Mikrohimerizam

[Nina]

Već više od 50 godina poznato je da fetalne ćelije prolaze kroz placentalnu barijeru. Fetalne ćelije su prisutne ne samo tokom trudnoće, već mogu opstati do preko 30 godina u majčinom organizmu, stvarajući mikrohimerizam. Prisustvo fetalnih ćelija vezuje se i za pozitivne i za negativne efekte po zdravlje majke. Dovode se u vezu sa autoimunim bolestima i nastankom raka, ali s druge strane, imaju ulogu u saniranju povreda kod majke. Kod mikrohimerizma sekundarna ćelijska populacija čini manje od 5% od ukupnog broja ćelija.

Prisustvo fetalnih ćelija u majčinim tkivima naziva se mikrohimerizam, po himerama, starogrčkim mitskim bićima sastavljenim od delova više različitih vrsta. A naučnica Ejmi Brodi sa Odeljenja za fiziologiju Državnog univerziteta u Arizoni otkrila je da mnogi ljudi u sebi nose mikrohimere – strane ćelije svojih roditelja, braće i sestara ili svoje dece.
“Ćelije fetusa mogu se ponašati poput matičnih ćelija koje se razvijaju u ćelije srca, jetre itd. Vrlo su aktivne i igraju značajnu ulogu u telu majke. Čak mogu stići i do mozga i postati neuroni. Svi mi smo himere,” kaže Brodi.
Dejstvo fetalnih ćelija na majčino zdravlje već dugo je predmet diskusije među naučnicima. Smatra se da se mogu ponašati i kao svojevrsna posteljica izvan materice, koja šalje hranljive materije fetusu u razvoju, ali i da decenijama mogu ostati u telu majke, nekada je štiteći a nekad i povećavajući rizik za razvoj raka i autoimunih bolesti. To može biti jedan od razloga zašto žene imaju tri puta veću stopu obolevanja od reumatoidnog artritisa nego muškarci.
Istovremeno, ćelije fetusa mogu biti i korisne – priskočiti u pomoć i doprineti zaceljenju oštećenih tkiva majke. Pronađene su u ranama od carskog reza, gde su verovatno stigle kako bi ubrzale zarastanje.
Naučnici smatraju da fetalne ćelije ulaze u saradnju sa majčinim telom onda kada ne postoji sukob interesa između majke i budućeg deteta, tj. kada ima dovoljno izvora hrane. Onda kada su resursi oskudni, dolazi do konflikta jer one rade u interesu bebe, pa makar in a štetu majke.

 

[Nina]

Fetalne ćelije imaju značajnu ulogu u tkivima dojki. Imajući u vidu da su ćelije trudnice i fetusa zajedno evoluirale preko 160 miliona godina tokom razvoja sisara, nije ni čudo što su tako aktivni učesnici u razvoju dojki i procesu laktacije, objašnjavaju naučnici. Loša proizvodnja mleka može čak biti i posledica niskog broja ćelija fetusa u dojkama. S druge strane, kod žena obolelih od raka dojke ove ćelije nađene su u manjem broju nego kod drugih žena, što može da znači da one na neki način i štite majku. Opet, neki nalazi ukazuju na povećan rizik od raka dojke neposredno nakon trudnoće, uzrokovan njihovim prisustvom.

Prisustvo ovih ćelija u tiroidnoj žlezdi može da bude u cilju boljeg prenošenja toplotne energije na fetus, na račun trudnice. Povećano prisustvo ovih ćelija kod žena obolelih od bolesti tiroide može da uzrokuje pokušaj tela da se odbrani od njihovog uticaja, stvarajući autoimuni odgovor i upalu.

Ćelije fetusa mogu uticati in na emocije majke, tako što podstiču otpuštanje oksitocina, hormona emocionalnog vezivanja. Veruje se i da mogu biti uzrok jutarnjih mučnina, porođajne depresije kao i preuranjene menopauze.

Da stvar bude još komplikovanija, ćelijski saobraćaj je dvosmeran, pa i ćelije prethodnog deteta mogu da pređu na novi fetus kroz placentu, utičući na mlađu braću i sestre, a ni fetusi iz kasnijih trudnoća neće ostati dužni fetalnim ćelijama starije braće i sestara u majčinim tkivima. U majčinom telu dešava se prava mikrohimerijska arena u borbi za ograničene majčine resurse.

Fetalne ćelije mogu pružiti i nove uspešne načine dijagnostikovanja i predviđanja majčinog zdravlja. Kako autori studije primećuju, u budućnosti bi se čak mogle koristiti i u svrhe lečenja loše laktacije, zarastanja rana pa čak i komplikacija u trudnoći.
Istraživanja su tek u začetku, a nova saznanja otvoriće vrata prevenciji i lečenju brojnih bolesti koje pogađaju žene, naročito novopečene majke, zaključuju oni.

Materials provided by Arizona State University. Original written by Richard Harth.
Autor: Jovana Papan (Izvor: Sajens dejli