INTERVJU St. Protić: Sitnurija koja se kune u Putina nije srpska opozicija
U intervjuu za Nova.rs istoričar i bivši diplomata Milan St. Protić rekao je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema pravo da se žali kako trpi pritiske zbog neuvođenja sankcija Rusiji i da uvek može da podnese ostavku ukoliko mu se ne sviđa pozicija u kojoj se nalazi.
On je dodao da ne razume zbog čega se pritisak preuveličava, te da je Srbiji samo predočeno kakve su posledice njenog ponašanja:
„Ne razumem to preuveličavanje pritisaka. Šta znači pritisak? Je l’ vam neko stavio revolver na slepoočnicu? To je pritisak. Ako vam je neko predočio kakve će biti posledice vaših postupaka i odluka, s jedne ili druge strane, kakav je to pritisak? Pritisak može da bude ova indirektna pretnja ruskog ambasadora da može da dođe do „socijalnih poremećaja u Srbiji“.
Iz Evrope nam govore da uvedemo sankcije Rusiji ako hoćemo da budemo deo EU, a iz Rusije nam poručuju da računaju na naše tradicionalno prijateljstvo. Kako vi vidite te odnose, ko je naš pravi prijatelj?
Ma, niko nije naš prijatelj, kao što ni mi nikome nismo prijatelji. Kome smo mi prijatelji? Mi stalno gledamo ko je naš prijatelj, a pod tim podrazumevamo od koga ćemo da imamo veću vajdu.
Ali oni koji zagovaraju prisne odnose sa Rusijom tvrde da smo kroz istoriju oduvek bili prijatelji. Koliko je to tačno?
Oni ne znaju ni o čemu ništa, a pogotovo ne znaju ništa o našoj istoriji. Ti su interesi i odnosi kroz istoriju bili vrlo kompleksni. Jedno je Rusija do 1917, a drugo je Rusija od nastanka Sovjetskog Saveza 1922. godine. To ne može da se meri i ne može da se poredi. Ova današnja Ruska Federacija nije nastavljač tradicije i politike carske Rusije, već sovjetske Rusije i to ne bilo koje, već one pod Staljinom. Isto tako, nažalost, ni ova Srbija nije nastavljač politike Kraljevine Srbije, već SFRJ. Te istorijske paralele je potpuno besmisleno praviti.
Kad čujete predsednika države kako kaže da trpi strašne pritiske zbog toga što nije uveo sankcije, šta pomislite? Ima li on pravo da se žali na to, ako znamo da se dobrovoljno prihvatio ovog posla?
Ako mu se ne sviđa, zašto ne da ostavku? Ne razumem to preuveličavanje pritisaka. Šta znači pritisak? Je l’ vam neko stavio revolver na slepoočnicu? To je pritisak. Ako vam je neko predočio kakve će biti posledice vaših postupaka i odluka, s jedne ili druge strane, kakav je to pritisak? Pritisak može da bude ova indirektna pretnja ruskog ambasadora da može da dođe do „socijalnih poremećaja u Srbiji“. Međunarodni odnosi, kao i odnosi između ljudi, zasnivaju se na tome da svaki naš postupak, naš korak i odluka ima određene posledice. Kad vam neko predoči neke stvari i kaže šta se od vas očekuje, a vi to ne ispunite, to za onu drugu stranu je signal da vi niste iskreni i iz toga će da proizađu određene posledice. Ima ovde ljudi koji misle da Srbija ne treba da bude članica Evropske unije. Ima još jedna istorijska činjenica - postoje nedemokratski režimi koje su zapadne demokratije podržavale, postoje i danas. Međutim, ne postoji nijedna demokratska država koja nije deo zapadnog sveta. Ne postoji demokratija van Zapada. Srbija neće biti demokratska zemlja ukoliko nije deo zapadne civilizacije.
Vraćanje mandata Jankovića izraz najvišeg ličnog integriteta i dostojanstva
Vladeta Janković, kog ste javno podržali uoči izbora, vratio je odbornički mandat rekavši da to radi iz poštovanja prema Beograđanima. Kako ste vi razumeli tu njegovu odluku?
Veoma ga razumem i bio bih iznenađen, znajući Vladetu decenijama, da je uradio drugačije. Za mene je to izraz najvišeg ličnog integriteta i dostojanstva. On je time pokazao da njega vlast uopšte nije interesovala i da je zaista želeo da pomogne. Ja sam znao da će ga iskoristiti, kako će to da se završi, zato što sam i sam kroz to prošao. I to sam mu i rekao. Međutim, kod njega je prevagnula ta plemenita osobina da pokuša da pomogne. Ta koalicija, čiji je on bio predstavnik, raspala se na najružniji način, sa najgorim međusobnim optužbama. Šta je čovek na njegovom mestu mogao da uradi? Da ostane tu i da saučestvuje kao običan odbornik u radu sa raznim tipovima sa jedne, druge i treće strane, kao najstariji? Tu njemu nije mesto i on je to razumeo na prvom koraku, za razliku od drugih. Za mene je to pokazatelj kako bi i drugi trebalo da se ponašaju. Biti odbornik ili poslanik je, da se ne lažemo, privilegija i od toga postoje razne beneficije. Kad se čovek odrekne potencijalnih beneficija, onda zaslužuje da mu se kaže: “Kapa dole.”
Aleksandar Šapić izabran je za gradonačelnika Beograda. Kako vidite čitavu priču oko izbora u glavnom gradu, ko je pobednik, a ko gubitnik?
Gubitnici su Beograđani. Ne znam koliko bi njima bilo od koristi i da je ovakva, razjedinjena opozicija, došla na vlast. Sumnjam da bi se tu ikakva većina formirala, a pogotovo da bi se postigao dogovor oko jedinstvene politike u gradu. Videćemo nastavak onoga što smo gledali poslednjih deset godina, s tim što ja ne mislim ni da se ranije Beograd vodio na savršen način. I dalje je prisutan taj kaćiperski duh, koji dolazi još od Titovog vremena, da se samo hvalimo onim što je moda i vidljivo, a da suštinske stvari guramo pod tepih. Primera radi, ako se opozicija i vlast razlikuju po tome kuda će da ide trasa imaginarnog metroa, to znači da oni imaju iste prioritete, a da samo drugačije na njih gledaju. Za mene bi bilo veliko ohrabrenje ukoliko bi opozicija rekla da, dok ne rešimo pitanje kanalizacije u Beogradu i otpadnih voda, nema ništa od metroa. Prvo da uradimo ono što su bazične stvari. Hajde prvo da to rešimo, pa ćemo jednog dana doći i do metroa. Ali do tog dana moramo da se bavimo tim što je osnovno – da imamo metro, a da nam reke budu prepune fekalija, izvinite, za mene je to dokaz da oni koji vode Beograd nisu ništa drugo nego loši manekeni.
Verujete li da će ova vlast zaista biti oročena na šest meseci?
To zavisi od toga kako oni procene. Ako budu procenili da im je u većem interesu da imaju nove izbore, onda će ih raspisati. Neće ih sigurno raspisati sa pretpostavkom da opozicija može da pobedi. S tim što ja sad ne znam ko je opozicija, a ko nije. Mnogo onoga što se svrstava u opoziciju, za moj pojam nije opozicija.
Na koga mislite?
Da ih ne nabrajam sve, ali sva ta sitnurija koja se kune u Putina, za mene nije opozicija. Videćete da ću da budem u pravu. Njihova demokratska ubeđenja su takođe vrlo problematična. Čim dođe do pitanja da li neko ima na nešto pravo, a ne slaže se sa njihovim predubeđenjem, oni su odmah za zabranu. Imali ste primer sa ovom „Merditom“. Mogu ja da se ne slažem sa tim, da mi se to ne dopada, da nije po mom ukusu, ali nemam prava da to zabranjujem, niti da pozivam na zabranu, ako sam ubeđeni demokrata. Imaju ljudi pravo da misle kako god hoće i šta god hoće. Ko to ima tapiju na srpski nacionalni interes? Imam li ja prava da mislim da je srpski nacionalni interes nešto dijametralno drugačije u odnosu na ono što oni misle? Ili je njima ostalo, ne znam od koga, to da oni određuju šta je dobro, a čim ja mislim drugačije - ja sam izdajnik? Što nisu oni izdajnici? Ako dođemo do toga da oni za mene i za svoje neistomišljenike kažu da su izdajnici i mi kažemo za njih, onda smo na korak do toga da se hvatamo za oružje.
