- Poruka
- 388.160
Memento mori (ili „seti se smrti“) je latinska izreka koja ima sledeća tumačenja:
Seti se da si smrtan.
Seti se da ćeš umreti.
Seti se svoje smrti.
Sve je taština
Njen cilj je da opominje ljude da su smrtna bića i da će umreti jednoga dana, tako da treba da žive život najbolje što mogu.
Fraza Memento mori se često povezuje sa Carpe Diem. Prvi put se upotrebljava 1598. godine.Česta je tema umetničkih dela.
U starom Rimu je postojao običaj da se rimski general, pobednik u ratu, dočekuje velikom uličnom proslavom. Tokom parade pobednik je nosio crvenu, zlatom ukrašenu togu, a na glavi bi imao krunu, poput nekog kralja. Dok se njegova kočija sa četiri konja probijala kroz ulice grada, masa je klicala: ,,Živeo Pobednik!’’
Neposredno iza generala u kočiji je po običaju sedeo rob koji je imao samo jedan zadatak. Svaki put kada bi neko viknuo: ,,Živeo!’’ ovaj bi viknuo: ,,Memento Mori!’’ Na taj način, Pobednika bi sve vreme pratio eho reči Memento Mori – ,,Seti se da si smrtnik!’’ Ova praksa je korišćena kako bi se obuzdao ego rimskih generala da se vine previsoko i pomisli da je je veći od drugih.
Filozofi, pisci, umetnici i svetski lideri često su razmišljali o smrti.
Sokrat je rekao: ,,Namera onih koji praktikuju filozofiju je da se pripreme za smrt i umiranje.’’
Mikelanđelo je rekao: ,,Ja nemam ni jednu misao koju smrt nije okrznula svojim dletom.’’
Tolstoj je rekao: ,,Kada bismo imali na umu da ćemo jednog dana neizostavno umreti, naši životi bi bili sasvim drugačiji.’’
Mojsije je navodno rekao, ,,Nauči nas da brojimo do smrti dane kako bi lakše primili mudrost u srce.’’
Za razliku od ranijih vremena kada je smrt bila normalna pojava, današnje savremeno društvo izbegava suočavanje sa njom i zato ona kod većine izaziva strah. Taj strah je toliko jak da čak više nije preporučljivo biti star, pa se svi trude da što duže ostanu mladi i lepi. ,,Milioni žude za večnim životom, a ne znaju šta da rade sami sa sobom nedeljom posle podne,’’ upozorava književnica Susan Ertz.
Čovek, kao i svaki drugi živi stvor, ima prirodan instinkt za preživljavanje. Budući da je misleće biće, on je jedina životinja koja ima sposobnost da unapred razmišlja o sopstvenoj smrti i da se za nju pripremi. Seneka preporučuje da svakodnevno razmišljamo o prolaznosti života, ali ne na morbidan način,
već da bi se podsetili da je u pitanju prirodan i neizbežan proces.
Razmišljanjem o smrti stičemo važan uvid u to koliko je vredno vreme koje imamo ispred sebe.
Mi ne možemo kontrolisati kada ćemo umreti, ali možemo kontrolisati kako ćemo živeti sada i ovde. Meditacija na temu smrti zapravo inspiriše život!
Svest o tome da na raspolaganju imamo ograničeno vreme motiviše ljude da preduzmu značajne korake kako bi dali smisao životu koji je pred njima.
Seti se da si smrtan.
Seti se da ćeš umreti.
Seti se svoje smrti.
Sve je taština
Njen cilj je da opominje ljude da su smrtna bića i da će umreti jednoga dana, tako da treba da žive život najbolje što mogu.
Fraza Memento mori se često povezuje sa Carpe Diem. Prvi put se upotrebljava 1598. godine.Česta je tema umetničkih dela.
U starom Rimu je postojao običaj da se rimski general, pobednik u ratu, dočekuje velikom uličnom proslavom. Tokom parade pobednik je nosio crvenu, zlatom ukrašenu togu, a na glavi bi imao krunu, poput nekog kralja. Dok se njegova kočija sa četiri konja probijala kroz ulice grada, masa je klicala: ,,Živeo Pobednik!’’
Neposredno iza generala u kočiji je po običaju sedeo rob koji je imao samo jedan zadatak. Svaki put kada bi neko viknuo: ,,Živeo!’’ ovaj bi viknuo: ,,Memento Mori!’’ Na taj način, Pobednika bi sve vreme pratio eho reči Memento Mori – ,,Seti se da si smrtnik!’’ Ova praksa je korišćena kako bi se obuzdao ego rimskih generala da se vine previsoko i pomisli da je je veći od drugih.
Filozofi, pisci, umetnici i svetski lideri često su razmišljali o smrti.
Sokrat je rekao: ,,Namera onih koji praktikuju filozofiju je da se pripreme za smrt i umiranje.’’
Mikelanđelo je rekao: ,,Ja nemam ni jednu misao koju smrt nije okrznula svojim dletom.’’
Tolstoj je rekao: ,,Kada bismo imali na umu da ćemo jednog dana neizostavno umreti, naši životi bi bili sasvim drugačiji.’’
Mojsije je navodno rekao, ,,Nauči nas da brojimo do smrti dane kako bi lakše primili mudrost u srce.’’
Za razliku od ranijih vremena kada je smrt bila normalna pojava, današnje savremeno društvo izbegava suočavanje sa njom i zato ona kod većine izaziva strah. Taj strah je toliko jak da čak više nije preporučljivo biti star, pa se svi trude da što duže ostanu mladi i lepi. ,,Milioni žude za večnim životom, a ne znaju šta da rade sami sa sobom nedeljom posle podne,’’ upozorava književnica Susan Ertz.
Čovek, kao i svaki drugi živi stvor, ima prirodan instinkt za preživljavanje. Budući da je misleće biće, on je jedina životinja koja ima sposobnost da unapred razmišlja o sopstvenoj smrti i da se za nju pripremi. Seneka preporučuje da svakodnevno razmišljamo o prolaznosti života, ali ne na morbidan način,
već da bi se podsetili da je u pitanju prirodan i neizbežan proces.
Razmišljanjem o smrti stičemo važan uvid u to koliko je vredno vreme koje imamo ispred sebe.
Mi ne možemo kontrolisati kada ćemo umreti, ali možemo kontrolisati kako ćemo živeti sada i ovde. Meditacija na temu smrti zapravo inspiriše život!
Svest o tome da na raspolaganju imamo ograničeno vreme motiviše ljude da preduzmu značajne korake kako bi dali smisao životu koji je pred njima.
Poslednja izmena:
