Слажем се да треба причати о смрти, али интересантно је да када се говори о томе пре свега се мисли на сопствену смртност. Да ли вреди да ја живим, стално је у питању сопствено ја, а остали се при томе нејасно замишљају скоро као некакви бесмртни богови.
Наши стари су на своје портрете стављали симболе "memento mori" (сети се да си смртан) лобању, муву и слично, како би се стално подсећали. Али једнако би било корисно да су стављали и неко подсећање на Ксеркса и његов ламент.
Овај снимак из 1910. године је добар пример о чему говорим. Чувена "Buffalo Bill's Wild West" представа, а која се приказивала широм Америке и Европе крајем 19. и почетком 20. века, била је чак и у тадашњој Србији.
Погледајте ове људе, извођаче и гледаоце. Извођачи се свим снагама труде да импресионирају ове на трибинама, да измаме њихово одобравање и аплауз. Да доживе осећање задовољене сујете после тога. Улаже се огромна енергија да се привуче пажња гледалаца.
Каква ништавност, када се сетимо да су сви на овом снимку данас мртви.
Приликом служења својој сујети то јест бризи шта ће неко о нама мислити, о нашим делима и одлукама, уместо "мементо мори" или сети се да си смртан, треба се пре сетити да ће све те особе испред нас, за чију се пажњу толико боримо, за 100 година бити мртве. Баш као на овом снимку.
Наши стари су на своје портрете стављали симболе "memento mori" (сети се да си смртан) лобању, муву и слично, како би се стално подсећали. Али једнако би било корисно да су стављали и неко подсећање на Ксеркса и његов ламент.
Овај снимак из 1910. године је добар пример о чему говорим. Чувена "Buffalo Bill's Wild West" представа, а која се приказивала широм Америке и Европе крајем 19. и почетком 20. века, била је чак и у тадашњој Србији.
Погледајте ове људе, извођаче и гледаоце. Извођачи се свим снагама труде да импресионирају ове на трибинама, да измаме њихово одобравање и аплауз. Да доживе осећање задовољене сујете после тога. Улаже се огромна енергија да се привуче пажња гледалаца.
Каква ништавност, када се сетимо да су сви на овом снимку данас мртви.
Приликом служења својој сујети то јест бризи шта ће неко о нама мислити, о нашим делима и одлукама, уместо "мементо мори" или сети се да си смртан, треба се пре сетити да ће све те особе испред нас, за чију се пажњу толико боримо, за 100 година бити мртве. Баш као на овом снимку.
