- Poruka
- 113.420
Teroristički napadi Hamasa bez presedana na Izrael 7. oktobra zapalili su fitilj ispod celog Bliskog istoka. Sada bi zastrašujuća, figurativna mega-bomba za koju je taj fitilj na kraju vezan – direktan sukob između SAD i Irana – mogla da eksplodira, sa razornim posledicama.
Kako se svakim danom nastavlja izraelsko ilegalno bombardovanje Gaze, sa svakom novom procenom desetina hiljada poginulih Palestinaca, ogromna detonacija se približava. Od Crvenog mora do Iraka, Sirije i Libana, eskalirajuća, četvoromesečna spirala nasilja, koja uglavnom uključuje propalestinske milicije koje podržava Iran, neumitno se razvija.
Sada, nakon poslednjeg nedeljnog napada milicije – na američku bazu u Jordanu u kojem su ubijena tri američka vojnika i povređeni mnogi drugi i za koji je predsednik Džo Bajden izričito okrivio Iran – da li je dostignuta tačka bez povratka? Da li će bomba eksplodirati, pita se Sajmon Tisdejl, "Gardijanov" urednik.
Obeležja ovog napada slična su prethodnim napadima militanata koje podržava Iran, a bilo ih je više od 160, kažu američki zvaničnici. Jedina je razlika što je ovaj put uspešno pogođen stambeni kontejner u američkoj bazi rano u nedelju dok su vojnici još bili u krevetu i imali su malo vremena za evakuaciju.
Dron je leteo nisko, što mu je potencijalno omogućilo da izbegne protivvazdušnu odbranu američke baze, i približio se bazi otprilike u isto vreme kada se američki dron vraćao iz misije. To je verovatno izazvalo zabunu i možda odgodilo odgovor, rekli su zvaničnici.
Bajden ima sve manje opcija.
Iran insistira da nije odgovoran. Ali, kako kaže Tisdejl, malo ko u Vašingtonu veruje tome, imajući u vidu dugu istoriju iranske podrške, obuke i naoružavanja posredničkih milicija - politiku koju je započeo general Kasem Sulejmani iz iranskih snaga Al Kuds garde Islamske revolucije, sve dok ga SAD nisu ubile u januaru 2020.
- Ali još nije jasno da li je napad na Jordan bio namerna eskalacija Irana i njegovog lokalnog saveznika, iračke milicije Islamskog otpora. Možda je to samo bio još jedan nasumični, oportunistički napad dronom koji je, za razliku od brojnih sličnih operacija, bio neočekivano „uspešan“. Drugim rečima, moguće je da su Iran i/ili njegovi saveznici pogrešno izračunali – da su, nehotice, otišli predaleko tim sudbonosnim korakom od kojeg su se dugo bojali. Ovo je ključno, jer će odrediti obim i domet odgovora koji je Bajden obećao da će dati kad god mu bude odgovaralo – kaže Tisdejl.
On dalje navodi da, ako Amerikanci zaključe da su militanti jednostavno imali sreće, potpomognuti prijavljenim neuspehom odbrambenog protivraketnog štita baze, oni bi mogli da ograniče osvetničke napade na baze milicija iz kojih je napad pokrenut.
Ali ako odluče (pod pretpostavkom da imaju dovoljno pouzdane obaveštajne podatke, što je velika pretpostavka) da je incident namerno eskalirajući, naplata može biti u širem smislu kaznena, potencijalno ciljajući na iransku imovinu i teritoriju.
- Kao što je pokazalo vođenje rata u Gazi od strane tvrdo desničarske izraelske koalicije predvođene Benjaminom Netanjahuom, političke kalkulacije će igrati barem jednako veliku ulogu u ovoj odluci kao i vojni imperativi. Bajden je pod velikim pritiskom da uzvrati direktno Teheranu – kaže Tisdejl.
Razumljiv bes podstiče ovaj pritisak. Ali isto to čine i dugogodišnje republikanske tvrdnje, koje je ponovio i predsednikov verovatni protivnik na novembarskim izborima, Donald Tramp, da je Bajden bio slab u odgovoru na prethodne napade i da je, kroz razgovore o nuklearnom programu i nedavnoj razmeni zatvorenika, pokušao da umiri Iran.
- Ostavio je naše trupe da budu kao glineni golubovi. Jedini odgovor… mora biti razorna vojna odmazda protiv iranskih terorističkih snaga, kako u Iranu tako i širom Bliskog istoka - rekao je republikanski senator Tom Koton.
Uoči bitke za reizbor za koju se trenutno pretpostavlja da će izgubiti, Bajden možda neće moći da se odupre takvom pritisku. Bajdenovi savetnici su do sada tvrdili da Iran, uprkos njegovoj ratobornoj retorici, ne traži rat sa SAD – rat za koji zna da bi ga skupo koštao. Ovo ima smisla. U nekim aspektima, Netanjahu i njegovi ekstremistički prijatelji obavljaju taj posao za Teheran, okrećući umerenije arapske vlade i javno mnjenje protiv SAD, dok sramote evropske saveznike kao što je Britanija – navodi Tisdejl.
- Direktna američka vojna odmazda protiv samog Irana bila bi katastrofa. To bi produžilo sukob u Gazi. To bi gotovo sigurno izazvalo sveopšti napad Hezbolaha na Izrael. To bi moglo da pretvori lokalne vatrene borbe u besni pakao u Iraku i Siriji i da destabilizuje prijateljske režime u Egiptu, Jordanu i Zalivu – kaže Tisdejl.
Ali to nije sve, jer, kako kaže otvoren sukob Irana i SAD može da dovede do podele i na Zapadu.
Otvorena konfrontacija između SAD i Irana bi, možda trajno, podelila zapadne demokratije između onih, poput Velike Britanije, koje bi podržale Vašington, i onih, kao što su Francuska, Nemačka i Italija, koje bi mogle da daju razuman prioritet obnovljenom diplomatskom kontaktu sa Teheranom. Dalje, to bi pomoglo Kini da unapredi svoje antidemokratske geopolitičke ambicije, a Rusiji da opravda agresiju u Ukrajini. Više od toga, to bi bio poklon Netanjahuu, koji je dugo pozivao na kaznene vojne akcije protiv Irana i čija je postoktobarska politika - politika večnog rata – kaže Tisdejl.
On ukazuje na još jedan razlog zašto Bajdenov odgovor mora da bude što je moguće uzdržaniji.
- Napadom na Iran ne bi se postigli osnovni dvostruki ciljevi zaštite zapadne bezbednosti i promena ponašanja mula. To jednostavno ne bi funkcionisalo. Istina, to bi se izjalovilo ubrzavanjem eskalacije. Sigurniji, mudriji način delovanja, za koji bi mu se zahvalili svet i mnogi američki birači, jeste da se Bajden pozabavi osnovnim uzrocima bez daljeg odlaganja. On bi trebalo da zahteva obustavu izraelskog bombardovanja Gaze, primeni primirje koje oslobađa izraelske taoce i da predvodi kredibilan, međunarodni napor da se konačno – konačno – stvori rešenje sa dve države u Palestini. Jedno je sigurno: nikome nije u interesu da ta bliskoistočna mega-bomba eksplodira – zaključio je Tisdejl.
https://www.blic.rs/vesti/svet/pret...blizu-eksplozije-bajden-pod-sve-vecim/k2zqx4n
Kako se svakim danom nastavlja izraelsko ilegalno bombardovanje Gaze, sa svakom novom procenom desetina hiljada poginulih Palestinaca, ogromna detonacija se približava. Od Crvenog mora do Iraka, Sirije i Libana, eskalirajuća, četvoromesečna spirala nasilja, koja uglavnom uključuje propalestinske milicije koje podržava Iran, neumitno se razvija.
Sada, nakon poslednjeg nedeljnog napada milicije – na američku bazu u Jordanu u kojem su ubijena tri američka vojnika i povređeni mnogi drugi i za koji je predsednik Džo Bajden izričito okrivio Iran – da li je dostignuta tačka bez povratka? Da li će bomba eksplodirati, pita se Sajmon Tisdejl, "Gardijanov" urednik.
Obeležja ovog napada slična su prethodnim napadima militanata koje podržava Iran, a bilo ih je više od 160, kažu američki zvaničnici. Jedina je razlika što je ovaj put uspešno pogođen stambeni kontejner u američkoj bazi rano u nedelju dok su vojnici još bili u krevetu i imali su malo vremena za evakuaciju.
Dron je leteo nisko, što mu je potencijalno omogućilo da izbegne protivvazdušnu odbranu američke baze, i približio se bazi otprilike u isto vreme kada se američki dron vraćao iz misije. To je verovatno izazvalo zabunu i možda odgodilo odgovor, rekli su zvaničnici.
Bajden ima sve manje opcija.
Iran insistira da nije odgovoran. Ali, kako kaže Tisdejl, malo ko u Vašingtonu veruje tome, imajući u vidu dugu istoriju iranske podrške, obuke i naoružavanja posredničkih milicija - politiku koju je započeo general Kasem Sulejmani iz iranskih snaga Al Kuds garde Islamske revolucije, sve dok ga SAD nisu ubile u januaru 2020.
Namerna eskalacija ili nasumičan napad
Dugogodišnji strateški cilj Irana je da istera američke trupe iz njihovih baza u Iraku, Siriji i Zalivu i na kraju okonča prisustvo SAD u regionu kojim Teheran želi da dominira. Užasni napad od 7. oktobra i izuzetno neproporcionalan odgovor Izraela koji podržavaju SAD pružili su nepropustljivu priliku Iranu da napreduje ka tom cilju.- Ali još nije jasno da li je napad na Jordan bio namerna eskalacija Irana i njegovog lokalnog saveznika, iračke milicije Islamskog otpora. Možda je to samo bio još jedan nasumični, oportunistički napad dronom koji je, za razliku od brojnih sličnih operacija, bio neočekivano „uspešan“. Drugim rečima, moguće je da su Iran i/ili njegovi saveznici pogrešno izračunali – da su, nehotice, otišli predaleko tim sudbonosnim korakom od kojeg su se dugo bojali. Ovo je ključno, jer će odrediti obim i domet odgovora koji je Bajden obećao da će dati kad god mu bude odgovaralo – kaže Tisdejl.
On dalje navodi da, ako Amerikanci zaključe da su militanti jednostavno imali sreće, potpomognuti prijavljenim neuspehom odbrambenog protivraketnog štita baze, oni bi mogli da ograniče osvetničke napade na baze milicija iz kojih je napad pokrenut.
Ali ako odluče (pod pretpostavkom da imaju dovoljno pouzdane obaveštajne podatke, što je velika pretpostavka) da je incident namerno eskalirajući, naplata može biti u širem smislu kaznena, potencijalno ciljajući na iransku imovinu i teritoriju.
- Kao što je pokazalo vođenje rata u Gazi od strane tvrdo desničarske izraelske koalicije predvođene Benjaminom Netanjahuom, političke kalkulacije će igrati barem jednako veliku ulogu u ovoj odluci kao i vojni imperativi. Bajden je pod velikim pritiskom da uzvrati direktno Teheranu – kaže Tisdejl.
Razumljiv bes podstiče ovaj pritisak. Ali isto to čine i dugogodišnje republikanske tvrdnje, koje je ponovio i predsednikov verovatni protivnik na novembarskim izborima, Donald Tramp, da je Bajden bio slab u odgovoru na prethodne napade i da je, kroz razgovore o nuklearnom programu i nedavnoj razmeni zatvorenika, pokušao da umiri Iran.
- Ostavio je naše trupe da budu kao glineni golubovi. Jedini odgovor… mora biti razorna vojna odmazda protiv iranskih terorističkih snaga, kako u Iranu tako i širom Bliskog istoka - rekao je republikanski senator Tom Koton.
Uoči bitke za reizbor za koju se trenutno pretpostavlja da će izgubiti, Bajden možda neće moći da se odupre takvom pritisku. Bajdenovi savetnici su do sada tvrdili da Iran, uprkos njegovoj ratobornoj retorici, ne traži rat sa SAD – rat za koji zna da bi ga skupo koštao. Ovo ima smisla. U nekim aspektima, Netanjahu i njegovi ekstremistički prijatelji obavljaju taj posao za Teheran, okrećući umerenije arapske vlade i javno mnjenje protiv SAD, dok sramote evropske saveznike kao što je Britanija – navodi Tisdejl.
Bajdenov pogrešan proračun
On smatra da je Bajden pogrešio u proračunu odmah nakon 7. oktobra nudeći bezuslovnu podršku SAD i da je na taj način, u javnosti Netanjahuu dao „carte blanch“. Sada može ponovo da napravi pogrešan proračun, sa još strašnijim posledicama.- Direktna američka vojna odmazda protiv samog Irana bila bi katastrofa. To bi produžilo sukob u Gazi. To bi gotovo sigurno izazvalo sveopšti napad Hezbolaha na Izrael. To bi moglo da pretvori lokalne vatrene borbe u besni pakao u Iraku i Siriji i da destabilizuje prijateljske režime u Egiptu, Jordanu i Zalivu – kaže Tisdejl.
Ali to nije sve, jer, kako kaže otvoren sukob Irana i SAD može da dovede do podele i na Zapadu.
Otvorena konfrontacija između SAD i Irana bi, možda trajno, podelila zapadne demokratije između onih, poput Velike Britanije, koje bi podržale Vašington, i onih, kao što su Francuska, Nemačka i Italija, koje bi mogle da daju razuman prioritet obnovljenom diplomatskom kontaktu sa Teheranom. Dalje, to bi pomoglo Kini da unapredi svoje antidemokratske geopolitičke ambicije, a Rusiji da opravda agresiju u Ukrajini. Više od toga, to bi bio poklon Netanjahuu, koji je dugo pozivao na kaznene vojne akcije protiv Irana i čija je postoktobarska politika - politika večnog rata – kaže Tisdejl.
On ukazuje na još jedan razlog zašto Bajdenov odgovor mora da bude što je moguće uzdržaniji.
- Napadom na Iran ne bi se postigli osnovni dvostruki ciljevi zaštite zapadne bezbednosti i promena ponašanja mula. To jednostavno ne bi funkcionisalo. Istina, to bi se izjalovilo ubrzavanjem eskalacije. Sigurniji, mudriji način delovanja, za koji bi mu se zahvalili svet i mnogi američki birači, jeste da se Bajden pozabavi osnovnim uzrocima bez daljeg odlaganja. On bi trebalo da zahteva obustavu izraelskog bombardovanja Gaze, primeni primirje koje oslobađa izraelske taoce i da predvodi kredibilan, međunarodni napor da se konačno – konačno – stvori rešenje sa dve države u Palestini. Jedno je sigurno: nikome nije u interesu da ta bliskoistočna mega-bomba eksplodira – zaključio je Tisdejl.
https://www.blic.rs/vesti/svet/pret...blizu-eksplozije-bajden-pod-sve-vecim/k2zqx4n
Амерички председник Џозеф Бајден разматра да нареди више акција као одговор на напад дроном на америчку базу у Јордану, у којем су убијена три америчка војника, саопштио је портпрарол Савета за националну безбедност Беле куће Џон Кирби.
t.me/istocni_front
Пентагон: Војне операције САД на Блиском истоку почеће за неколико тренутака
