dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
B92: Od peškira koji vise u kolektivima.
Kon: Sve je to tačno. Međutim, najteže od svega je nekoga naučiti upravo u tom uzrastu kad je sasvim malo dete da mora da pere ruke pre jela, posle nužde, i pre nužde. Pre nužde uglavnom se ne pominje, a moramo i to pominjati zbog toga što se različite genitalne infekcije mogu isto tako dobiti dodirivanjem prljavim rukama. Prema tome, ima ono: „Pre i posle jela treba ruke prati“, to je neverovatno, taj stih je zaista evo više od sto godina, i dan danas potpuno istu vrednost ima kao što je imao i tada.
B92: Da li postoji mogućnost neke sistemske edukacije stanovništva u tom kontekstu?
Kon: Da vam kažem, preko Crvenog krsta...
B92: Mislim, malo je onako i blam da u 21. veku oboljevamo od bolesti prljavih ruku.
Kon: Mi smo imali puno aktivnosti po tom pitanju, čak smo se i predstavili na jednom svetskom kongresu vezano za to, i to sad deluje... Radili smo tiho. To se preko Crvenog krsta organizovalo po raznim gradovima Srbije, gde su aktivisti Crvenog krsta učestvovali, oni su bili i nastavnici, i profesori, vaspitači iz Srednje škole. I praćeno je bilo čitavim akcijama, pravljenjem slika vezano za zdravlje koje su deca radila u obdaništu, pa Azbuka prljavih ruku itd. To su stvari koje treba neprekidno raditi i neprekidno animirati prvenstveno male, najmlađe, jer se navike tada stiču. Kasnije mi znamo, iako znamo i dalje ne činimo ono što smo potpuno svesni, neka greška, što ja kažem, u našem ponašanju uvek postoji. Znači, apsolutno je najvažnije naučiti nekog da mu to bude sastavni deo buđenja, kao što treba da nauči da pere zube, tako mora da mu treba taj sapun, da mu fali, da ako ga nema da se oseća jako loše. E, to se stiče u najmlađem dobu u kući, ali i u edukaciji. A pogledajte naše škole. Evo i danas, nisam dugo bio, ali sam siguran da u većini škola nije regulisano pitanje da ima tople vode, sapuna...
B92: Čak i toalet papira.
Kon: ... i papirnih ubrusa. U takvim uslovima ne možemo pričati o edukaciji stanovništva, a i Ministarstvo prosvete... Mislim, sasvim svejedno, ne ministarstvo, pojedini direktori škola, ne prozivam nikog posebno. Ali, ako nema to u svojoj kući, onda ne može da očekuje da će zdravstveno vaspitanje da deluje. Ta prostorija mora da ima izgled kakav zaslužuje škola.
B92: I samo još poslednje pitanje u vezi sa meningitisom. Koliko traje otpornost posle primanja ove vakcine kod deteta?
Kon: Vidite ovako, kod konjugovane vakcine te tzv. HIB, što je pominjete, hemofilus influence B...
B92: Ovo što deca dobijaju?
Kon: Jeste, to zavisi od uzrasta. Kad su deca do šest meseci ona su s jedne strane najosetljivija, jer imaju najmanje razvijen imuni sistem i potreban je veći broj doza, tada oni primaju tri doze u razmaku od šest nedelja. Ako iz bilo kog razloga nije primilo dete vakcinu do šest meseci nego počinje sa šest, onda mu nisu potrebne tri doze, već je dovoljno dve doze u razmaku od najmanje mesec dana, obično šest nedelja, a može da bude i više. Ako dete iz bilo kog razloga nije primilo vakcinu do godinu dana i ima već punih 12 meseci, znači razvijen imuni sistem, onda je dovoljna samo jedna doza.
B92: I do kad je imun, do koje godine?
Kon: I imun je, praktično time je zaštićen kompletno, jer deca do pete godine života sasvim sigurno dolaze u kontakt sa tom bakterijom. Treba shvatiti da je bakterija široko rasprostranjena, nje ima svuda, hemofilus influence B je bukvalno svuda oko nas. Mi kad bi uzeli i radili briseve evo i ovde, našli bi kod nekoga hemofilus.
B92: Ali su odrasli imuni...
Kon: Em su imuni, em nemaju nikakve tegobe, kao što i većina uopšte nema nikakve tegobe. Problem i jeste u tome, zato je to tzv. tačkasto širenje, što znači da tek kad se pojavi značajniji broj obolelih na manjem području možemo da sumnjamo da se pojavio neki soj koji je invazivniji, i tada se radi zaštita kontakta, ne radi njihove neposredne zaštite nego da se to ne bi dalje širilo.
Kon: Sve je to tačno. Međutim, najteže od svega je nekoga naučiti upravo u tom uzrastu kad je sasvim malo dete da mora da pere ruke pre jela, posle nužde, i pre nužde. Pre nužde uglavnom se ne pominje, a moramo i to pominjati zbog toga što se različite genitalne infekcije mogu isto tako dobiti dodirivanjem prljavim rukama. Prema tome, ima ono: „Pre i posle jela treba ruke prati“, to je neverovatno, taj stih je zaista evo više od sto godina, i dan danas potpuno istu vrednost ima kao što je imao i tada.
B92: Da li postoji mogućnost neke sistemske edukacije stanovništva u tom kontekstu?
Kon: Da vam kažem, preko Crvenog krsta...
B92: Mislim, malo je onako i blam da u 21. veku oboljevamo od bolesti prljavih ruku.
Kon: Mi smo imali puno aktivnosti po tom pitanju, čak smo se i predstavili na jednom svetskom kongresu vezano za to, i to sad deluje... Radili smo tiho. To se preko Crvenog krsta organizovalo po raznim gradovima Srbije, gde su aktivisti Crvenog krsta učestvovali, oni su bili i nastavnici, i profesori, vaspitači iz Srednje škole. I praćeno je bilo čitavim akcijama, pravljenjem slika vezano za zdravlje koje su deca radila u obdaništu, pa Azbuka prljavih ruku itd. To su stvari koje treba neprekidno raditi i neprekidno animirati prvenstveno male, najmlađe, jer se navike tada stiču. Kasnije mi znamo, iako znamo i dalje ne činimo ono što smo potpuno svesni, neka greška, što ja kažem, u našem ponašanju uvek postoji. Znači, apsolutno je najvažnije naučiti nekog da mu to bude sastavni deo buđenja, kao što treba da nauči da pere zube, tako mora da mu treba taj sapun, da mu fali, da ako ga nema da se oseća jako loše. E, to se stiče u najmlađem dobu u kući, ali i u edukaciji. A pogledajte naše škole. Evo i danas, nisam dugo bio, ali sam siguran da u većini škola nije regulisano pitanje da ima tople vode, sapuna...
B92: Čak i toalet papira.
Kon: ... i papirnih ubrusa. U takvim uslovima ne možemo pričati o edukaciji stanovništva, a i Ministarstvo prosvete... Mislim, sasvim svejedno, ne ministarstvo, pojedini direktori škola, ne prozivam nikog posebno. Ali, ako nema to u svojoj kući, onda ne može da očekuje da će zdravstveno vaspitanje da deluje. Ta prostorija mora da ima izgled kakav zaslužuje škola.
B92: I samo još poslednje pitanje u vezi sa meningitisom. Koliko traje otpornost posle primanja ove vakcine kod deteta?
Kon: Vidite ovako, kod konjugovane vakcine te tzv. HIB, što je pominjete, hemofilus influence B...
B92: Ovo što deca dobijaju?
Kon: Jeste, to zavisi od uzrasta. Kad su deca do šest meseci ona su s jedne strane najosetljivija, jer imaju najmanje razvijen imuni sistem i potreban je veći broj doza, tada oni primaju tri doze u razmaku od šest nedelja. Ako iz bilo kog razloga nije primilo dete vakcinu do šest meseci nego počinje sa šest, onda mu nisu potrebne tri doze, već je dovoljno dve doze u razmaku od najmanje mesec dana, obično šest nedelja, a može da bude i više. Ako dete iz bilo kog razloga nije primilo vakcinu do godinu dana i ima već punih 12 meseci, znači razvijen imuni sistem, onda je dovoljna samo jedna doza.
B92: I do kad je imun, do koje godine?
Kon: I imun je, praktično time je zaštićen kompletno, jer deca do pete godine života sasvim sigurno dolaze u kontakt sa tom bakterijom. Treba shvatiti da je bakterija široko rasprostranjena, nje ima svuda, hemofilus influence B je bukvalno svuda oko nas. Mi kad bi uzeli i radili briseve evo i ovde, našli bi kod nekoga hemofilus.
B92: Ali su odrasli imuni...
Kon: Em su imuni, em nemaju nikakve tegobe, kao što i većina uopšte nema nikakve tegobe. Problem i jeste u tome, zato je to tzv. tačkasto širenje, što znači da tek kad se pojavi značajniji broj obolelih na manjem području možemo da sumnjamo da se pojavio neki soj koji je invazivniji, i tada se radi zaštita kontakta, ne radi njihove neposredne zaštite nego da se to ne bi dalje širilo.
, moracemo kupovati vodu... ma uzas, ja ne bi isla nikako ali ne mogu ubediti jacu polovinu...