Mesec

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
1lUTxo4.gif
 
maliprinc.jpg

Федерико Гарсија Лорка :ljub:

РОМАНСА МЕСЕЧАРКА

Зелено, волим те, зелено.
Зелен ветар, зелене гране.
Брод на мору
и коњ у планини.
Опасана сенком
она сања на веранди,
зелене пути, косе зелене,
са очима од хладног сребра.
Зелено, волим те, зелено!
Под луном Циганком
ствари пиље у њу
а она их не види.

Зелено, волим те, зелено!
Велике звезде од иња
долазе са рибом сенке
што отвара пут зори.
Смоква трља ветар
кором својих грана,
а брег, мачак лупеж,
јежи своје љуте агаве.
Али ко ће доћи? О одакле?
Она чека на балкону,
зелене пути, косе зелене,
сањајући горко море.

- Куме, даћу ти
коња за кућу,
седло за њено огледало,
ноћ за њен огртач.
Куме, долазим крварећи
из Кабриних кланаца.

- Кад бих могао, младићу
лако би се нагодили.
Али ја више нисам ја
нити је мој дом више мој.

- Куме, хоћу да умрем
пристојно у својој постељи
од челика и, ако је могуће,
са холандским чаршавима.
Зар не видиш моју рану
од груди до грла?

- Триста црвених ружа
покривају твој бели грудњак.
Крв ти вири и мирише
око појаса.
Али ја више нисам ја
нити је мој дом више мој.

- Пустите ме бар
на високе веранде;
пустите ме да се попнем!
Пустите ме на зелене веранде.
Верандице месечеве,
где капље вода.

Већ се пењу два кума
на високе веранде
остављајући траг крви.
Остављајући траг суза.
Дрхтали су кровови,
фењерчићи од лима.
Хиљаду стаклених дефова
рањавало је зору.

Зелено, волим те, зелено!
Зелен ветар, зелене гране.
два кума су се попела.
Широк ветар остављао је
у устима чудан укус
жучи, ментола и босиљка.

- Куме, где је, реци ми,
где је твоје горко девојче?
- Колико пута те је чекала
свежа лица, црне косе,
на тој зеленој веранди.

Над огледалом бунара
Циганка се њиха.
Зелене пути, косе зелене,
са очима од хладног сребра.
месечев сталактит од леда
држи је над водом.
Ноћ је постала интимна
као мали трг.

Пијани су жандари
лупали на врата.
Зелено, волим те, зелено!
Зелен ветар, зелене гране.
Брод на мору
и коњ у планини.

Превео Миодраг Гардић
 

Obećala sam neku „odu mesecu“. :)
Nije mi bilo lako! Nedovoljno je sazrela, još uvek zaglavljena u nemim dubinama moje čulnosti, oborene na kolena zadivljenošću, pred veličanstvenosti te večite pratnje i odanosti Zvezde Danice i Meseca kao uzvišenom, bezvremenskom idealu večite ljubavi.

MESEČEVA MLADA

Na plavičastom krilu noći,
tvojom blistavom stazom me nosiš,
gde ljubav bosonoga nečujna hodi
tragom svetlosti sa dvorca tvoga
...do dragoga.

Ti koji povezuješ duše razdvojene,
za sve tajne imaš usne verne, neme,
uprežeš najlepše zvezdane čeze.
Noćas biraš, kitiš mene,
srebrnim vencem u kosi
i navlačiš mi meki oblak čarobnosti .

Zvona kočije ponoći.
Plašt tišine.
Doba za ljubav.

Pripijaš nebeske grudi, da plešu uz mene,
...drhtim od tog ritma davne zebnje.
Oštrica Tvog Svetlosnog Zraka me prožima
i razgolićuje žar u meni svojim plamenovima.
Provlačiš mi se kroz prste, kroz trepavice,
miluješ lice,
Meseče - moj ljubavniče!

O, da li ću moći pogledati te u oči sada,
da se svetlost tvoja prelomi –po nama
da nikad više ne kupam se u njoj-sama.

Sa izvora tvoje večne mladosti,
strasti moje su pojene,
od postanka svoga sanjam,
biti baš kao Danica Zvezda,
odana i verna Mesečeva mlada.

San mi vezuje povez na oči.
Padah.
... Kraj ne saznah ...

____________

...Sigurno ću se još mnogo puta vraćati ovoj temi i pokušavati, započinjati...
Puno Vas pozdravljam! :)
The Lady D
:heart:
:hvala:
:bye:
 
http://fs5.****************/images/160211/fc8qgnyi.png
Mjesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno veče žuto.
Oprosti, bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oči zalut'o.

I sasvim nespretno prosuo se
kao lopata vrelog snijega,
nasmijan, izgužvane kose,
od ptica ranjav, od cvijeta pjegav.

Oprosti, uvijek moram da odem.
Vjetrove žute jesen već plače.
Jezera - oči. Što kvase vode
obale niske za skitača.

Uvijek se biva lep na početku.
Pomalo dobar. Pomalo tužan.
Uvijek se biva na ovom svijetu
na kraju tuđ, na kraju ružan.

I uvijek samo sebe imamo
i san pun želja, nedorečen.
Mjesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno vece žuto.

M Antić
 
Nema čoveka koji voleo nije,
pod plaštom tvoje srebrne prašine.
Osvetljavas staze kojima ljubav hodi,
svedok si kad nova ljubav se rodi.

U jutro kad se sretneš sa suncem,
ti prenesi, da ne sine a da nezna,
da ga tražim u svemu,
da moja noć pripada- samo Njemu!

Onaj koji luta, čeka, čezne, pogledom te traži.
Oči mog dragog ti znaš!
Pokaži!
Meseče, da više ne tuguje... dok traži.

:heart:
:hvala:
:bye:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top