Milena Pavlovic -Barili

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
zpESfHN.jpg


Venera sa lampom, 1936. ili 1938.
 
572826

S
voje „priče” na platnu „komponovala” je neobičnom kombinacijom boja. Na slikama rađenim različitim tehnikama dočaravala je ljude koji je okružuju, prirodu, mnoštvo simbola, ali i sebe i svoja osećanja... Volela je svoju zemlju, ali u njoj joj se nije ispunila želja da bude nastavnik crtanja. Napušta Srbiju, a u Evropi i ostatku sveta uplovljava u umetničke krugove kojima je pripadala od najranijih godina.
Izložba „Poezija Mileninih boja” na kojoj su predstavljene slike Milene Pavlović Barili, nastale u različitim periodima njenog stvaralaštva, otvorena je u galeriji „Dunav osiguranja”. Slike, koje su vlasništvo fondacije „Milenin dom” galerije Milene Pavlović Barili iz Požarevca, predstavljaju presek njenog stvaralačkog opusa.
– Milena Pavlović Barili jedan je od najistaknutijih predstavnika naše umetničke avangarde četvrte decenije 20. veka. Njenoj životnoj sudbini i stvaralaštvu umnogome su doprineli životi njenih roditelja. Majka Danica je poreklom uz ugledne porodice potomaka Karađorđevića, a otac Bruno Barili, pesnik i kompozitor iz parmske porodice umetnika, i to je spoj patrijarhalne Srbije i savremenog sveta. Družila se sa najeminentnijim intelektualcima svoga doba, a 1939. odlučuje da vidi veliku retrospektivnu izložbu nadrealista u Njujorku, ali povratnu kartu nikada nije iskoristila jer je prerano umrla, u 39. godini – podsetila je Violeta Tomić, kustos izložbe, dodajući da se stvaralaštvo Barilijeve može podeliti u nekoliko faza.
– U prvoj su školski radovi, ljudi i priroda koji su je okruživali. Ona je tada radila puno portreta, ali i dosta autoportreta. Drugi period je vezan za Pariz, kada slika dosta simbola. Oni se prvi put tada pojavljuju u njenom slikarstvu. Kada je otišla u Ameriku bori se za egzistenciju, pa radi ilustracije, ali radi ih za „Vog” i druge poznate časopise – kazala je Tomićeva na izložbi koju je otvorila Nadežda Gligorijević, predsednica „Dunav arsa”, udruženja umetnika povodom čije dvadesetpetogodišnjice je priređena izložba.
– O visokom mestu Milene Pavlović Barili u evropskoj i svetskoj istoriji umetnosti svedoče i brojne izložbe njenih slika u Parizu, Pragu, Ljubljani, Parmi, Rimu, Trstu i drugim gradovima – istakla je Gligorijevićeva.

572827
 
Monografija "Poezija Mileninih boja"
Dva puta “rođena“ u svojoj domovini: slikarka Milena Pavlović Barili

Na jednoj fotografiji zabeleženo je Milenino lice pored slike na kojoj prikazuje svoj lik…iz fotografskog i Mileninom rukom naslikanog lica zrače iste reči : sanak njen, sanak lep, život njen.
Kroz često korišćenje svog lika pri slikanju neke kompozicije uviđamo koliko je sama Milena već umetnost i pre no što svoj lik prenese na platno: kao najlepša ptičica na drvetu gde se okupiše sve ptice, kao najčistija kaplja rose na orošenoj zemlji, kao bistri potok i bistra reka iz nekih prošlih (iskonskih) vremena, kao sunčani odsjaj za sva vremena , kao videlo za neviđeno, kao započet sanovnik za sve snove… Milena, sanjalica nedosanjana.
„Spalićemo mesec
da upotpunimo noći,
da odrešimo snove…“ Milena
Madona-1929[1].jpg
 
28834a83f1038e4e6993e5e3cf6a8a96--milena-art-art[1].jpg

SABLAST
Oh, mlade žene u belo odevene,
ovaploćenja čini i potajnog milovanja,
da li ste ikad ljubav videle?
Daleko na horizontu,
pre nego što svane dan, njen bledi lik,
skriven pod zlatnom kosom,
s grudima natopljenim krvlju,
kreće se sporo, sanjareći u skitnji.
Čuvajte se, ne recite mu ništa,
on je stariji nego svet,
skupite svoje skute, sklopite crne rukavice
i vratite se neopažene, sa ugaslim mesecom.
Njujork, juna 1941.
 
fe67a6ae6a2f178981c63a775b215bb7--milena-serbian[1].jpg

II
Spalićemo mesec
da upotpunimo noći
da odrešimo snove
da zaustavimo dah.
Onda će Igra
poteći iz naših dlanova suhih života. Ni hitra
Ni spora neće biti
Biće sama
Kao veliki šestar
potpuno uporedna
s mehaničkim ritmom
raspadanja.

„Milena počiva na jednom divnom mestu, na groblju u blizini kapije svetog Pavla, prepunom velikih uspomena na pesnike, umetnike, na ljude koji su došli iz čitavog sveta i sada počivaju tu, pored nje“, javio je Bruno svojoj supruzi u Požarevac. Početkom sedamdesetih godina, pri prolasku kroz Beograd na putu za Rumuniju, Goslen je posetio Muzej savremene umetnosti.

„Pošto je u postavci video Milenine slike, potresen, zatražio je razgovor sa upravnikom“, zapisao je Miodrag B. Protić. „Tako smo se upoznali. Lep, visok, još mlad – pedesetih godina (bio je dosta mlađi od Milene), u društvu svoje nove žene, Meksikanke. Uzbuđen neočekivanim susretom sa delima svoje pokojne žene, obećao mi je da će Melanholiju (Brodolom) i druge slike za koje sam se interesovao pokloniti Muzeju. Pisao sam o tome i njemu i našoj Ambasadi u Meksiku, ali odgovora nije bilo. Uskoro sam doznao da je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Za retrospektivu u Beogradu krajem 1979. godine njegova ćerka Milena (Milenin kult očuvan je i u novoj Goslenovoj porodici) pozajmila je Portret T.A. Goslena (svog oca), Melanholiju i Autoportret.“

Sonja Ćirić
 
Milena Pavlović Barili je bila velika ljubiteljka konja i jahanja. Kada se 1943. godine udala za vazduhoplovnog oficira Roberta Tomasa Astora Goselina, mladi bračni par se nastanio na jednoj ergeli u blizini NJujorka. Tamo je doživela nezgodu kada je nakon pada sa konja ostala nepokretna nekoliko meseci.
119043047_3025817434211627_6435237523918441137_o.jpg


Nakon oporavka naslikala je sliku kojom je prikazala sebe kao kaluđericu sa raširenim rukama, ekserom u pozadini i srcem koje gori poput sveće. Umrla je u snu, nekoliko meseci kasnije, prvih dana marta 1945. godine

Clipbarili.jpg
 
Milena Pavlović Barili je tokom rata naslikala portret svog rođaka kralja Petra II Karađorđevića što nije naišlo na dobar prijem u posleratnoj Jugoslaviji. Nepravda je ispravljena 1962. godine kada je u njenoj rodnoj kući u Požarevcu otvorena Galerija Milene Pavlovic Barilli koja čuva sećanje na nju i njeno delo.
85065208_2512601368866572_8524728535951081472_n.jpg
 
Autoportret sa štitom i orlom

Slika je nastala je 1940. godine u Njujorku kao modna ilustracija koja nije bila prihvaćena od strane modnog uredništva jednog uglednog američkog časopisa (verovatno zbog svoje višeslojnosti), a može se čitati u okviru ključa zvanog sloboda.

Vidimo zlatnu pticu, zarobljenu iza rešetaka u građevini od cigle sa leve, i crnu pticu na slobodi u svom prirodnom okruženju, koja stremi ka suncu, sa desne strane. Zarobljena ptica svedoči o tome da nije zlato sve što sija, a crna da smo zaista slobodni samo ako nam se tako oseća i duša. Reč je, u stvari, o istoj ptici predstavljenoj u dva, po svemu kontrastna trenutka, a njen nedvosmislen i identitet i izgled uočava se na slici i van ovog detalja, kao i sama osoba koja ih sve povezuje. Ovakvi simboli i preplitanje događaja kao u snovima česti su u magičnom realizmu i metafizičkom i nadrealističkom slikarstvu, kome pripada i Milena , neretko inspirisan dvojnošću, dualizmom i suprotnostima.

Delo je veoma introspektivno, misaono i intimno. Može se posmatrati kao odraz psihologije umetnikove ličnosti koja zrači tajanstvenošću, povučenošću i nostalgijom, ali i njegovim ličnim težnjama, željama, potrebama i shvatanjima o slobodi.Licu i naličju slobode

Clipmilena.jpg
 
Да ли сте знали да је Милена Павловић-Барили једина Српкиња која је дизајнирала насловницу популарног модног часописа „Вог“?
Славимо рођендан! 5.новембар 1909. године рођена је прослављена српска сликарка Милена Павловић-Барили.


Слика
 
26908031_1551063625002563_2738115454638874945_n.jpg


Milena Pavlović Barili na otvaranju svoje izložbe u Njujorku 1943. Osim što je slikala, pisala je i poeziju

"Jednim jedinim okom
videli smo svetove, tvrde i sive puteve
vode što mru od žeđi.

Zbog toga, oni koji ne saznaše,
okovaše nas, misleći da nas imaju.
Ali naš je život bio sigurniji nego busola -
Jer mi bejasmo deca Sokola.

I, čekajući čas pogubljenja rasla su naša krila,
tako ponosita i tako silna, da ni njihov užareni čelik,
ni orov njihovih gubica
nije sprečio veličanstveni let naše ravnodušnosti.
 
„Volela sam da volim više nego inače.
Zato moji snovi nisu imali kuda.
Pa sam se sagnula do zemlje.
Ostavite prozore otvorene noću.
Ostavi ih da snovi slobodno idu da
se pretvore u vetar, pero, oblak, prašinu...
Da te nikad ne povrede...“

Milena Pavlović Barili
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top