Недуго пошто сам развио тему "Филозофија и култура тела" у погрешном правцу која се свела на обожавање материјалног тела, функција колективно несвесног о којој је писао Јунг а која је жива реалност, ступила је у дејство како би "оног ко слави тело" вратила на прави пут. Наиме, сањао сам сан чија је финална функција била да ми покаже скретање са пута. Сањао сам себе како носим лутку од папира у природној величини кроз град и показујем је људима хвалећи се њоме. Такође сам свим силама био теран да схватим да тело није циљ, да је циљ оно иза тела, или Платонова идеја, и да је грех проповедати обожавање сенки.
Буквално је опасно клањати се телу, јер тиме показујемо скретање са правог пута због кога смо доспели на овај свет, и то скретање уништава било какав смисао животу самом. Зато постоји можемо рећи архетип "шаптача" у колективно несвесном, који попут оних слугу римских царева има једину сврху да казује "мементо мори" (не заборави да си смртан) свакоме ко заборави Сунце иза својих леђа и почне обожаватио сенке на зиду пећине.
Не клањати се ликовима и идолима јесте прва божија заповест дата Мојсију. А нарочито овај стих из Прича Соломонових казује суштину тога:
Циљ развоја тела није тело само, већ естетска контемплација трансцендентних идеја (у Платоновом смислу). Али шта су уопште идеје?
Идеје су вековима, миленијумима боље речи, нејасна ствар у филозофији. Тек смо са Шопенхауеровом филозофијом воље успели коначно да разумемо шта су оне, и шта је естетска контемплација.
Тело је објективација извесне тенденције трансцендентне воље или њена објективација.
Тело у овом ковчегу претворило се у прах, али њена идеја отеловљена у скулптури изнад ковчега је изван простора и времена, изван настајања и нестајања, изван рађања и смрти.
То што представља ова скулптура, то неисказиво које само естетском контемплацијом можемо наслутити, јесте примарно, а материјално тело је само "црква светога духа" коју требамо чувати колико је то могуће у природи где је општи рат свих против свих, али никада не смемо заборавити шта је примарно а шта секундарно и да ми нисмо тело, већ становници тела. Ко то заборави или негира, игра опасну игру изазивања фундаменталних архетипа.
А оно што је у неку руку и застрашујуће у свему томе јесте да арехтип "шаптача" има сву моћ да скрене пажњу на себе. Не само снове, него и целу психоидну реалност.
Буквално је опасно клањати се телу, јер тиме показујемо скретање са правог пута због кога смо доспели на овај свет, и то скретање уништава било какав смисао животу самом. Зато постоји можемо рећи архетип "шаптача" у колективно несвесном, који попут оних слугу римских царева има једину сврху да казује "мементо мори" (не заборави да си смртан) свакоме ко заборави Сунце иза својих леђа и почне обожаватио сенке на зиду пећине.
Не клањати се ликовима и идолима јесте прва божија заповест дата Мојсију. А нарочито овај стих из Прича Соломонових казује суштину тога:
Циљ развоја тела није тело само, већ естетска контемплација трансцендентних идеја (у Платоновом смислу). Али шта су уопште идеје?
Идеје су вековима, миленијумима боље речи, нејасна ствар у филозофији. Тек смо са Шопенхауеровом филозофијом воље успели коначно да разумемо шта су оне, и шта је естетска контемплација.
Тело је објективација извесне тенденције трансцендентне воље или њена објективација.
Тело у овом ковчегу претворило се у прах, али њена идеја отеловљена у скулптури изнад ковчега је изван простора и времена, изван настајања и нестајања, изван рађања и смрти.
То што представља ова скулптура, то неисказиво које само естетском контемплацијом можемо наслутити, јесте примарно, а материјално тело је само "црква светога духа" коју требамо чувати колико је то могуће у природи где је општи рат свих против свих, али никада не смемо заборавити шта је примарно а шта секундарно и да ми нисмо тело, већ становници тела. Ко то заборави или негира, игра опасну игру изазивања фундаменталних архетипа.
А оно што је у неку руку и застрашујуће у свему томе јесте да арехтип "шаптача" има сву моћ да скрене пажњу на себе. Не само снове, него и целу психоидну реалност.
Poslednja izmena:
