Mikromimika ili kako prepoznati lažova..

Jasna

Stara legenda
Banovan
Poruka
89.439
173.png


Kada čovek laže, može maskirati i mimiku, ali postoji nešto što se zove
mikromimika, koja razotkriva laž. Mikro mimika traje veoma kratko i
teško je uočiti, osim ako nismo baš skoncentrisani na mimiku sagovornika.
Češće je primećujemo podsvesno, pa nam onda nije jasno zbog čega
imamo utisak da nas laže.

Mikro izrazi prelete licem za manje od jedne sekunde, pa onaj ko se
lažno osmehuje može u toj jednoj sekundi pokazati ljutnju, gađenje,
strah. Ne mora to biti neka zlonamerna laž. Recimo, prijatelj na pitanje
kako je, odgovara ''dobro'' sa osmehom, ali na trenutak preleti licem
izraz tuge.

Da li ste tako nešto primetili kod drugih ljudi? Da li vam je zanimljivo da
proučavate mimiku i govor tela ili vam je dovoljno samo da čujete šta
čovek ima da kaže?
 
Meni ovo posmatranje mikromimike liči na špijuniranje. :lol: Čak i da
primetim da ne govori istinu, čemu čoveka suočavati sa nečim čega
možda ni sam nije svestan ili samo ne želi o tome da priča?
Ali može biti značajno u poslovnim odnosima ili dok posmatramo
političke govore.
 
У судници је важна чак и микромимика.
Какав ће дојам оставити окривљени.
Битан детаљ за судију или пороту.

Хтео не хтео,свако се увери у тачност мимике и говора тела.
Када су незнанци у питању, то нам једино остаје за суд.
 
У судници је важна чак и микромимика.
Какав ће дојам оставити окривљени.
Битан детаљ за судију или пороту.

Хтео не хтео,свако се увери у тачност мимике и говора тела.
Када су незнанци у питању, то нам једино остаје за суд.
Kako se onda dešava da neko bude nevin a okrivljen? Mislim, retko
je, ali se dešava.
 
Seriju neku na ovu temu gledam i primećujem da su meni interesantiji
za posmatranje oni koji lažove razotkrivaju, nego lažovi. Koliko su
zapravo nepoverljivi, napeti, uplašeni. Čovek koji je proučio mikromimiku
prosto ne može ni da živi normalan život i da ima normalne odnose sa
drugima. Šta uopšte znači normalno? Normalno je da laž donekle
tolerišemo. Da imamo razumevanje za tuđe laži. Blesavo, ali tako je.
 
Kako se onda dešava da neko bude nevin a okrivljen? Mislim, retko
je, ali se dešava.
Дојам...оно што прво запазиш.
Не признаје суд ни полиграфско тестирање,а камоли говор тела.
Да се не удаљимо од теме, мени је битан први дојам, стичемо га на основу управо говора тела и мимике.
Суд је ипак место где само то није довољно.
 
Апсолутно.
Као што ни психијатар ме може да се опусти ни у својој кући, након посла.
To sam nekako zamislila kao drugu temu, mada je u suštini isto. Često
psihijatre i psihologe vidimo kao osobe koje će da nas provale. Ne osećamo
se komotno u njihovom društvu. Mada, njihov posao i nije da nas provaljuju,
jer bi time samo štetu napravili, već da nam pomognu da se otvorimo do
granice koja nam je prihvatljiva.

Nepoverenje i strah nas teraju da druge analiziramo. Svaku njihovu reč,
pokret, pogled, čak i ako nismo za to stručni. I možemo biti vrlo naporni
za okolinu.
 
To sam nekako zamislila kao drugu temu, mada je u suštini isto. Često
psihijatre i psihologe vidimo kao osobe koje će da nas provale. Ne osećamo
se komotno u njihovom društvu. Mada, njihov posao i nije da nas provaljuju,
jer bi time samo štetu napravili, već da nam pomognu da se otvorimo do
granice koja nam je prihvatljiva.

Nepoverenje i strah nas teraju da druge analiziramo. Svaku njihovu reč,
pokret, pogled, čak i ako nismo za to stručni. I možemo biti vrlo naporni
za okolinu.
Свако по свом искуству.
Мене инстинкт (а ту спада и говор тела), никада није изневерио.
Знам да звучи егоистички,али је истина.
Додуше, не процењујем често незнане људе, ваљда је и то узрок.
 
Свако по свом искуству.
Мене инстинкт (а ту спада и говор тела), никада није изневерио.
Знам да звучи егоистички,али је истина.
Додуше, не процењујем често незнане људе, ваљда је и то узрок.
Meni je ostalo kao navika, iz nekog nepoverljivog perioda, da posmatram
i analiziram. I to mi kvari odnose sa drugim ljudima. Njima prosto nije
prijatno, a sebi napravim neki teret da čim sam uočila nešto moram i da
pomognem. Ili smišljam rešenja satima. Mada me niko ništa pitao nije..
Svaki put kada upoznam novu osobu, obećam sebi da neću da analiziram,
ali avaj.. :roll: Ne znam gde se to isključuje.
Ljudi tako često lažu da bi prikrili neku svoju ranu, nešto što radije ne bi
da diraju. Nema tu nikakve loše namere prema meni, već to samo spada
u njihovu privatnost.
 
Meni je ostalo kao navika, iz nekog nepoverljivog perioda, da posmatram
i analiziram. I to mi kvari odnose sa drugim ljudima. Njima prosto nije
prijatno, a sebi napravim neki teret da čim sam uočila nešto moram i da
pomognem. Ili smišljam rešenja satima. Mada me niko ništa pitao nije..
Svaki put kada upoznam novu osobu, obećam sebi da neću da analiziram,
ali avaj.. :roll: Ne znam gde se to isključuje.
Ljudi tako često lažu da bi prikrili neku svoju ranu, nešto što radije ne bi
da diraju. Nema tu nikakve loše namere prema meni, već to samo spada
u njihovu privatnost.
Ах,зато је ипак време дружења потребно.
Ми смо, у суштини, не поверљиве шкољке које се отварају на сличност.
Не бих ја ту ништа дирао...што неко рече.
Мада ти први утисак нико не може оспорити.
Временом научимо да сачекамо други, што је сигурно, сигурно је.

Сећам се једне давне ситуације.
Био сам клинац и блејали смо у неком кутку поред цркве.
Пришао је момак којег је мој другар већ познавао.
Мени тотални странац.
Не умем да објасним ту нелагоду и неку врсту адреналина у стомаку.
Морао сам да пружим руку и "упознам се".
Једва сам сачекао следећи тренутак да измисли разлог због ког морам одмах кренути.
Отишао сам кући.
Сутрадан чујем да је недуго затим дошло до инцидента са полицијом...нож, потерница, ноћ у станици...ма чуда.
Момак који нам је пришао је заиста био инцидента.
Мене је само инстинкт спасао тог мрцварења и тортуре.
Од тада му безрезервно верујем,ослањам се на њега.
 
Da li ste tako nešto primetili kod drugih ljudi? Da li vam je zanimljivo da
proučavate mimiku i govor tela ili vam je dovoljno samo da čujete šta
čovek ima da kaže?

Nikada nisam razmišljala da posmatram nečiju mimiku ( ovde izuzimam jednog političara ).

Mimika i govor tela mogu mnogo da pokažu o nekoj osobi. Prvi utisak pri upoznavanju, može ali i ne mora da bude tačan.

Što se lažova tiče.. Ja nikada ne lažem, niti znam da lažem. Zato ne mogu odmah da prepoznam lažova.

Tek nedavno sam otkrila da je moj poznanik, sa kojim sam se nekada družila, običan lažov. Poznajemo se dugi niz godina. Nikada nisam pomislila da laže.

Slagao je i mene i ostale iz našeg nekadašnjeg društva da ima fakultet. Otkrilo se slučajno, kada je hteo da aplicira za jednu manju funkciju u opštini.

Kada sam ga pitala za jednog našeg poznanika rekao mi je da je davno umro. Kada se poznanik iznenada pojavio i tražio da budemo prijatelji na Fejsu, bila sam zapanjena.

Besmisleno je da sada spominjem njegove ostale laži. Razmišljam samo, kako ni ja, ni ostali naši poznanici, prijatelji, nismo ranije ukapirali da nas on laže?

Govor tela to nikada nije pokazao.
 
Ах,зато је ипак време дружења потребно.
Ми смо, у суштини, не поверљиве шкољке које се отварају на сличност.
Не бих ја ту ништа дирао...што неко рече.
Мада ти први утисак нико не може оспорити.
Временом научимо да сачекамо други, што је сигурно, сигурно је.

Сећам се једне давне ситуације.
Био сам клинац и блејали смо у неком кутку поред цркве.
Пришао је момак којег је мој другар већ познавао.
Мени тотални странац.
Не умем да објасним ту нелагоду и неку врсту адреналина у стомаку.
Морао сам да пружим руку и "упознам се".
Једва сам сачекао следећи тренутак да измисли разлог због ког морам одмах кренути.
Отишао сам кући.
Сутрадан чујем да је недуго затим дошло до инцидента са полицијом...нож, потерница, ноћ у станици...ма чуда.
Момак који нам је пришао је заиста био инцидента.
Мене је само инстинкт спасао тог мрцварења и тортуре.
Од тада му безрезервно верујем,ослањам се на њега.
Eto, može biti korisno. Ko zna šta si ti sve primetio u njegovom stavu,
pogledu, mimici, ali na nesvesnom nivou i onda si samo dobio nejasan
osećaj koji te tera da se udaljiš. Da si trebao da ubediš još nekog
prijatelja da se skloni, ne bi mogao, jer nemaš racionalno objašnjenje.
A ni sami sebi često ne verujemo, ako ne možemo da objasnimo.
Kao, eto to je osećaj, al možda me i vara.
 
Eto, može biti korisno. Ko zna šta si ti sve primetio u njegovom stavu,
pogledu, mimici, ali na nesvesnom nivou i onda si samo dobio nejasan
osećaj koji te tera da se udaljiš. Da si trebao da ubediš još nekog
prijatelja da se skloni, ne bi mogao, jer nemaš racionalno objašnjenje.
A ni sami sebi često ne verujemo, ako ne možemo da objasnimo.
Kao, eto to je osećaj, al možda me i vara.
Управо тако.
Када је осећај наглашен, обавезно га следити.
 
Дојам...оно што прво запазиш.
Не признаје суд ни полиграфско тестирање,а камоли говор тела.
Да се не удаљимо од теме, мени је битан први дојам, стичемо га на основу управо говора тела и мимике.
Суд је ипак место где само то није довољно.

bukvalno je prvi utisak gotovo uvek laz jer se prve impresije o nekome uvek izvode iz prethodnih iskustava odnosno trazeci obrazac u njima
 
Poslednja izmena od moderatora:

Back
Top