- Poruka
- 69.764
DAN ĆE TRAJATI 25 SATI?! Naučnici otkrili misteriozne strukture na Mesecu pa se ŠOKIRALI NOVIM OTKRIĆEM: Satelit se udaljava od Zemlje
Svetske nacije i naučnici se u zadnje vreme ponovo okreću ka Mesecu. Japanska svemirska agencija saopštila je nedavno da je njena istraživačka sonda SLIM na Mesecu neočekivano preživela ledenu lunarnu noć i ponovo uspostavila komunikaciju sa Zemljom, više od mesec dana nakon što je letelica izvršila istorijski precizno sletanje na Zemljin satelit.Fotografija Zemlje iz prve misije na Mesec sa ljudskom posadom "Apolo 8" koja je u lunarnu orbitu ušla 24. decembra 1968.
Prošle nedelje je - prvi put nakon pola veka - američka svemirska letelica sletela na Zemljin satelit. Iako se, kako je kasnije objavljeno, lender "Odisej" prevrnuo na bok, komunikacija sa Zemljom nije prekinuta. Misija lendera "Odisej" ima za cilj da proceni okruženje južnog pola Meseca pre nego što, prema planu, na Zemljin satelit ode misija NASA-e sa posadom, krajem 2026.
Naučnici su nedavno takođe otkrili da se Mesec udaljava od Zemlje, a to otkriće menja sve što smo mislili da znamo o odnosu plave planete sa njenim prirodnim satelitom.
Takođe ima veoma stvaran uticaj na dužinu naših dana na Zemlji – iako neverovatno sporim tempom. Naime, udaljavajući se od Zemlje tokom milionima godina, Mesec istovremeno produžava dužinu prosečnog dana.
Dan na Zemlji od 25 sati
Studija tima Univerziteta Viskonsin-Medison fokusirala se na stenu iz formacije stare oko 90 miliona godina. Tako su uspeli da analiziraju interakcije Zemlje sa Mesecom od pre 1,4 milijarde godina. Ispostavilo se da se se Mesec udaljava od Zemlje stopom od 3,82 centimetra godišnje.To znači da će, na kraju, posledica biti da će dan na Zemlji za 200 miliona godina trajati 25 sati, piše portal Indy100.com.
Fotografija Zemlje iz prve misije na Mesec sa ljudskom posadom "Apolo 8" koja je u lunarnu orbitu ušla 24. decembra 1968.
- Kako se Mesec udaljava, Zemlja je kao klizač koji se okreće i usporava dok pružaju svoje ruke – rekao je Stiven Mejers, profesor geonauke Univerziteta Viskonsin-Medison.
On je rekao da je jedna od ambicija tima bila da koriste astrohronologiju da razviju veoma drevne geološke vremenske skale.
- Želimo da budemo u mogućnosti da proučavamo stene stare milijarde godina na način koji je uporediv sa time kako proučavamo moderne geološke procese – dodao je Mejers.
