Milić od Mačve je bio misteriozni SLIKAR

[vučji čopor]

Ево и још једног домаћег сликара фантастике из Медијале - српски барбарогеније Милић Станковић од Мачве

 

[Poli46]

https://www.espreso.co.rs/vesti/drustvo/433143/govorio-je-o-srbima-na-poseban-nacin-

Jedan od najpoznatijih srpskih slikara 20. veka bio je Milić od Mačve. Pravo ime mu je bilo Milić Stanković,
rođen je u Belotiću 20. oktobra 1934, a umro u Beogradu 8. decembra 2000. godine.

O njegovim slikama ne zna se mnogo, često su ga smatrali misterioznim, a nedavno je dospeo ponovo u
medijske naslove.

 

[Poli46]

Na njegovim slikama dominiraju lebdeći balvani po kojima je naročito poznat, zatim užarene lopte i sante leda. Njegovi uzori u slikarstvu bili su Boš, Brojgel, Ivan Generalić i Salvador Dali, a za njegovo slikarstvo se moglo reći da je svojstvena mešavina figurativnog nadrealizma i naivne umetnosti.

Imao je specifičan stil odevanja: crni plašt sličaj mantiji, crnu beretku i štap nalik na vladičanski.

 

[Neprilagođena]

Milić od Mačve bio je visoko obrazovan.
Srednjoškolsko obrazovanje stekao je u Šabačkoj gimnaziji,
dok je na Akademiju likovnih umetnosti diplomirao 1959. godine.

Prvu samostalnu izložbu otvorio je 1. septembra 1959. godine u Beogradu
, tokom koje je ležao je u postelji, sa velikom temperaturom.
Samo je, preko supruge Stojanke i prijatelja, saznavao da su izložbu posetile i neke važne ličnosti onoga vremena
(Veljko Petrović, dr Miodrag Kolarić, Oskar Davičo, Dobrica Ćosić, Vasko Popa…)
dok je prvu samostalnu izložbu u inostranstvu imao je 1964. godine u Ženevi.

Milić je jednu svoju izložbu slika 1962, koja je tada bila zabranjena, posvetio Savi Šumanoviću,
“od ustaškog zverinja umornog” kako on tada reče, zato što je bio Srbin i što je svoje slike potpisivao ćirilicom,
koju su ustaške vlasti zabranile 1941. godine.

Hrvatska autorka Mirjana Prošić-Dvornić priznaje da je Milić bio svetski poznat akademski slikar
visokog i neupitnog umetničkog nivoa, ali ga u isto vreme optužuje da je bio “etno-genetički i etimološki ekspert”
koji je pokušao da dokaže, na osnovi pseudoničkih mitova,
da su Srbi pranacija sveta, “pupak Evrope”.

https://serbiantimes.info/misterioz...ile-zabranjene-a-evo-sta-je-govorio-o-srbima/

 

[vučji čopor]

Милић Станковић од Мачве јесте био велики Србин и то није крио. Такође је , као и већина чланова Медијале у то време сматран " морално - политички неподобним", због свог нескривеног Србизма и ненаклоњености титоисточко, комунистичкој власти.За разлику од других чланова Медијале који су завршили у емиграцији, осто у земљи.
На своју славу св.Луку ( заштитнику сликара) је у Белотићу у Мачви организовао дружења сликара и песника,( Ту су редовни гости били Добрица Ерић, Либеро Маркони итд.) као и сликара амтера које је подржавао у Србији градећи своје куле као места уметничког окупљања.На ту се његову и њихову ангажованост такође није лепо гледало из партијашке бусије.
!968. године сам боравећи код њега видео на зиду један званичан акт Израелске владе са потисом министра Израела. Када сам га питао којим поводом је то добио, објанио ми је да 1967., када је почео јунски рат са Арапима, био због саобраћајне несреће у болници, па је одатле послао телеграм подршке рекавши ми " Не дам да "онај" каља српско име које је златним словима записано код Јевреја као народа који их није током историје прогањао".

 

[Poli46]

Ni 21 godinu posle smrti čuvenog srpskog slikara niko se ne pita šta je sa delima koje je poklonio glavnom gradu​

Zalud je bio umetnikov zalog - vredna kolekcija od 64 slike, koja je, uprkos nekoliko pokušaja porodice da je preda gradskim vlastima, još "zatočenik" Milićeve "Kule od sedam vetrova" na Zvezdari. Pitanje: hoće li se ikada pred Beograđanima naći stalna postavka ovog slikara, zasada ostaje bez odgovora.

Na ugovor koji je Milić Stanković, poznatiji kao Milić od Mačve, sklopio sa Gradom Beogradom
6. jula 1977. godine, a kojim prestonici ostavlja svoje 64 slike, danas su svi zaboravili.
U Skupštini grada kažu: "Nikad čuli", ali su zainteresovani za platna i otvaranje galerije ovog poznatog slikara.

https://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:588455

 

[Poli46]

MOSKVA
KOLIKO je država nezainteresovana za dragocena platna pokazuje i slučaj više slika koje
posle Milićeve izložbe, krajem devedesetih, u Moskvi, nikada nisu vraćene u zemlju.
Naslednici Milića od Mačve su u avgustu 2002. zatražili od Ambasade SRJ, tačnije
konzula Zorana Đurišića, povraćaj slika. Ni od toga do danas nije bilo ništa.

Milić od Mačve umro je 2000, a da se Grad do danas nije potrudio da dođe do slika koje mu pripadaju! Pošto se niko nije oglašavao, slikarevi naslednici obratili su se Gradu 23. marta
2007, kada je već završena ostavinska rasprava. Ponudili su gradskim ocima na prodaju
Kulu na sedam vetrova, sve sa autentičnim slikarevim nameštajem i pokućstvom. Ideja je
bila da Grad tu napravi obećanu galeriju. Odgovor im, međutim, nikada nije stigao.
Slike i dan-danas stoje u zvezdarskoj Kuli, sada već prilično oronuloj, u uslovima koji su
daleko od poželjnih za čuvanje umetničkih dela. Kako saznajemo, u kuli ima vlage, pa se
podigao parket u prizemlju.

Lično sam poznavala Milića..bio je ekstravagantan ali za mene njegovo slikarstvo
nije ispratilo njegovu maštu. Ali ovakav odnos države prema slikaru..to ni njegova
mašta ne bi mogla da izmašta..Nikad!

 

[Nina]

Milić od Mačve (Milić Stanković) jedan je od naših najvažnijih slikara 20-og veka, član Medijale, akademski obrazovan umetnik koji je bio u sukobu sa Akademijom nauka i umetnosti. Ukoliko ste na nekoj slici ugledali balvane koji lete, užarene lopte i sante leda, ugledali ste delo MIlića od Mačve. Ukoliko bi to bilo neophodno, njegovu stilsku pripadnost trebalo bi tražiti negde u polju uticaja nadrealizma i naivne umetnosti, i slikara: Boša, Brojgela, Dalija...

 

[Nina]

"Mačvani odvlače žito za Užičku republiku", 1966.