''Mene moja deca ne lažu'' -Колико пута сте у животу изговорили ову реченицу?

Lagerta

Elita
Supermoderator
Poruka
19.035

Kад чујем реченицу „МЕНЕ МОЈА ДЕЦА НЕ ЛАЖУ“, мој регуларни притисак 90/60 скочи на 140/90!​


ДЕЦА НЕ ЛАЖУ!
Колико пута сте у животу изговорили ову реченицу?
„МЕНЕ МОЈА ДЕЦА НЕ ЛАЖУ!“ Некад с нагласком на „мене“. Некад с нагласком на „моја деца“. Али, да не лажу – не лажу!
Ако МЕНЕ не лажу, значи да је дозвољено да лажу неког другог. Реченица у којој је нагласак на речи „мене“ говори о мени. О мени као родитељу, о мени као особи од поверења. МЕНЕ моја деца не лажу.

Ја сам диивна мајка, васпитала сам их тако да им је дозвољено да слажу, било кога, али мене – ЈОК!
Уколико МОЈА ДЕЦА не лажу, то имплицира да лажу нека друга деца. Штоно јес’, туђа деца оће да слажу, и то почесто! Али МОЈА… НЕ!

И ово ми је све нормално, и све океј. Моја деца не лажу мене, али, ја лажем своје родитеље и даље. Лажем их колики ми је дуг за струју, лажем да сам добро и кад нисам, лажем да смо се истрошили кад хоћу да ми помогну с мало своје пензије, лажем да смо у одличној финансијској ситуацији кад видим да су они у були…
Лагала сам и да су „неки тамо“ ишли на ноћно купање док сам као ђак била преко извиђача на мору. Неки су и пушили иза школе док сам ја била ђак. Неки и правили журку док су били код другарице на ноћном учењу пред контролни.
Ја нисам. Ако питате моје родитеље, ја сам пропушила на сопственој свадби, на ноћно купање ишла тек кад сам завршила факултет. А на журке ваљда нисам ни ишла, само сам се убијала учећи ноћу код другарица које су у исто време биле код мене на штребању.
Али, одговорно тврдим – МОЈА деца МЕНЕ никад нису слагала!
Нису имали од кога да науче да лажу.
Они никад нису први започели тучу. Никад не би попили пиво, да их мангупи лажљиви нису навукли! Нису никад ишли на журку да ја не знам. Увек су поштено учили код Миљана и Милоша.

И сад уче ноћу у ,,Матици српској“, лепо су ми, искрено, рекли да је читаоница отворена ноћу за те којима је лакше да ноћу уче. Они не морају мене да лажу за Матицу као што сам ја лагала своје. Сад је стварно читаоница отворена ноћу, рекла ми МОЈА ДЕЦА. А тамо у читаоници неки пуше, неваљалци, зато се моја деца осете на дуван кад дођу с тог ноћног учења! Неколико пута је неко у читаоници просуо и пиће на њих, па су се и на алкохол осетили, не својом кривицом, јадници!

Link
 
Ovaj zanimljiv članak me podstakao da postavim pitanje i vama, da li vas vaša deca lažu, kako pristupate njihovim opravdanjima za učinjeno, imate li dozu opreza ili im bezrezervno verujete. Često sam bila u prilici da me roditelji ubeđuju da njihovo dete ne laže, već neka druga deca lažu, iako sam bila svedok ili prisustvovala dešavanjima pa se onda zapitam je l to znači da i ja lažem, iz ko zna kojih razloga ( ne volim njihovo dete, nisam dobra učiteljica itd )
 
Nije ni potrebno da bas sve znamo. Mora da im ostane nesto samo njihovo.
tačno , svako dete je zasebna ličnost, ali što smo bliže njih , više će oni imati poverenja i nas kao roditelji i kada budu u tesno biće slobodni da potraže pomoć ili savet
naše je da ih osposobimo da što manje lažu
 
tačno , svako dete je zasebna ličnost, ali što smo bliže njih , više će oni imati poverenja i nas kao roditelji i kada budu u tesno biće slobodni da potraže pomoć ili savet
naše je da ih osposobimo da što manje lažu
Moji su odrasli ljudi, bliski smo koliko je moguce ali za vrijeme odrastanja naravno da je bilo svega.
 

Kад чујем реченицу „МЕНЕ МОЈА ДЕЦА НЕ ЛАЖУ“, мој регуларни притисак 90/60 скочи на 140/90!​


ДЕЦА НЕ ЛАЖУ!
Колико пута сте у животу изговорили ову реченицу?
„МЕНЕ МОЈА ДЕЦА НЕ ЛАЖУ!“ Некад с нагласком на „мене“. Некад с нагласком на „моја деца“. Али, да не лажу – не лажу!
Ако МЕНЕ не лажу, значи да је дозвољено да лажу неког другог. Реченица у којој је нагласак на речи „мене“ говори о мени. О мени као родитељу, о мени као особи од поверења. МЕНЕ моја деца не лажу.

Ја сам диивна мајка, васпитала сам их тако да им је дозвољено да слажу, било кога, али мене – ЈОК!
Уколико МОЈА ДЕЦА не лажу, то имплицира да лажу нека друга деца. Штоно јес’, туђа деца оће да слажу, и то почесто! Али МОЈА… НЕ!

И ово ми је све нормално, и све океј. Моја деца не лажу мене, али, ја лажем своје родитеље и даље. Лажем их колики ми је дуг за струју, лажем да сам добро и кад нисам, лажем да смо се истрошили кад хоћу да ми помогну с мало своје пензије, лажем да смо у одличној финансијској ситуацији кад видим да су они у були…
Лагала сам и да су „неки тамо“ ишли на ноћно купање док сам као ђак била преко извиђача на мору. Неки су и пушили иза школе док сам ја била ђак. Неки и правили журку док су били код другарице на ноћном учењу пред контролни.
Ја нисам. Ако питате моје родитеље, ја сам пропушила на сопственој свадби, на ноћно купање ишла тек кад сам завршила факултет. А на журке ваљда нисам ни ишла, само сам се убијала учећи ноћу код другарица које су у исто време биле код мене на штребању.
Али, одговорно тврдим – МОЈА деца МЕНЕ никад нису слагала!
Нису имали од кога да науче да лажу.
Они никад нису први започели тучу. Никад не би попили пиво, да их мангупи лажљиви нису навукли! Нису никад ишли на журку да ја не знам. Увек су поштено учили код Миљана и Милоша.

И сад уче ноћу у ,,Матици српској“, лепо су ми, искрено, рекли да је читаоница отворена ноћу за те којима је лакше да ноћу уче. Они не морају мене да лажу за Матицу као што сам ја лагала своје. Сад је стварно читаоница отворена ноћу, рекла ми МОЈА ДЕЦА. А тамо у читаоници неки пуше, неваљалци, зато се моја деца осете на дуван кад дођу с тог ноћног учења! Неколико пута је неко у читаоници просуо и пиће на њих, па су се и на алкохол осетили, не својом кривицом, јадници!

Link
Kada verujes deci,ona imaju jos vise poverenja u tebe.
 

Kад чујем реченицу „МЕНЕ МОЈА ДЕЦА НЕ ЛАЖУ“, мој регуларни притисак 90/60 скочи на 140/90!​


ДЕЦА НЕ ЛАЖУ!
Колико пута сте у животу изговорили ову реченицу?
„МЕНЕ МОЈА ДЕЦА НЕ ЛАЖУ!“ Некад с нагласком на „мене“. Некад с нагласком на „моја деца“. Али, да не лажу – не лажу!
Ако МЕНЕ не лажу, значи да је дозвољено да лажу неког другог. Реченица у којој је нагласак на речи „мене“ говори о мени. О мени као родитељу, о мени као особи од поверења. МЕНЕ моја деца не лажу.

Ја сам диивна мајка, васпитала сам их тако да им је дозвољено да слажу, било кога, али мене – ЈОК!
Уколико МОЈА ДЕЦА не лажу, то имплицира да лажу нека друга деца. Штоно јес’, туђа деца оће да слажу, и то почесто! Али МОЈА… НЕ!

И ово ми је све нормално, и све океј. Моја деца не лажу мене, али, ја лажем своје родитеље и даље. Лажем их колики ми је дуг за струју, лажем да сам добро и кад нисам, лажем да смо се истрошили кад хоћу да ми помогну с мало своје пензије, лажем да смо у одличној финансијској ситуацији кад видим да су они у були…
Лагала сам и да су „неки тамо“ ишли на ноћно купање док сам као ђак била преко извиђача на мору. Неки су и пушили иза школе док сам ја била ђак. Неки и правили журку док су били код другарице на ноћном учењу пред контролни.
Ја нисам. Ако питате моје родитеље, ја сам пропушила на сопственој свадби, на ноћно купање ишла тек кад сам завршила факултет. А на журке ваљда нисам ни ишла, само сам се убијала учећи ноћу код другарица које су у исто време биле код мене на штребању.
Али, одговорно тврдим – МОЈА деца МЕНЕ никад нису слагала!
Нису имали од кога да науче да лажу.
Они никад нису први започели тучу. Никад не би попили пиво, да их мангупи лажљиви нису навукли! Нису никад ишли на журку да ја не знам. Увек су поштено учили код Миљана и Милоша.

И сад уче ноћу у ,,Матици српској“, лепо су ми, искрено, рекли да је читаоница отворена ноћу за те којима је лакше да ноћу уче. Они не морају мене да лажу за Матицу као што сам ја лагала своје. Сад је стварно читаоница отворена ноћу, рекла ми МОЈА ДЕЦА. А тамо у читаоници неки пуше, неваљалци, зато се моја деца осете на дуван кад дођу с тог ноћног учења! Неколико пута је неко у читаоници просуо и пиће на њих, па су се и на алкохол осетили, не својом кривицом, јадници!

Link
Gospođice/gospođo malčice vam je nizak pritisak.
 
Nisu mogli da lažu,...sve saznam prva. Svaki njihov korak sam znala unapred. Sad su druga vremena i drugačiji je pristup deci. Da sad moram sve ispočetka, stvarno nzm kako bih. Današnji roditelji moraju biti "mađioničari", jer deca sada uveliko manipulišu. Nisam omiljeni roditelj, ali to sada ne vidim više kao propust.
Zahvalni su na mnogo čemu, ništa više od toga i ne očekujem.
 
Ovaj zanimljiv članak me podstakao da postavim pitanje i vama, da li vas vaša deca lažu, kako pristupate njihovim opravdanjima za učinjeno, imate li dozu opreza ili im bezrezervno verujete. Često sam bila u prilici da me roditelji ubeđuju da njihovo dete ne laže, već neka druga deca lažu, iako sam bila svedok ili prisustvovala dešavanjima pa se onda zapitam je l to znači da i ja lažem, iz ko zna kojih razloga ( ne volim njihovo dete, nisam dobra učiteljica itd )
Nisi objektivna za ovu temu, vi iz prosvete ste ubeđeni da deca lažu, a nas deca nikad ne lažu 😂😂😂
 

Back
Top