VanderGraaf
Aktivan član
- Poruka
- 1.353
Iza svake tuzne pesme krije se neka prica. Ponekad, ta prica je tuznija od same pesme. Na albumu "So" koji je Peter Gabriel izdao 1986-e, nalazi se kompozicija "Mercy Street". Piter je ovu pesmu napisao inspirisan poemom "45 Mercy Street", koju je napisala americka pesnikinja Anne (En) Sexton. Kao mentalni pacijent, pisanje poezije za En je bila samo forma terapije koju joj je preporucio njen psihijatar. Gabriel je bio ocaran cinjenicom da je En pisala iskljucivo za sebe a ne za siru publiku. Na nagovor sopstvenog psihijatra, En je nastavila da pise poeziju, i od obicne domacice, postala dobitnik Pulicerove nagrade za poeziju. Usled teske depresije, En je kroz umetnost trazila razloge i odgovore u isto vreme pruzajuci sliku patnji kroz koje prolazi. Nije se libila da u svojoj poezije dodirne abortus, lekove, droge, erotiku, bolest, smrt i druge teme koje su bile skoro tabu tema za zene u to doba.
Gabrielova kompozicija ukazuje na emocije i osecanja, drugu stranu depresije. Mesto gde se moze osetiti sigurnost prikazivanjem istinitog sopstvenog lika. Pesma je u osnovi takozvani "forro", unikatni ritam iz Brazila koji je Gabriel tamo i snimio a koji je odsvirao brazilski perkusionista Djalma Correa. U pesmi nema mnogo instrumenata, melanholicna a u isto vreme puna melodija. Gabriel nije hteo da zvuci komplikovano pa je iz nje izbacio i originalni deo odsviran na klaviru. Muzicki spot za pesmu je taman,bez boja, u kome preovladava crna boja koja odslikava mentalno stanje i detaljima koji dodatno ukazuju na depresiju i zivot sa njom. Uzivo na koncertu, Gabriel je jasno svojim scenskim nastupom, glumom i pevanjem ove kompozicije skretao paznju na patnje i zivot usled depresije i na samu smrt En Sekston.
En je bila seksualno zlostavljana kao dete. Pored razlicitih vrsta depresije, postporodjajne depresije, bolovala i od onoga sto se danas zove "bipolarni poremecaj".
Nesposobna da se stara o sebi i porodici, provela je mnogo vremena u psihijatrijskim ustanovama. Imala je napade histerije i samoubilacku tendenciju. Cetiri puta je pokusala samoubistvo.
Oktobra 1974-e godine, En je popila casu vodke, obukla kaput koji je pripadao njenoj pokojnoj majci, usla u zatvorenu garazu, sela u svoj crveni automobil, otvorila prozore na automobilu i upalila motor. Izvrsila je samoubistvo trovanjem ugljen monoksidom iz petog pokusaja. Imala je 45 godina. Njena poezija, i Gabrielova pesma ostaju zauvek kao svetionik, signal i upozorenje na depresiju i mentalne bolesti i borbu protiv istih.
"In my dream,.............................................................."U mom snu,
drilling into the marrow..................................................busenje u srz
of my entire bone,.........................................................moje cele kosti,
my real dream,..............................................................moj pravi san,
I`m walking up and down Beacon Hill...........................Hodam gore dole po Bicon Hilu (Beacon Hill je deo grada Bostona)
searching for a street sign.............................................u potrazi za ulicnim znakom
namely MERCY STREET..............................................na ime Ulica Milosrdja.
Not there.".....................................................................Nije tamo."
Anne Sexton
Gabrielova kompozicija ukazuje na emocije i osecanja, drugu stranu depresije. Mesto gde se moze osetiti sigurnost prikazivanjem istinitog sopstvenog lika. Pesma je u osnovi takozvani "forro", unikatni ritam iz Brazila koji je Gabriel tamo i snimio a koji je odsvirao brazilski perkusionista Djalma Correa. U pesmi nema mnogo instrumenata, melanholicna a u isto vreme puna melodija. Gabriel nije hteo da zvuci komplikovano pa je iz nje izbacio i originalni deo odsviran na klaviru. Muzicki spot za pesmu je taman,bez boja, u kome preovladava crna boja koja odslikava mentalno stanje i detaljima koji dodatno ukazuju na depresiju i zivot sa njom. Uzivo na koncertu, Gabriel je jasno svojim scenskim nastupom, glumom i pevanjem ove kompozicije skretao paznju na patnje i zivot usled depresije i na samu smrt En Sekston.
En je bila seksualno zlostavljana kao dete. Pored razlicitih vrsta depresije, postporodjajne depresije, bolovala i od onoga sto se danas zove "bipolarni poremecaj".
Nesposobna da se stara o sebi i porodici, provela je mnogo vremena u psihijatrijskim ustanovama. Imala je napade histerije i samoubilacku tendenciju. Cetiri puta je pokusala samoubistvo.
Oktobra 1974-e godine, En je popila casu vodke, obukla kaput koji je pripadao njenoj pokojnoj majci, usla u zatvorenu garazu, sela u svoj crveni automobil, otvorila prozore na automobilu i upalila motor. Izvrsila je samoubistvo trovanjem ugljen monoksidom iz petog pokusaja. Imala je 45 godina. Njena poezija, i Gabrielova pesma ostaju zauvek kao svetionik, signal i upozorenje na depresiju i mentalne bolesti i borbu protiv istih.
"In my dream,.............................................................."U mom snu,
drilling into the marrow..................................................busenje u srz
of my entire bone,.........................................................moje cele kosti,
my real dream,..............................................................moj pravi san,
I`m walking up and down Beacon Hill...........................Hodam gore dole po Bicon Hilu (Beacon Hill je deo grada Bostona)
searching for a street sign.............................................u potrazi za ulicnim znakom
namely MERCY STREET..............................................na ime Ulica Milosrdja.
Not there.".....................................................................Nije tamo."
Anne Sexton
a malo ko ume da prepozna lirsku i empaticnu zicu, najcesce povezujucu, kao Piter Gebrijel.. 