Mentalno zdrava ličnost

[tgdanijela]

..citat...Istraživati normalnost isto je što i tragati za zlatom na kraju duge....

Nije nimalo lako definisati psihički zdravu ličnost. Ponekad se čini da je svaki takav pokušaj osuđen na neuspjeh i da se treba kloniti ''uzaludna posla''. Čak i definicija Svjetske zdravstvene organizacije o zdravlju ne riješava problem, a možda i unosi zabunu.
Ona glasi: ''Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili oronulosti.''
Zašto je potrebna definicija psihičkog zdravlja? Da bi se imao putokaz u procesu vaspitanja, prevencije i lečenja duševnih oboljenja.....

Kako vi vidite psihički normalnog čovjeka?..ili šta smatrate da nije normalno?..u ljudskom ponašanju..odnos prema drugima, sebi, sredini, radu, emocijalna ekspresija i ostalo...

Da li je Frojd bio najbliži definiciji psihički normalne ličnosti "Psihički normalna ličnost je ona koja ume da voli i radi."

..mada iz iskustva, profesionalnog i ličnog..znam da se ta definicija ne uzima kao kriterij normalnog ....
...zanima me šta vi u međuljudskim odnosima..svakodnevnim..smatrate pod normalnim...?

 

[Anđa]

Normalnim ili zdravim?
Normalnim smatram osobu sa blagom neurozom, poto je vreme takvo. A zdravim smatram one osobe koje imaju pozitivan pogled na sebe i budućnost, sa lakoćom komuniciraju i nisu naporne ni sebi ni drugima, guraju svoje, veruju u sebe, sebi lako praštaju, lako prevazilaze svakodnevne probleme, nisu euforične, nisu namrgođene. Imaju bistrinu, vidnu, pri razmišljanju i govorenju, staložene su. Takve osobe odaju utisak jake osobe, što i jesu.

 

[ВОДКА]

Psihichki normalna osoba je ona koja se osetja dobro i uspeshno funkcionishe na socijalnom i profesionalnom planu.

 

[Dača R]

Normalnim ili zdravim?
Normalnim smatram osobu sa blagom neurozom, poto je vreme takvo. A zdravim smatram one osobe koje imaju pozitivan pogled na sebe i budućnost, sa lakoćom komuniciraju i nisu naporne ni sebi ni drugima, guraju svoje, veruju u sebe, sebi lako praštaju, lako prevazilaze svakodnevne probleme, nisu euforične, nisu namrgođene. Imaju bistrinu, vidnu, pri razmišljanju i govorenju, staložene su. Takve osobe odaju utisak jake osobe, što i jesu.

A šta je blaga neuroza???

 

[Dača R]

Psihichki normalna osoba je ona koja se osetja dobro i uspeshno funkcionishe na socijalnom i profesionalnom planu.

Ja ovu najčešće koristim, mada naravno, ima i ona svojih mana.

 

[tgdanijela]

- Mentalno zdravlje ili normalnost reprezentuje prosjek. Po ovom pristupu, ono što čini većina ljudi u određenoj kulturnoj i socijalnoj sredini je normalno.
Mentalno zdravlje ili normalnost znači odsustvo bolesti, dakle, normalnost kao zdravlje.
- Drugim riječima, ako nema znakova duševnog poremećaja, tj. ako nema onih psihopatoloških pojava koje bi dato ponašanje svrstali u neki od kliničkih entiteta-onda se posmatrano ponašanje karakteriše samo kao varijabilnost u okviru široke skale normalnosti
- Mentalno zdravlje je nešto više nego obični izostanak oboljenja. U tom smislu govori i definicija SZOkada pominje ''psihičko blagostanje'', što bi vjerovatno trebalo da znači osećanje zadovoljstva svojim životom, sposobnost da se funkcioniše punim intelektualnim, fizičkim i emocionalnim kapacitetom ličnosti. Ovo poslednje sugerira formiranje individualnog standarda za svaku osobu uzimajući u obzir psihobiološki potencijal konkretne osobe.
- Mentalno zdravlje je dio jednog kontinuuma. Ono ima stepene kao što se može stepenovati i mentalna bolest. Simptomi zdravog se razlikuju od bolesnog samo u intenzitetu, frekvenciji i trajanju. Raznolikosti su kvantitativne, a ne kvalitativne prirode

 

[Dača R]

- Mentalno zdravlje ili normalnost reprezentuje prosjek. Po ovom pristupu, ono što čini većina ljudi u određenoj kulturnoj i socijalnoj sredini je normalno.
Mentalno zdravlje ili normalnost znači odsustvo bolesti, dakle, normalnost kao zdravlje.
- Drugim riječima, ako nema znakova duševnog poremećaja, tj. ako nema onih psihopatoloških pojava koje bi dato ponašanje svrstali u neki od kliničkih entiteta-onda se posmatrano ponašanje karakteriše samo kao varijabilnost u okviru široke skale normalnosti
- Mentalno zdravlje je nešto više nego obični izostanak oboljenja. U tom smislu govori i definicija SZOkada pominje ''psihičko blagostanje'', što bi vjerovatno trebalo da znači osećanje zadovoljstva svojim životom, sposobnost da se funkcioniše punim intelektualnim, fizičkim i emocionalnim kapacitetom ličnosti. Ovo poslednje sugerira formiranje individualnog standarda za svaku osobu uzimajući u obzir psihobiološki potencijal konkretne osobe.
- Mentalno zdravlje je dio jednog kontinuuma. Ono ima stepene kao što se može stepenovati i mentalna bolest. Simptomi zdravog se razlikuju od bolesnog samo u intenzitetu, frekvenciji i trajanju. Raznolikosti su kvantitativne, a ne kvalitativne prirode

Ali zanimljivo mi je što ti postaviš pitanje, i odmah daješ odgovor na njega, i to vrlo često odgovor po principu copy/paste. Ne kapiram u čemu je fora...

 

[Richard Parker]

Mentalno zdravlje je granica izmedju 'mislim da sofa prica samnom' i 'sofa prica samnom' kao i 'reci cu svima da prica sofa samnom' i 'ne moraju svi da znaju da sofa prica samnom'.
Ako si vec lud, nemoj biti glup. Ko zna, mozda ce za par godina uci u modu pricljiva sofa, i kada svi budu poceli to da rade, onda ces biti kul. Ovako rizikujes da te zapale jer im dosadno bilo, frustrirani i izolovani laznom sigurnoscu civilizacije i njenih crvljivih puteva, gde se jedno desava a drugo prijavljuje, navikli da nose masku obicnosti i zadovoljstva, zapravo zedni krvi i prasine, obesice i tebe i tvoju sofu u ime prave stvari, ali zapravo u ime zivotinjskih sebe. Jer kako se ti usudjujes kada oni nisu?
Normalni ljudi nikada ne pricaju o svojim sofama.
Normalni ljudi su retko kada zanimljivi.
Normalni ljudi su opasniji daleko od nenormalnih, koji su nista do otvoreni, iskreni vlasnici pricljivih sofa.

 

[Џорџи]

Slozio bih se da voli i radi..ne cini zlo i pozitivno prozivljava veci deo zivota..ali zbog onih drugih se kaze da je put do pakla poplocan dobrim namerama

 

[tgdanijela]

Ali zanimljivo mi je što ti postaviš pitanje, i odmah daješ odgovor na njega, i to vrlo često odgovor po principu copy/paste. Ne kapiram u čemu je fora...

Pa evo u ovom primjeru, mogao bi dati komentar na napisano ....
...razumljivo je i za osobe koje se ne bave psihologijom ni psihijatrijom...
...a to nije baš odgovor ...eto Ono što čini većina ljudi u jednoj zajednici se smatra normalnim, me iskreno rečeno pomalo iritira ....
A eto i zapitam se Šta je to što čini većina ljudi u jednoj zajednici?...
...puši, pije, a da većina pije kafu..znači mi ostali nismo normalni ...isto je i sa ostalim...
...ako neko ne želi da se ženi/udaje ..nije normalan..ili obrnuto uskoro će biti nenormalan onaj koji želi djecu....
..čovjek može da hoda po kući go-jel onda on nije normalan?..većina to ne radi koliko znam..al funkcioniše socijalno, radno, porodično..al ne trebate se iznenaditi kad vam otvori vrata u gaćama.....i sl. pojave....

 

[Richard Parker]

Slozio bih se da voli i radi..ne cini zlo i pozitivno prozivljava veci deo zivota..ali zbog onih drugih se kaze da je put do pakla poplocan dobrim namerama

A kuda li onda vodi put poplocan losim namerama?
Izgovor kucica da ne cine ista dobro i zabavan neocekivan obrt necega sto treba da bude lepo, to je samo. Ljudi vise cene stvari koje im uvrnu bradavice, nego dobre hranljive stvari.
Imaju problem sa prepoznavanjem dobra, jer ne poznaju ga, ono se ne trenira. Jedino ga mogu videti na tv-u u serijama, kada ga susretnu u zbilji, zagrcnu se i iznenade. Potom pokusaju da ga uguse, deluje im neprirodno. Vide koliko su oni u kontrastu tome cistom, oni to ne zele.
Ne shvataju da su sami neprirodni, i da su oni sami te ploce koje cine put do tog ko zna kakvog mesta koje nije dobro.

 

[muzjak]

Interesantno je koliko je pojam normalnosti upotrebljavan u govoru a da se ni ne zna na šta se misli. Svako ima svoje merilo normalnost. Dakle niko nas nije naučio osnovnom pojmu vezanom za naše funkcionisanje.
Pojam normalnosti je prilično složen pojam.
I bez obzira kako ova država hoće da meri vaga ili šta god preko klinički merljivih pokazatelja treba pojmovno shvatiti ljudsku normalnost.
To svakako nije statistička kategorija prosečnosti. Jer bi onda veoma inteligentni bili isto tako nenormalni kao i oni zaostali u razvoju.
Zato bi adaptacija mogla da bude merilo normalnosti.
Spoljašnja adaptacija ne znači obavezno i prisustvo normalnosti. To nalazimo kod osoba koje su postigle adaptaciju putem totalne identifikacije sa svojom personom (maskom), odnosno sa ustanovom i položajem koji zauzimaju u društvu, tačnije sa svojom socijalnom ulogom. Prema rečima JUNGA bilo bi uzaludno iza te maske traziti ličnost jer redovno nailazimo na čovečuljka dostojnog sažaljenja. Otuda je za takve osobe primamljiv lov na titule. Tako recimo ima profesora čija se celokupna individualnost iscrpljuje time "biti profesor" pa zbog toga iza te fasade ne možemo naći nista sem sujete.
Štaviše, ponekad se dešava da sretnemo prividno sasvim normalne osobe sa veoma uspešnom spoljasnjom adaptacijom. To mogu biti lekari, pedagozi koji svojom normalnošću služe kao uzor za okolinu. Njihova normalnost je međutim samo veštacka kompenzacija za latentnu psihozu , o čijem prisustvu oni nemaju ni pojma, a koja bi pri prvom pokušaju konfrontacije sa njihovim nesvesnim sadržajima bila vidljiva.
Normalnost je idealni cilj za ljude bez uspeha, kao i za sve one koji se nalaze na opštem adaptivnom nivou, dok bi za one koji mogu da idu dalje od prosečnog čoveka, prihvatanje normalnosti značilo smetnju i prepreku za dalji razvoj. Otuda veliki broj neuroticara oboleva jer su samo normalni, kao što ima takvih koji su bolesni jer ne mogu biti normalni.
Osoba koja je normalna s obzirom na svoju dobru prilagodjenost, često je manje zdrava od neurotične osobe, s obzirom na njene ljudske vrednosti.

 

[muzjak]

Međutim, sposobnost unutrašnje adaptacije je pouzdanije merilo normalnosti.
Ima tu interesantnih detalja, ali ne bih više da tupim. A tema je tek načeta.
Ima osoba koje su se adaptirale na nenormalno drustvo (kao kod nas devedesete - Slobino vreme) ali se postavlja pitanje da li su zdravije u odnosu na ljudske vrednosti one osobe koje trpe neurotske simptome jer se nisu želele da prilagode nenormalnom društvu.

 

[muzjak]

I jeebe mi se šta ovu državu zanima i zbog čega joj je važno da normalnost shvati kao osobu koja nema tegobe i drastično ne ispoljava svoje poremećaje i kakve će s tim u vezi kategorizacije da vrši.
Zato ćemo da imamo kriminala na sve strane, odgovorne funkcije će da budu prepuštene karijeristima, a sve što je vredno biće ućutkavano da ne smeta.
Ovo direktno znači da ono što je bolesno biće favorizovano, a ono što vredi biće lečeno.
Normalnost će biti samo mrtvo slovo na papiru i neće se znati ko je ovde lud a ko zbunjen.
Biće to i dalje samo akademski pojam za uzani krug mozgova zatvorenih zajedno sa bolesnicima u ludnice. Pa mora neko da leči ludake, a država će da propiše ko je lud.
Zakonodavac će da propiše - one budale u skupštini. Sprdnja.
Ovde i nauka zavisi od političke volje.
Ovo "zakonodavac" se ne odnosi ni na jednu zemlju konkretno. Radi se o opštoj ljudskoj prirodi.
Ako pogledate u nekim državama gde učenik ili neko ko nije politički terorista upada u školu sa oružjem i pobije brdo njih. O kakvoj onda normalnosi možemo da govorimo. Ali i o kakvim zakonima. A naša zemlja će morati da se uskladi sa sistemima koji su na delu pokazali svoj odnos prema čoveku kao biću. I to je nužnost ako hoćemo da budemo deo sveta.
Dakle, adaptirajte se i postanite ono što najviše mrzite ako hoćete da budete zdravi. (to ne znači i normalni u pogledu ljudskih vrednosti)
Sad, šta je normalnost, procenite sami.
Ma uživajte.

 

[Luna]

..citat...Istraživati normalnost isto je što i tragati za zlatom na kraju duge....

Nije nimalo lako definisati psihički zdravu ličnost. Ponekad se čini da je svaki takav pokušaj osuđen na neuspjeh i da se treba kloniti ''uzaludna posla''. Čak i definicija Svjetske zdravstvene organizacije o zdravlju ne riješava problem, a možda i unosi zabunu.
Ona glasi: ''Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili oronulosti.''
Zašto je potrebna definicija psihičkog zdravlja? Da bi se imao putokaz u procesu vaspitanja, prevencije i lečenja duševnih oboljenja.....

Kako vi vidite psihički normalnog čovjeka?..ili šta smatrate da nije normalno?..u ljudskom ponašanju..odnos prema drugima, sebi, sredini, radu, emocijalna ekspresija i ostalo...

Da li je Frojd bio najbliži definiciji psihički normalne ličnosti "Psihički normalna ličnost je ona koja ume da voli i radi."

..mada iz iskustva, profesionalnog i ličnog..znam da se ta definicija ne uzima kao kriterij normalnog ....
...zanima me šta vi u međuljudskim odnosima..svakodnevnim..smatrate pod normalnim...?

Prvenstveno postovanje druge osobe.Uvazavanje tudjeg stava ,misljenja,nacina zivota...Ljudi su razliciti i kada covek to prihvati i ne pokusava da ih menja sve izgleda mnogo lakse i bolje.To bi za mene bio normalan odnos u svim aspektima zivota.

 

[muzjak]

Prvenstveno postovanje druge osobe.Uvazavanje tudjeg stava ,misljenja,nacina zivota...Ljudi su razliciti i kada covek to prihvati i ne pokusava da ih menja sve izgleda mnogo lakse i bolje.To bi za mene bio normalan odnos u svim aspektima zivota.

Da, ali normalnost se ne sastoji samo u stavu prema drugima.
Ta osoba može da ima poremećaj raspoloženja, neurotična, nesocijalizovana.
To prihvatanje tuđeg stava u opšte ne mora da bude odlika normalnosti.
Prevelika podložnost uticaju može biti loša osobina.
Mislim da je ovo dovoljno za sada.

 

[Luna]

Da, ali normalnost se ne sastoji samo u stavu prema drugima.
Ta osoba može da ima poremećaj raspoloženja, neurotična, nesocijalizovana.
To prihvatanje tuđeg stava u opšte ne mora da bude odlika normalnosti.
Prevelika podložnost uticaju može biti loša osobina.
Mislim da je ovo dovoljno za sada.

Govorila sam o normalnosti uopsteno nisam zalazila u medicinsko analiziranje pojedinca.Nisam rekla prihvatanje tudjeg stava vec,uvazavanje a to je velika razlika.

 

[muzjak]

Govorila sam o normalnosti uopsteno nisam zalazila u medicinsko analiziranje pojedinca.Nisam rekla prihvatanje tudjeg stava vec,uvazavanje a to je velika razlika.

Ne može se uvažavati stav svake budale. Kuda bi i gde to vodilo.
Šta sad, treba da uvažavam stavove nekog "Hitlera" ili stav da treba jesti decu jer je njihovo meso ukusno. I to će da bude dokaz moje normalnosti.
Ja onda nisam normalan.

 

[Luna]

Ne može se uvažavati stav svake budale. Kuda bi i gde to vodilo.
Šta sad, treba da uvažavam stavove nekog "Hitlera" ili stav da treba jesti decu jer je njihovo meso ukusno. I to će da bude dokaz moje normalnosti.
Ja onda nisam normalan.

Jao,bre nemoj da si morbidan.

 

[muzjak]

Prvenstveno postovanje druge osobe.Uvazavanje tudjeg stava ,misljenja,nacina zivota...

Evo, ti upravo govoriš o psihičkim a ne fizičkim osobinama osobe.
Pa tu je psihologija već dala neke odgovore.
Hoćeš li to da negiraš?
Imaš pravo na to.
Čak ne moraš ni da argumentuješ.
I na to imaš pravo.

 

[muzjak]

Jao,bre nemoj da si morbidan.

Što, pogađa te?
A zašto? Možda je to nečiji stav.
Ako si normalna, uvažavaćeš.

 

[Luna]

Što, pogađa te?
A zašto? Možda je to nečiji stav.
Ako si normalna, uvažavaćeš.

Ako sam...

 

[besmrtna]

Koja nema psihicke poremecaje ..

 

[muzjak]

Koja nema psihicke poremecaje ..

Šta htede reći?

Ajd ja nešto.
U psihodinamici pojam normalnosti nije statička kategorija.
Kratko rečeno. U toku dana možete biti i normalni i nenormalni.

 

[tgdanijela]

..samo pogled...

Crte ličnosti koje se susreću kod većine osoba, a predstavljaju elemente normalnosti:
1.Optimizam i pesimizam( odnos prema okolini i stresovima, koji se ne doživljavaju tragično. Optimizam ne bi trebalo da bude jako izražen jer ne dovodi do realnih očekivanja)
2.Zavisnost-Nezavisnost ( i jedno i drugo može da bude znak dobre prilagođenosti. Šta više, sposobnost da se bude i jedno i drugo je znak superprilagođenosti.Treba razlikovati zavisnost, od reaktivne formacije ili negacije potrebe za zavisnošću (pseudo-nezavisnost ili lažna nezavisnost)
3.Sposobnost organizacije i sistematizacije
4.Radoznalost (Postavljanje pitanja: zašto je to tako, kako djeluje, šta je u osnovi svega i slično, važan su faktor u postizanju dobrog kontakta sa okolinom)
5.Polni identitet(zadovoljstvo svojim polom, ličnost je slobodna i upražnjava je i uživa u svom seksualnom životu)
6.Konkurencija, kolaboracija (saradnja) i kompromis
7.Odnos prema autoritetu (prihvatiti autoritet, ali i suprotstaviti mu se)
8.Emocijalna ekspresija i kontrola emocija (kontrolisati emocije, ne potiskivati ih, naučiti emocionalno ne reagovati kada je to štetno za jedinku...)
9.Kapacitet za intimnost(sposobnost ljubavi uopšte, a posebno prema osobi drugog pola)
10.Zadovoljstvo i sigurnost (balans između dugotrajnih planova i ciljeva koja vode zadovoljstvu. Davanja isključivog primata trenutnim zadovoljstvima, princip ''ovde i sada'', iako ponekad neophodan, ipak je znak tzv. psihopatske strukture ličnosti)
11.Odnos prema sredini(uskljađivanje svojih želja sa ličnim, mogućnostima, i zahtjevima i mogućnostima sredine)
12.Odnos prema drugim licima(tolerantnost, strpljivost, kritičnost i samokritičnost, poštovanje mišljenja drugih, kao i podržavanje korisnih prijedloga kad su od opšteg interesa)
13.Etički principi (poštovanje etičkih principa sredine u kojoj se živi, a i ličnih moralnih principa-moralna zrelost)
14.Odnos prema radu(istrajnost i postojanost u radu i ulaganje maksimuma svojih sposobnosti u rad koji se vrši)

Kada se pogledaju sve nabrojane osobine može se zaključiti da idealno mentalno zdrava osoba skoro i ne postoji. Otuda se pomenute osobine mogu uzeti samo kao najširi okvir za normalnost. Raspon normalnosti treba shvatiti dovoljno široko i elastično tako da se većina populacije ipak može da uklopi u njega......