Када је 25. августа 1941., праћен од Кронхолца, који је требао да буде тумач, Недић дошао код генерала Данкелмана, пријем је био коректан али кратак. Немачки војни заповедник Србије одмах му је рекао:
- Ви ћете, господине генерале, као војник разумети добро ситуацију коју ћу вам изложити. Немачки Рајх заузет је у овим тренутцима судбоносном битком на Источном фронту. Наше војничко вођство нема ни времена ни воље да са овога бојишта одваја и шаље своје дивизије да би по- вратиле ред који су озбиљно угрозили ваши сународници нападајући немачку оружану силу и убијајући њене припаднике. Ваши суседи, савезници Немачког Рајха, нису упутили - изузев незнатних изузетака - своје снаге на Источни фронт, те располажу са пуним својим ратним потенцијалом. Он ће зато бити употребљен, по одлуци Вође Рајха, да заведе ред у Србији. Тај план је пред извршењем. Ево вам докумената који вам показују како ће бити примењен. Генерал Данкелман је пружио Недићу карту Србије испресецану црвеним линијама.
- То је био крвави крст који су ставили на српски народ, рекао је касније Милан Недић.
На карти цела Источна Србија са сливом Западне и Велике Мораве имала је да буде окупирана од бугарских трупа, које су се већ налазиле у више места Источне и Југоисточне Србије. Косово са Топлицом и Куршумлијом имало је да буде поседнуто Арнаутима. Мађарске трупе су имале да запоседну непосредну околину Београда до Смедерева с једне и до Забрежја с друге стране, као и целу Шумадију. Павелићеве усташе су имале да окупирају Мачву, Подриње и Посавину до Колубаре. Београд је једини био изузет и затворен у један црвени круг. Њега су Немци хтели да задрже за себе као седиште целокупног свог војног и административног апарата на Балкану и имали су да га прекрсте у Принц-Еуген Штат (на карти је већ стајало то име), а његово становништво је требало добрим делом да буде узето у таоце и побијено, депортовано у логоре или једноставно истерано са београдске територије.
Са ужасом је Недић гледао ту карту, која му је била доказ да све најављиване мере нису биле само претње за застрашивање, већ да су се налазиле на прагу примене и остварења. „
Умрећеш, Милане Недићу, умрећеш ако треба и десет пута, али ћеш бар дати свој живот за спас свога народа. Нека незналице и неваљалци пљују на твоју част, нека газе по твоме светлом имену, али неће усташе клати и на тлу Србије и неће се Мађари ширити и по Опленцу, по твоме Орашју, по твоме Крагујевцу“. То је била одлука коју је Милан Недић донео пред картом која је у ствари значила смртну пресуду целокупном српском народу. Тако ми је рекао када смо касније дуго разговарали о тим судбоносним данима.
https://issuu.com/novo-videlo/docs/stanislav-krakov-general-milan-nedi (str. 143-144)