. govorio je na Skupštini Narodne stranke.

„Profesor književnosti Milo Lompar izjavio je da Narodna stranka istrajno zagovara šire i ukupno dejstvo nacionalne opozicije i da se odlučno zalaže za odbacivanje ‘francusko-nemačkog’ plana kao čina ‘uvođenja Kosova i Metohije u međunarodni poredak sa dalekosežnim posledicama’. Lompar je na Skupštini Narodne stranke rekao da je prihvatio akciju te stranke za raspisivanje referenduma o odbacivanju ‘francusko-nemačkog’ sporazuma. ‘Ta akcija je Narodnu stranku stavila na brisani prostor režimskog nezadovoljstva i velikog opozicionog oklevanja. To je za mene bio bitan motiv da podržim raspisivanje referenduma i onda je došla martovsko-aprilska medijska hajka u kojoj je Narodna stranka uvek bila pominjana uz moje ime’, rekao je Lompar.“ (Narodna.org.rs, 22. 10. 2023. godine)

Na samom kraju 2024. osnovao je udruženje „Srpski glas“.

„Na domaćoj političkoj sceni pojavilo se još jedno udruženje – Srpski glas. Krajem prošle godine ovo udruženje registrovano je u APR, a kao predsednik udruženja naznačen je profesor Milo Lompar, saznaje Danas. Udruženje je nazvano po onome koje je nekada predvodio Dragiša Vasić između dva svetska rata. U statutu, u koji smo imali uvid, navodi se da će se udruženje zalagati za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, nacionalne, kulturne i prosvetne vrednosti kao i za zaštitu ljudskih prava, Ustava i slobodu mišljenja. Pored Lompara, među osnivačima i članovima su profesor Dejan Mirović, doktor Marko Jakšić i druge javne ličnosti, kao što su brojni profesori, doktori, umetnici, i novinari iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.“ (Danas, 6. 1. 2025. godine)

Napominje da je u pitanju udruženje, a ne politička organizacija.

„Ja sam dosta kritikovao i opoziciju i vlast, a i dosta sam kritikovan i sa strane opozicije i sa strane vlasti, tako da ja sam tu dosta spokojan. Onda su oni manipulisali sa tim našim udruženjem koje smo Dejan Mirović, Marko Jakšić, Jovan Plamenac i ja osnovali. Jer to je udruženje, udruženja ne idu na izbore. Mogu da idu pokreti, grupe građana i stranke, to je potpuno druga stvar. Pošto oni imaju neki poseban cilj kad sam ja u pitanju, onda oni od toga prave ne znam kakvu organizaciju. Mi to čak nismo ni oglasili, nismo ni na konferenciji za štampu predstavili, mi smo to jednostavno upisali u APR, a onda je to neko iz APR-a izvadio i načinio javnu stvar.“ (Balkanska Ostrica, 9. 2. 2025. godine)

Foto: Fonet, Ana Paunković
Poslednji put ažurirano: 27. 9. 2025.

 

[Stojkov Menidjer]

Bravo Milo!
Ovim se proširio front protiv opozicije što neće da napusti Parlament.
Prvo je Olja i njena dva muška gosta, raskrinkala Biljanu Đorđević. Narod koji se uključivao u Utisak listom ju je kritikovao.
Onda su u Mentalnom razgibavanju raščerečili Đilasa.
I sad Milo dao jasan sud o opoziciji koja neće iz Skupštine.
Dosta je bilo njihovog majmunisanja. Napuštajte Skupštinu momentalno i tražite izbore, podržite studentsku listu ili crknite ko vas j..e.

Jedna pesma za dežurnog u Žutoj Centrali

 

[Džudi S]

Otkako je postalo jasno da Profesor Lompar ima veliki podršku studenata Šolakovi mediji potpuno ignorišu činjenicu da AV ističe drugi mandat

Не знамо да ли ће се господин Ломпар кандидовати на председничким изборима и испред које странке. Такође се не зна да ли ће бити на листи коју подржавају студенти.
Из једног приватног извора чула сам да се неће наћи на тој листи коју подржавају студенти.

 

[Casual Observer]

Не знамо да ли ће се господин Ломпар кандидовати на председничким изборима и испред које странке. Такође се не зна да ли ће бити на листи коју подржавају студенти.
Из једног приватног извора чула сам да се неће наћи на тој листи коју подржавају студенти.

To najviše govori o onima koji su sastavljali tu listu.

 

[Džudi S]

To najviše govori o onima koji su sastavljali tu listu.

Da li se tebi dopada ona Čorbina pesma koja počinje ovako "Ćutim i kroz prozor gledam.."

Čitam tvitove sa mreže X, i svašta tamo piše i ima mnogo komentara, ali bolje je da "ćutim i kroz prozor gledam"...

 

[prvepruge]

Nije.

Ali od njegovih ispraznih mudrovanja i kritikovanja svega redom sto opozicija pokusava nema nikakve vajde.
Secam se pre deset godina kako je nakon izbora 2016. bio napadao Dveri i DSS zasto su napravili dva poslanicka kluba umesto jednog jakog.
Lepa prica, muzika za neupucene, samo sto ne zna ni toliko da svaki predsednik poslanicke grupe ima pravo na po 20 minuta za disukusije i onda je bolje da diskutuje dvoje njih nego jedan.

Zasto je taj covek bio bitan pre 10 godina i zasto je bitan sad? Mislim kao politicar ili politicki kriticar. Kad vec pamtis sta je zborio tada...

Kao knjizevni kriticar hajde djene-djene, ima i mnogo poznatijih od njega, ni tu nije gromada - tako da nikada nece biti primljen u SANU (sto mu je i zivotna zelja, uzgred).

 

[Sanovnik]

Zasto je taj covek bio bitan pre 10 godina i zasto je bitan sad? Mislim kao politicar ili politicki kriticar. Kad vec pamtis sta je zborio tada...

Kao knjizevni kriticar hajde djene-djene, ima i mnogo poznatijih od njega, ni tu nije gromada - tako da nikada nece biti primljen u SANU (sto mu je i zivotna zelja, uzgred).

Сасвим је могућеда у је то животна жеља. Сви Срби из Црне горе су славољубиви. А исто тако је сасвим сигурно да без огромних промена у друштву, тамо никад неће сести, јер тамо еде претежно југословенски титоисти. Пре свега они. Највише је таквих. Југословена српског поркела а хрватске провинијенције.

 

[Džudi S]

tako da nikada nece biti primljen u SANU (sto mu je i zivotna zelja, uzgred).

 

[prvepruge]

Milo Lompar
Mesto: Beograd

Rođen 1962. u Beogradu.

. Rođen u Cvijićevoj ulici, 1962. godine, do drugog razreda osnovne škole sam živeo u Pančevu, jer su mi roditelji tamo radili, potom sam osnovnu i srednju školu završio na Konjarniku, tipičnom gradskom socijalističkom naselju, sa socijalno izmešanim stanovnicima, i gradskim, i prigradskim, i doseljeničkim, i obrazovanim, i neobrazovanim, i vaspitanim, i nevaspitanim. Bio je to tipični socijalistički melting pot.“ (Nacionalna revija, 14. 5. 2020. godine).

Završio je Jedanaestu beogradsku gimnaziju, a potom diplomirao na na Filološkom fakultetu u Beogradu, na odseku za jugoslovenske književnosti i opštu književnost...

Spojler: Milo Lompar

Jbg, pazi ovo: "Rodjen u Cvijicevoj ali sam do do II razreda osnovne ziveo u Pancevu jer su roditelji tamo radili...". Brate kakav kompleks Beograda taj covek ima, strava.

 

[milkokv]

Zasto je taj covek bio bitan pre 10 godina i zasto je bitan sad? Mislim kao politicar ili politicki kriticar. Kad vec pamtis sta je zborio tada...

Kao knjizevni kriticar hajde djene-djene, ima i mnogo poznatijih od njega, ni tu nije gromada - tako da nikada nece biti primljen u SANU (sto mu je i zivotna zelja, uzgred).

bitan je mnogo jer je jedan od retkih koji lepo objasnjava politicku situaciju.ti ces da ocenjujes kakav je ko knjizevni kriticar i sta je cija zivotna zelja..

 

[Belgradeboy]

Oni zuti koji nemaju zeludac da prelete i lakše im je da laju iz klupe za 100 000 i ne rade ništa.

 

[Belgradeboy]

Milo Lompar
Mesto: Beograd

Rođen 1962. u Beogradu.

„Nosim ime moga dede, koji je iz Bokova, sela u neposrednoj blizini Cetinja. Deda je bio poreznik i šef poreske uprave u Kraljevini Jugoslaviji, službovao je na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji, pa mi se otac – čije ime nosi naš sin, Rastko – rodio u Strugi, tetka u Velesu, a stric u Ohridu. (…) Majka mi je iz Bagrdana, pitomog i lepog sela kod Jagodine, u kojem sam kao dete proveo puno vremena. (…) Nemam sentimentalan odnos ni prema detinjstvu ni prema mladosti, a naročito nemam takav odnos prema Beogradu. Rođen u Cvijićevoj ulici, 1962. godine, do drugog razreda osnovne škole sam živeo u Pančevu, jer su mi roditelji tamo radili, potom sam osnovnu i srednju školu završio na Konjarniku, tipičnom gradskom socijalističkom naselju, sa socijalno izmešanim stanovnicima, i gradskim, i prigradskim, i doseljeničkim, i obrazovanim, i neobrazovanim, i vaspitanim, i nevaspitanim. Bio je to tipični socijalistički melting pot.“ (Nacionalna revija, 14. 5. 2020. godine).

Završio je Jedanaestu beogradsku gimnaziju, a potom diplomirao na na Filološkom fakultetu u Beogradu, na odseku za jugoslovenske književnosti i opštu književnost...

Spojler: Milo Lompar

„Završio sam Jedanaestu beogradsku gimnaziju, sa slabim vrlo dobrim uspehom, neobičnog rasporeda ocena: puno najviših i najnižih ocena u jednom istom svedočanstvu. Završio sam studije jugoslovenskih i opšte književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, sa ocenama koje su bile među najboljima: neki profesori (Jovan Deretić) pisali su da sam bio ‘đak generacije’. Možda. Svakako sam bio isto što i u gimnaziji: enfant terrible generacije. I to sam ostao do današnjeg dana. Od neophodnih monaških vrlina – devičanstvo, siromaštvo, poslušnost – nikada ne bih mogao postići treću: poslušnost.“ (Nacionalna revija, 14. 5. 2020. godine)

Na Filološkom fakultetu doktorirao je sa tezom o „Istorijskom, poetičkom i književnom nasleđu 18. i 19. veka u poznim delima Miloša Crnjanskog“, pred komisijom koju su činili akademik Nikola Milošević, profesor dr Jovan Deretić i profesor dr Novica Petković.

Redovni je profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, na kome predaje Srpsku književnost 18. i 19. veka i Kulturnu istoriju Srba.

„Objavio je sledeće knjige: O završetku romana (Smisao završetka u romanu ‘Druga knjiga Seoba’ Miloša Crnjanskog) (Nagrada ‘Stanislav Vinaver’), Moderna vremena u prozi Dragiše Vasića, Njegoš i moderna, Crnjanski i Mefistofel (O skrivenoj figuri ‘Romana o Londonu’) (Nagrada ‘Đorđe Jovanović’), Apolonovi putokazi (Eseji o Crnjanskom) (Nagrada ‘Laza Kostić’).“

Bio je nakratko generalni direktor „Politike“ a. d.

„Za zamenika generalnog direktora Politike a. d. postavljen sam 1. avgusta 2005. godine (Politika, 26. jul 2005). Za generalnog direktora sam postavljen 1. septembra 2005. godine (Politika 1. septembar 2005). U Politici je u četvrtak 30. marta 2006. godine, objavljeno: ‘Upravni odbor… razrešio je profesora dr Mila Lompara dužnosti generalnog direktora Politike a. d.’ To znači da sam u Politici a. d. ukupno proveo osam meseci. To je tri puta manje od vremena koje ste mi pripisali. Vlada Vojislava Koštunice, koja me je postavila na mesto generalnog direktora Politike a. d. trajala je još preko dve godine posle 31. marta 2006. godine.“ (NIN, 20. 9. 2023. godine)

Od marta 2007. predsednik je Zadužbine Miloša Crnjanskog.

„Lepa simbolika izbora Mila Lompara za predsednika Zadužbine Miloša Crnjanskog je i u tome što je on još kao maturant (1980) dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda za maturski rad posvećen Drugoj knjizi Seoba Miloša Crnjanskog, a kao student (1983) i nagradu ‘Stražilovo’, koju dodeljuje Zadužbina Miloša Crnjanskog, za dva ogleda posvećena poslednjoj glavi romana Druga knjiga Seoba. Prethodni predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, od osnivanja Zadužbine, 1980, pa do svoje smrti, bio je akademik Nikola Milošević.“

Na početku višestranačja bio je član Srpske liberalne stranke.

„Srpska liberalna strana nastala je izdvajanjem iz Demokratske stranke koja je na samom početku bila sastavljena od pojedinaca različitih ideoloških pozicija, koje je okupljala samo jedna zajednička ideja, a to je obnova stranačkog pluralizma. I to je prva stranka nastala cepanjem Demokratske stranke. Do cepanja DS došlo je, jer se grupa visokih funkcionera DS dr Kosta Čavoški, dr Nikola Milošević, reditelj Aleksandar Petrović, Milan Božić i dr Vladeta Janković založila za bojkot izbora 1990. godine. Ovo je rezultiralo time da je DS na tim izborima dobila svega sedam poslaničkih mandata i osam puta manje glasova od SPS-a. Mesec dana nakon tih parlamentarnih izbora, 22. januara 1991. godine osnovana je Srpska liberalna stranka, a za prvog predsednika izabran je akademik dr Nikola MIlošević. Među osnivačima bili su dr Čavoški, Vladan Vasiljević, legendarni reditelj ‘Skupljača perja’ Aleksandar Saša Petrović, Milan Božić, a stranci su se pridružili istoričar i akademik dr Vasilije Krestić, dr Smilja Avramov, dr Milo Lompar i psiholog dr Žarko Trebješanin.“ (Danas, 13. 7. 2024. godine)

U novembru 2014. dao je podršku koaliciji Demokratske stranke Srbije (DSS) i pokreta Dveri.

„Demokratska stranka Srbije (DSS) i desničarski pokret Dveri saopštili su da su ozvaničili saradnju i da je njihovim udruživanjem ‘stvoreno jezgro patriotskog bloka’, u kome će biti i ‘nacionalno svesni istaknuti intelektualci’. Predsednik DSS Sanda Rašković Ivić navela je da su nacionalni blok, između ostalih, podržali i Kosta Čavoški, Milo Lompar, Slobodan Antonić, Đorđe Vukadinović i novinari Željko Cvijanović i Slobodan Reljić.“ (Fonet, 18. 11. 2014. godine)

Bio je nestranački član Političkog saveta Srpskog pokreta Dveri.

„Podržao sam svojevremeno Koštunicu, pa sam podržao i ovaj patrotski blok DSS-Dveri i u redu, prihvatam i njihove mane, idu one i na moj račun. Kada se angažujete u nekoj politici, a ja sam se uvek angažovao po liniji svojih uverenja, nisam ostvarivao neke koristi, nego sam svoj hleb zarađivao svojim pozivom profesorskim. Kada se angažujete u politici, vi ne možete da pretendujete na to da pokrivate sto posto nekoga prostora, nego angažujete se za konkretne ljude, ti konkretni ljudi mogu da iznevere očekivanja, vi morate da prihvatite izvestan deficit. Ali u čemu se ljudi razlikuju? Po tome što postoje ljudi koji kažu – da, jeste, angažovao sam se i tu nisam dobro procenio – i onda vi tu imate posla sa ozbiljnim čovekom, koji kaže – da, ovde sam pogodio, ovde sam promašio. U redu, takav je život, povlačim neke konsekvence, neću se zaletati, neću ponovo i tako dalje.“ (HelmCast, 4. 4. 2018. godine)

U oktobru 2023. govorio je na Skupštini Narodne stranke.

„Profesor književnosti Milo Lompar izjavio je da Narodna stranka istrajno zagovara šire i ukupno dejstvo nacionalne opozicije i da se odlučno zalaže za odbacivanje ‘francusko-nemačkog’ plana kao čina ‘uvođenja Kosova i Metohije u međunarodni poredak sa dalekosežnim posledicama’. Lompar je na Skupštini Narodne stranke rekao da je prihvatio akciju te stranke za raspisivanje referenduma o odbacivanju ‘francusko-nemačkog’ sporazuma. ‘Ta akcija je Narodnu stranku stavila na brisani prostor režimskog nezadovoljstva i velikog opozicionog oklevanja. To je za mene bio bitan motiv da podržim raspisivanje referenduma i onda je došla martovsko-aprilska medijska hajka u kojoj je Narodna stranka uvek bila pominjana uz moje ime’, rekao je Lompar.“ (Narodna.org.rs, 22. 10. 2023. godine)

Na samom kraju 2024. osnovao je udruženje „Srpski glas“.

„Na domaćoj političkoj sceni pojavilo se još jedno udruženje – Srpski glas. Krajem prošle godine ovo udruženje registrovano je u APR, a kao predsednik udruženja naznačen je profesor Milo Lompar, saznaje Danas. Udruženje je nazvano po onome koje je nekada predvodio Dragiša Vasić između dva svetska rata. U statutu, u koji smo imali uvid, navodi se da će se udruženje zalagati za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, nacionalne, kulturne i prosvetne vrednosti kao i za zaštitu ljudskih prava, Ustava i slobodu mišljenja. Pored Lompara, među osnivačima i članovima su profesor Dejan Mirović, doktor Marko Jakšić i druge javne ličnosti, kao što su brojni profesori, doktori, umetnici, i novinari iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.“ (Danas, 6. 1. 2025. godine)

Napominje da je u pitanju udruženje, a ne politička organizacija.

„Ja sam dosta kritikovao i opoziciju i vlast, a i dosta sam kritikovan i sa strane opozicije i sa strane vlasti, tako da ja sam tu dosta spokojan. Onda su oni manipulisali sa tim našim udruženjem koje smo Dejan Mirović, Marko Jakšić, Jovan Plamenac i ja osnovali. Jer to je udruženje, udruženja ne idu na izbore. Mogu da idu pokreti, grupe građana i stranke, to je potpuno druga stvar. Pošto oni imaju neki poseban cilj kad sam ja u pitanju, onda oni od toga prave ne znam kakvu organizaciju. Mi to čak nismo ni oglasili, nismo ni na konferenciji za štampu predstavili, mi smo to jednostavno upisali u APR, a onda je to neko iz APR-a izvadio i načinio javnu stvar.“ (Balkanska Ostrica, 9. 2. 2025. godine)

Foto: Fonet, Ana Paunković
Poslednji put ažurirano: 27. 9. 2025.

osnovnu i srednju školu završio na Konjarniku, tipičnom gradskom socijalističkom naselju, sa socijalno izmešanim stanovnicima, i gradskim, i prigradskim, i doseljeničkim, i obrazovanim, i neobrazovanim, i vaspitanim, i nevaspitanim. Bio je to tipični socijalistički melting pot

 

[zbiljaš]

Oni zuti koji nemaju zeludac da prelete i lakše im je da laju iz klupe za 100 000 i ne rade ništa.

Žuti bojkotuju rad skupštine zato što lažni opozicionar Đilas nije uspeo da na čelo Demokratske stranke instalira svog bota Gavrilovića, već je na čelu žutih ex-otporaš, naš SRBIJANAC, čarapan Milivojević

 

[zbiljaš]

Inače ovaj Danilo koji vodi tu emisiju je Đilasov bot

 

[Džudi S]

zato što lažni opozicionar Đilas nije ovog puta uspeo da na čelo Demokratske stranke instalira svog bota Gavrilovića

Miodrag Miša Gavrilović nije ničiji bot.

Ali, on nije tema..

 

[zbiljaš]

osnovnu i srednju školu završio na Konjarniku, tipičnom gradskom socijalističkom naselju, sa socijalno izmešanim stanovnicima, i gradskim, i prigradskim, i doseljeničkim, i obrazovanim, i neobrazovanim, i vaspitanim, i nevaspitanim. Bio je to tipični socijalistički melting pot

Milo Lompar je antikomunista iz devedesetih. To je ono kao, kod zlih komunista je sve bilo loše, a kod SrBske majke Nedića bio je raj na zemlji.

 

[zbiljaš]

Miodrag Miša Gavrilović nije ničiji bot.

Ma jok uopšte

 

[zbiljaš]

Zasto je taj covek bio bitan pre 10 godina i zasto je bitan sad?

1) Nije za Oskara, 2) sve ono šta Šešelj kaže na bezobrazan način, Lompar na lep način kaže.

 

[Džudi S]

Ma jok uopšte

1, Da li poznaješ Milivojevića i Gavrlilovića?

2. Koji je od njih dvojice bio super drug sa Mikijem Aleksićem, koji je u to vreme rušio Narodnu stranku?

 

[zbiljaš]

1, Da li poznaješ Milivojevića i Gavrlilovića?

Obojicu poznajem i mogu ti reći da Gavrilović ne izlazi iz šupka lažnog opozicionara Đilasa.

 

[Džudi S]

Obojicu poznajem i mogu ti reći da Gavrilović ne izlazi iz šupka lažnog opozicionara Đilasa.

Sa Srđanom Milivojevićem sam u rodbinskoj vezi, i naravno poznajemo se dugo. Delovalo mi je da je blizak sa Đilasom.

Gavrlilovića sam srela dva puta. Najsrdačnije se pozdravio sa Vladom Gajićem ( pogodilo se da su štandovi bili blizu ) i sa svima nama na štandu.

Zapanjena sam što je Gavrlilović blizak sa Đilasom.

Ali, skrenuli smo sa teme. Tema je Milo Lompar.

 

[Hix]

Uh.

Ovaj Milo se bas nalozio da bude precednik jer ga je neko potpalio.

Podseca me na nekoc Dobricu Cosicu koga je Sloba pronasao da bude prvi predsednik SRJ. Medjutim, ovaj se tako nalozio da je pomislio da moze on da smeni Milosevica. A ustvari Milosevic ga je poslao kuci. Nije imao bazu.

Sad Milo Lompar isto radi. Covek bez baze, ko ce njegove glasove da cuva i broji? Studenti. A-ha.

Kontam i da je tip prilicno samoumisljen. Po njemu niko ne valja, samo on valda valja. Nevalja mu opozicija, ne valja mu vlast, ne valja mu SANU, sutra mu nece ni studenti valjati ako on ne bude nosioc liste i jedini na listi jer on nisakim ne moze.

E sad da li nam posle Vucica treba bas takav namcor i smetenjak prosudite sami.