evo još malo, iz izvora oštećenih:
Uz uspon fašističkih organizacija i antisemitske propagande, i sama državna vlast je od kraja tridesetih godina dala svoj doprinos ograničavanju prava Jevreja. Da nije u pitanju bio stav pojedinih listova i autora, već da je zazor prema doseljavanju Jevreja i ograničavanju slobode već prisutnih, postajao vremenom i državna politika, svedoči govor koji je održao 1938. Ministar prosvete Anton Korošec. Osvrćući se na „jevrejsko pitanje“, tvrdio je da ono u Jugoslaviji ne postoji, ali i da, u vezi sa doseljavanjem Jevreja iz drugih zemalja, „nijedna država na svetu u današnjim prilikama ne želi, da se broj njenih manjina poveća“, pa se tog „vrlo trezvenog stanovišta“ drži i Kraljevina Jugoslavija. List Vremeje 1938. preneo demanti zvaničnika da se protiv Jevreja i u Jugoslaviji priprema specijalni zakon sa obrazloženjem da ne postoje razlozi za to.
Veoma brzo, međutim, takvi „specijalni zakoni“ su doneti.
Antisemitizam je uzdignut na državni nivo kada je uvedena pravna diskriminacija Jevreja.
Septembra 1940. su obnarodovane dve uredbe koje su se odnosile na Jevreje.
Prva je bila Uredba o merama koje se odnose na Jevreje u pogledu obavljanja radnja sa predmetima ljudske ishrane. Članom 1 je predviđeno da se „trgovačke radnje koje se bave prometom na veliko sa predmetima ljudske ishrane“ podvrgavaju reviziji „ako su imaoci radnja Jevreji“, a poslednjim članom je određeno da od dana stupanja na snagu ove Uredbe „neće se izdavati Jevrejima ni društvima sa kapitalom Jevreja ovlašćenja kao ni dozvole za obavljanje trgovačkih radnji sa predmetima ljudske ishrane na veliko“.,,
Druga je bila Uredba o upisu lica jevrejskog porekla za učenike univerziteta, visokih škola u rangu univerziteta, viših, srednjih, učiteljskih i drugih stručnih škola. Članom1 je predviđeno da se na univerzitete, visoke škole u rangu univerziteta, više, srednje, učiteljske i druge stručne škole može upisati „samo određen broj učenika jevrejskog porekla“, koji će se odrediti tako da prema broju ostalih učenika bude „u onoj razmeri u kojoj se nalazi broj državljana jevrejskog porekla prema broju ostalih državljana“.
Uredbe su potpisali predsednik Ministarskog saveta i zastupnik Ministra unutrašnjih poslova, Dragiša Cvetković i potpredsednik dr Vladko Maček.
Nacistička okupacija aprila 1941. samo je nastavila ovaj sled. Ubrzo pošto je juna 1941. vojni zapovednik u Srbiji objavio Naredbu koja se odnosi na Jevreje i Cigane,
kvislinška vlada Milana Nedića je donela čitav niz uredbi sa antisemitskom sadržinom
(Osnovnu uredbu o univerzitetu,Uredbu o uvođenju nacionalne službe za obnovu Srbije,Uredbu o ustrojstvu srpske državne straže,
Uredbu o pripadanju imovine Jevreja u Srbiji, Uredbu o uređenju filmskog prometa, Uredbu o nacionalnoj službi rada za obnovu Srbije...). Uz napred navedene mere kvislinških vlasti kojima je sprovođena rasna i nacionalna diskriminacija, vršeno izbacivanje sa posla, oduzimanje celokupne imovine, uskraćivanje svih građanskih prava..., propaganda je svakodnevno ponavljala da je rat izazvala „jevrejska zavera“ i da je on rezultat „paklene jevrejske misli“.
- - - - - - - - - -
http://www.danas.rs/dodaci/uploaddo...om_ratu.1117.html?news_id=303539&action=print
