Mi - nekada i sada

[Baby Yoda]

Logično je da se kroz vreme svi mi menjamo iz razloga što postajemo zreliji ali isto tako zato što imamo mnogo više iskustava u životu. Kakvi ste bili kao klinci (teen), a kakvi ste sada? Da li ste nešto zadržali, a šta ste to promenili.

 

[prsho]

isto brate nenametljiv i povucen nicim ne skrecuci paznju na sebe

 

[Baby Yoda]

isto brate nenametljiv i povucen nicim ne skrecuci paznju na sebe

Avatar te dobro opisuje, a? Možda baš i skrećeš pažnju time što si nenametljiv.

 

[Richard III]

Isti sam kao što sam bio dok sam bio tinejdžer. Ništa se, u tom pogledu, kod mene nije promenilo. Imam ista interesovanja, slušam istu muziku, divim se istom tipu ljudi, imam ista uverenja... možda sam se samo razočarao u neke ljude koje sam poznavao i kojima sam se divio jer kao klinac nisam mogao da uvidim koliko su patetični i jadni. Takodje su me svi prijatelji razočarali, a nije ih bilo mnogo tada, no sad mi deluju smešno jer vidim da sa njima ništa nije ni trebalo da imam. Sa svojom generacijom ('91-o godište) nažalost osim godina nemam mnogo dodirnih tačaka. Mislim da bih se bolje snašao sa ovim klincima danas jer su mnogo skloniji haosu i neobraćanju pažnje na neke stvari, a i estetika je bolja. Naravno svoje ukuse sam dodatno utvrdio i nadogradio od tinejdžerstva ali su oni ostali isti. Nisam nikad prošao kroz taj proces sazrevanja niti sam osetio šta je to, pretvaram se pred drugima da razumem ali me sve to nimalo ne zanima. Moj stil života to jasno pokazuje na više načina, što najbližima smeta, ali...

Nekad (neretko) pomislim da je trebalo da se ubijem u pubertetu ili po završetku istog, nego tad o tome nisam razmišljao, osim sporadično, ko i svaki tinejdžer. Mislim da mi je tada bio životni 'peak', što bi rekao GG Allin. Život na Balkanu ionako ne nudi ništa preterano zabavno starijim ljudima, a odgovornost i dužnosti me ne zanimaju, da su me zanimale odavno bih radio i privredjivao. Suicid u osamnaestoj recimo bi rešio mnoge moje probleme i dileme. Ali čovek misli da je život uspon i pozitivno trajanje. Jeste *****, kad dodješ u neke zrelije godine ne živiš nego samo preuzimaš odgovornost. A i napon životne energije nekako splasne, ja to mogu da vidim i u ljudima koji su već u dvadesetim. Neobjašnjivo je kako to sve ide.

 

[Baby Yoda]

Isti sam kao što sam bio dok sam bio tinejdžer. Ništa se, u tom pogledu, kod mene nije promenilo. Imam ista interesovanja, slušam istu muziku, divim se istom tipu ljudi, imam ista uverenja... možda sam se samo razočarao u neke ljude koje sam poznavao i kojima sam se divio jer kao klinac nisam mogao da uvidim koliko su patetični i jadni. Takodje su me svi prijatelji razočarali, a nije ih bilo mnogo tada, no sad mi deluju smešno jer vidim da sa njima ništa nije ni trebalo da imam. Sa svojom generacijom ('91-o godište) nažalost osim godina nemam mnogo dodirnih tačaka. Mislim da bih se bolje snašao sa ovim klincima danas jer su mnogo skloniji haosu i neobraćanju pažnje na neke stvari, a i estetika je bolja. Naravno svoje ukuse sam dodatno utvrdio i nadogradio od tinejdžerstva ali su oni ostali isti. Nisam nikad prošao kroz taj proces sazrevanja niti sam osetio šta je to, pretvaram se pred drugima da razumem ali me sve to nimalo ne zanima. Moj stil života to jasno pokazuje na više načina, što najbližima smeta, ali...

Nekad (neretko) pomislim da je trebalo da se ubijem u pubertetu ili po završetku istog, nego tad o tome nisam razmišljao, osim sporadično, ko i svaki tinejdžer. Mislim da mi je tada bio životni 'peak', što bi rekao GG Allin. Život na Balkanu ionako ne nudi ništa preterano zabavno starijim ljudima, a odgovornost i dužnosti me ne zanimaju, da su me zanimale odavno bih radio i privredjivao. Suicid u osamnaestoj recimo bi rešio mnoge moje probleme i dileme. Ali čovek misli da je život uspon i pozitivno trajanje. Jeste *****, kad dodješ u neke zrelije godine ne živiš nego samo preuzimaš odgovornost. A i napon životne energije nekako splasne, ja to mogu da vidim i u ljudima koji su već u dvadesetim. Neobjašnjivo je kako to sve ide.

U čoveče. Malo autobiografija. Dopada mi se svakako. Ovaj prvi paragraf mi je jasan, to se može mnogima dogoditi. Premda ima i dosta njih koji su ostali nezreli. Što se tiče drugog paragrafa, veruj mi da suicid nije solucija jer sam 2 puta pokušao isti, jednom umalo nisam uspeo u tome. I taj momenat kada si na granici života i smrti, to osetiš, to ti ne mogu objasniti, osetim paniku zato što sam sebi uskratio mnogo čega. Srećom sam živ, pa zato i pišem.

Tačno je da život gura samo obaveze neke, odgovornost. Ali čovek mora postati odgovoran za sebe samog. To je neminovno. Naravno da ne volimo svi obaveze, gade nam se. Mnogo je komplikacija oko gluposti koje ne samo da nam oduzimaju vreme nego i komplikuju život. Da li će život biti u usponu ili ne zavisi od situacije u kojoj se nalazimo, okruženja. Da li je "plodno" tlo za uspon ili je trulo.

 

[Џорџи]

Ja od tad zivim neki 4-5i razlicit zivot

 

[Baby Yoda]

Ja od tad zivim neki 4-5i razlicit zivot

Ti kao Budisti reinkarnišeš.

 

[prsho]

Avatar te dobro opisuje, a? Možda baš i skrećeš pažnju time što si nenametljiv.

ma to u virtualu, da me vidis ovako proso bi ko pored tursko groblje

 

[prsho]

e fala bogu na ovi forumi mreze i mesendjeri...do pre toga covjece bejah nevidljivim skroz nit sam ikome prilazio nit je mene iko zarezivao

 

[Baby Yoda]

e fala bogu na ovi forumi mreze i mesendjeri...do pre toga covjece bejah nevidljivim skroz nit sam ikome prilazio nit je mene iko zarezivao

Pa što si popio napitak za nevidljivost?

 

[prsho]

Pa što si popio napitak za nevidljivost?

ma to ti je u genetiku na nenametljivost...onda kad otvorio prvi profil na sajt za upoznavanje ugovorim dejt ono blagi uzas nisam znao sto pricati djevojka ode i ne okrenu se...posle drugi treci vec bolje...ostalo je istorija koja se jos ispisuje

 

[Baby Yoda]

ma to ti je u genetiku na nenametljivost...onda kad otvorio prvi profil na sajt za upoznavanje ugovorim dejt ono blagi uzas nisam znao sto pricati djevojka ode i ne okrenu se...posle drugi treci vec bolje...ostalo je istorija koja se jos ispisuje

Niko nije uspešan iz prve. Što se tiče devojaka, ja sam toliko introvertan bio da to nema granica. Sviđam se devojci i videla me u gradu i kako sam sedeo u centru, ona sa drugaricom 20 puta kruži i gleda me, a ja ne znam šta da uradim. Prestrašen. Lakše je da me streljaju. Kada je sela i ona kasnije, prišao sam, upoznao se i posle dogovorili da se vidimo.

 

[prsho]

Niko nije uspešan iz prve. Što se tiče devojaka, ja sam toliko introvertan bio da to nema granica. Sviđam se devojci i videla me u gradu i kako sam sedeo u centru, ona sa drugaricom 20 puta kruži i gleda me, a ja ne znam šta da uradim. Prestrašen. Lakše je da me streljaju. Kada je sela i ona kasnije, prišao sam, upoznao se i posle dogovorili da se vidimo.

dobra je to djevojka nemoj je pozlediti

 

[Baby Yoda]

dobra je to djevojka nemoj je pozlediti

Ma to je bila prva simpatija. Od toga ništa nije nastalo zbog moje trapavosti.

 

[Samsonight]

Kakvi ste bili kao klinci (teen), a kakvi ste sada? Da li ste nešto zadržali, a šta ste to promenili.

Pa, sad kad poredim sebe tad i sad... to je ta ista osoba sa nekim blagim modifikacijama.
Progovorila sam, a bila sam ćutolog.
Tražila sam se, tražila, tražila... baš sam onako euforično negde želela da se nađem po svaku cenu, ali nisam bila naročito društvena osoba više kao u detinjstvu.
Htela sam da budem neki solo igrač, bilo kakav, i to sam sebi omogućila uz Božiju pomoć.
Nisam bila mnogo ambiciozna, to mi se najviše zamera i danas.

Ne mislim da sam sebe razočarala do daljnjeg.

 

[Baby Yoda]

Pa, sad kad poredim sebe tad i sad... to je ta ista osoba sa nekim blagim modifikacijama.
Progovorila sam, a bila sam ćutolog.
Tražila sam se, tražila, tražila... baš sam onako euforično negde želela da se nađem po svaku cenu, ali nisam bila naročito društvena osoba više kao u detinjstvu.
Htela sam da budem neki solo igrač, bilo kakav, i to sam sebi omogućila uz Božiju pomoć.
Nisam bila mnogo ambiciozna, to mi se najviše zamera i danas.

Ne mislim da sam sebe razočarala do daljnjeg.

I ja sam čika ćutko bio. Ali baš baš. Sada se sasvim dobro snalazim, bez ikakvih problema. Mada sam introvert. Preferiram tišinu, mir, knjige. Smeta mi kada je tu previše ljudi, žurke, provodi.

 

[Richard III]

U čoveče. Malo autobiografija. Dopada mi se svakako. Ovaj prvi paragraf mi je jasan, to se može mnogima dogoditi. Premda ima i dosta njih koji su ostali nezreli. Što se tiče drugog paragrafa, veruj mi da suicid nije solucija jer sam 2 puta pokušao isti, jednom umalo nisam uspeo u tome. I taj momenat kada si na granici života i smrti, to osetiš, to ti ne mogu objasniti, osetim paniku zato što sam sebi uskratio mnogo čega. Srećom sam živ, pa zato i pišem.

Tačno je da život gura samo obaveze neke, odgovornost. Ali čovek mora postati odgovoran za sebe samog. To je neminovno. Naravno da ne volimo svi obaveze, gade nam se. Mnogo je komplikacija oko gluposti koje ne samo da nam oduzimaju vreme nego i komplikuju život. Da li će život biti u usponu ili ne zavisi od situacije u kojoj se nalazimo, okruženja. Da li je "plodno" tlo za uspon ili je trulo.

Da, razumem te, medjutim ja kad bih se ubijao radio bih to samo pištoljem, jer nema vremena za razmišljanje, premišljanje, kontemplaciju. Sve se dešava u trenutku. Eventualno neki skok sa mosta ili zgrade, jer kad načiniš taj korak nema nazad. Komplikovano je sa vešanjem, ispijanjem tableta, otrova, sečenjem vena, jer je tu proces duži pa se čoveku javljaju svakakve misli i sumnje. Ne plašim se smrti, a i trulo mi je da se nešto tripujem oko svega toga kad ima mnogo devojaka koje su se roknule. Ipak sam ja muško, ako se one nisu plašile, zašto bih ja.

Ma odgovornost i obaveze su užas, šalteri, računi, poslovi, podizanje porodice, stalne frke, stresovi, maltretiranja. Ali većina ljudi to prihvati i izgleda misli da tako obavezno mora, zaboravili su onaj život u pubertetu, kad su bili slobodni i neukroćeni. A kad ostariš nažalost ne možeš sa klincima da se družiš, pa se u slobodi radja i samoća i osuda okoline.

 

[Baby Yoda]

Da, razumem te, medjutim ja kad bih se ubijao radio bih to samo pištoljem, jer nema vremena za razmišljanje, premišljanje, kontemplaciju. Sve se dešava u trenutku. Eventualno neki skok sa mosta ili zgrade, jer kad načiniš taj korak nema nazad. Komplikovano je sa vešanjem, ispijanjem tableta, otrova, sečenjem vena, jer je tu proces duži pa se čoveku javljaju svakakve misli i sumnje. Ne plašim se smrti, a i trulo mi je da se nešto tripujem oko svega toga kad ima mnogo devojaka koje su se roknule. Ipak sam ja muško, ako se one nisu plašile, zašto bih ja.

Ma odgovornost i obaveze su užas, šalteri, računi, poslovi, podizanje porodice, stalne frke, stresovi, maltretiranja. Ali većina ljudi to prihvati i izgleda misli da tako obavezno mora, zaboravili su onaj život u pubertetu, kad su bili slobodni i neukroćeni. A kad ostariš nažalost ne možeš sa klincima da se družiš, pa se u slobodi radja i samoća i osuda okoline.

Tebi pristaje taj avatar s obzirom kako razmišljaš.
Zapravo, iako vešanje zvuči kao mučno, tehnika je u tome da skočiš sa malo veće visine da ti odmah pukne vrat. Oni namerno ne rade sa veće visine da ti ne pukne vrat.

Skok sa zgrade (čitao sam o tome) je vrlo verovatno učinkovit ali ima slučajeva kada su ljudi ipak preživeli. Skok sa mosta u vodu nije dobar način jer minut je potreban dok izgubiš svest. Do tada ide agonija.

Nisam ni ja fan svih tih obaveza. Svet je postao previše komplikovano mesto gde čovek jedva ima vreme za sebe. I raduje se za tih par sati. A ako ima porodicu neka zaboravi vreme za sebe.

 

[gost 124731]

Logično je da se kroz vreme svi mi menjamo iz razloga što postajemo zreliji ali isto tako zato što imamo mnogo više iskustava u životu. Kakvi ste bili kao klinci (teen), a kakvi ste sada? Da li ste nešto zadržali, a šta ste to promenili.

Била сам брзоплета, често непромишљена, афективна, преемотивна, тешко ме погађала неправда и бурно сам реаговала на такве ствари.
Била сам ужасна.

А таква сам и сад, лол.

 

[Redmond]

Suština ostaje ista, al mislim da sad mogu malo više da iskontrolišem svoje emocije (posebno bes) nego ranije. Volim da mislim da su mi ukusi isto postali malo rafiniraniji nego pre

 

[gost 124731]

Suština ostaje ista, al mislim da sad mogu malo više da iskontrolišem svoje emocije (posebno bes) nego ranije. Volim da mislim da su mi ukusi isto postali malo rafiniraniji nego ranije

Бес? Јеси знао да разбијеш понешто, признај

 

[Baby Yoda]

Kod mene je obratno. Bio sam veoma mirna osoba, bez izliva emocija. Danas mi je teško da se kontrolišem, posebno ako je nepravda u pitanju. Ishitreno reagujem i vrlo verovatno napravim neku glupost zbog koje se kasnije kajem.

 

[Redmond]

Бес? Јеси знао да разбијеш понешто, признај

da, jednom sam treskao vratima toliko jako da je otpao malter pored njih

 

[Redmond]

Kod mene je obratno. Bio sam veoma mirna osoba, bez izliva emocija. Danas mi je teško da se kontrolišem, posebno ako je nepravda u pitanju. Ishitreno reagujem i vrlo verovatno napravim neku glupost zbog koje se kasnije kajem.

bottled up, čuvaj se da i ti ne postaneš Džoker

 

[gost 124731]

da, jednom sam treskao vratima toliko jako da je otpao malter pored njih

Уууууу, опаснице. Лол.

Иначе, људи се ретко промене. У смислу да се свесно промене. Хоћу рећи, ниси ти решио е сад ћу да каналишем свој бес, нећу то више да радим. Него то иде с годинама, онако, досади ти. А и срамота те од самог себе. Оно, матор коњ а и даље има те тантрум моменте. А и жао ти ствари. : )))))