@Милунка. Што се тиче онога како је Недић ипак "објективно" био квислинг, уместо да "брани" земљу од окупатора, да не бих ја трошио речи пошто бих исто рекао, ево и за то пригодног цитата. Још су и имена актера слична, Милунка и Милутин:
НЕДИЋ: Није време за то, Милутине, опасуљи се. Није време.
МИЛУТИН: Увек је време да се брани огњиште!
НЕДИЋ: Ако ико од вас оде у шуму, ни један се српски заробијеник више неће вратити из Немачке.
МИЛУТИН: 'Оће, сви ће доћи до једног, ал' кад српске и савезничке трупе дођу на капију Оснабрика и других сталага!
НЕДИЋ: Не убија се во штапом, во се мора маљем у главу, па ко схвата ако ти не разумеш, војник си, ђенерал. То ни Михаиловић не разуме. А ми сад ни тог штапа немамо. О маљу да се и не дивани. Помози ми бар ти, ко Бога те молим. Ни на ког нема да се ослоним, пола ми је владе фукара, пола неспособно, ја сам мислио ти ћеш подупрти кад дођеш...
МИЛУТИН: Ма о каквом, бре, ти подупирању говориш, какво црно подупирање. Ја ћу тебе, брацика, подупирати из горе зелене.
НЕДИЋ: Па је л’ ти стварно ништа не разумеш, па ниси ти балавац, шта си се успалио ко гимназиста, ко да те је Симовић пујдао. Па је л’ ти не разумеш да ће нас затрти, неће нико од заклетве преостати? Па је л’ би и ти ко и онај луди Дража, штапом на бика, после ноћ на главу, па у помрчину, а Швабе нек' газе народ гусеницама? Сто за једног, еј, тристо за једног је било у Крагујевцу! Ил' би и ти, ко и комунисти, побио пар жандара и поштара, црвен барјак на општину, ону петокраку на црквени торањ, три кола око ватре и казана са пасуљом, па у шуму! У неку другу шуму. Чим затутњи иза кривине гусеница, бегааај! А онда Немци челиком купају, па на ватри суше! Ено тако су Мачву ојадили, крова целог нема, не можеш више орати од гробова, тако су Ужице и Златибор оцрнили. И ко да вас више дозове памети? 'Ајде тај комуњарски олош, то је и за разумети, то је с конца и конопца, то је професионални башибозук, то су они исти што су и у Шпанији орали и копали, Мазијанин, Бјонди Жилник, Броз, Пијаде, све Срби православни! Јeбе се Мазијанину и Пијади за Србе, намерно то они и раде, после ћемо у Америку и Канаду ићи по српску расаду! И чиме би ти на Немца? Овог тренутка? Ништа им нисмо могли ни са милион војника, са топовима, сад ћемо ловачким пушкама да их гонимо по Србији!
МИЛУТИН: Тад смо били издани.
НЕДИЋ: И опет ћемо бити! Продаће нас Черчил за шаку грчких маслина! Ако нећеш да помажеш, а ти бар не одмажи. Стрпљен спашен, Милутине, стрпљен спашен! Сад треба годиницу две нит зборит', нит роморит', не треба гинути улудо. Кад се Американац искрца у Европу, кад се баћушка мало опорави, онда. И јадна нам мајка ако Рус први уђе овамо. Ал' и томе има лека.
МИЛУТИН: Како?
НЕДИЋ: Само мудро. Даће Бог да се Американци искрцају на Јадран, онда одмах Србију направити, нипошто Југославију, краљ да се врати одмах са Американцима, нипошто касније.
МИЛУТИН: А Хрвати?
НЕДИЋ: А Хрватима ено све од Сесвета до Самобора, па нек праве државу! Само, онда ће је правити као поражена нација. Сад смо са њима ортачили, и за века више ако буде и једног паметног Србина! А и то тек кад им се суди. Пречетворили су Србе и у Босни и у Славонији. Пола милиона избеглица 'рани онај несрећни Тома Максимовић. Словенце смо морали да смештамо у Србију, Словенце! Није време за шуму Милутине, је л’ сад разумеш? Та дај да барем једаред будемо паметни. Већа је сад и важнија Јорган планина од Копаоника и Златибора!
Ја не знам, али ако је прави Недић био макар принети овом литерарном, ја се таквом човеку дивим више него иједном другом Србину који је био на власти у Србији у 20. веку!