- Poruka
- 36.308
MEFISTO I ZLATOKOSA - Srđan Krstić
Čitala sam je još u srednjoj školi,pa sam nabasala na ove odlomke,a već sam je bila zaboravila.
Da li ste vi čitali ovu knjigu?
Komentari?
. * * * * * * * * * *
MEFISTO I ZLATOKOSA - Srđan Krstić
*
...pojavi se Ona! Iznenada,bez najave,kao zvezda što nebom tamnim bljesne i noć razgori!
Kao munja što zapara tiho veče i zapali šume.
*
Za mene je oduvek bilo glupo klečati pred nekim ko je toliko moćniji od tebe,da ne postoji jama u koju bi mogao da klekneš,a da to ne pokaže koliki je jaz među vama i koliko si mu potčinjen.Ja sam klečao samo pred krhkim Gospama svojim i noge im ljubio,jer su ovog,Đavola moćnog,umele u lepoti da okupaju.Pred Bogom ne bih kleknuo nikad.Pred Zlatokosom odmah.
* Dovoljno sam dugo sudio da znam kako se boje i krivi i nevini.I to nevini uvek više i žešće,jer se oni s'pravom brinu da ja ne pogrešim.
* Možeš ti da si sudija po sto puta,ali kada čovek samom sebi od srca presudi, ti mu dođeš kao dvorska luda koja se igra s terazijama u ruci.
* Samoća je ozbiljna bolest.
* Sva čudovišta ovog sveta koja preko noći u močvarama izrastu,ne mogu se porediti sa brzinom kojom stasa ženska sujeta.
*
Duša je roba kvarljiva,i nikad ne znaš kad danas usni kakva će sutra da se probudi.
*
To što istina kao ludost zvuči,govori da laž caruje.
*
-Ne poznajem te?Ne znam tvoje vrline i mane misliš?Nisam te analizirao dovoljno?Ne treba mi.
Prihvatiću sve tvoje bubice,ma kakve da su.Podržaću ih ako hoćeš.Ojačaću ih ako ti treba. Šta će mi znanje kad u tebi ima nečega što mene toplom kišom natapa.Izvire to iz tebe,privlači me jače od bilo kakvog razuma.
To što ti u sebi nosiš ne moram da ''poznajem''. Stalo mi je do njega takvog kakvo je.
*
Ja neću da te osvajam,neću da te menjam.Meni treba tvoja čista volja.Ako si besna onda bes.Ako bi dušu da mi daš onda tvoja duša.Potrebna si mi takva kakva si.
Čitala sam je još u srednjoj školi,pa sam nabasala na ove odlomke,a već sam je bila zaboravila.
Da li ste vi čitali ovu knjigu?
Komentari?
. * * * * * * * * * *
MEFISTO I ZLATOKOSA - Srđan Krstić
*
...pojavi se Ona! Iznenada,bez najave,kao zvezda što nebom tamnim bljesne i noć razgori!
Kao munja što zapara tiho veče i zapali šume.
*
Za mene je oduvek bilo glupo klečati pred nekim ko je toliko moćniji od tebe,da ne postoji jama u koju bi mogao da klekneš,a da to ne pokaže koliki je jaz među vama i koliko si mu potčinjen.Ja sam klečao samo pred krhkim Gospama svojim i noge im ljubio,jer su ovog,Đavola moćnog,umele u lepoti da okupaju.Pred Bogom ne bih kleknuo nikad.Pred Zlatokosom odmah.
* Dovoljno sam dugo sudio da znam kako se boje i krivi i nevini.I to nevini uvek više i žešće,jer se oni s'pravom brinu da ja ne pogrešim.
* Možeš ti da si sudija po sto puta,ali kada čovek samom sebi od srca presudi, ti mu dođeš kao dvorska luda koja se igra s terazijama u ruci.
* Samoća je ozbiljna bolest.
* Sva čudovišta ovog sveta koja preko noći u močvarama izrastu,ne mogu se porediti sa brzinom kojom stasa ženska sujeta.
*
Duša je roba kvarljiva,i nikad ne znaš kad danas usni kakva će sutra da se probudi.
*
To što istina kao ludost zvuči,govori da laž caruje.
*
-Ne poznajem te?Ne znam tvoje vrline i mane misliš?Nisam te analizirao dovoljno?Ne treba mi.
Prihvatiću sve tvoje bubice,ma kakve da su.Podržaću ih ako hoćeš.Ojačaću ih ako ti treba. Šta će mi znanje kad u tebi ima nečega što mene toplom kišom natapa.Izvire to iz tebe,privlači me jače od bilo kakvog razuma.
To što ti u sebi nosiš ne moram da ''poznajem''. Stalo mi je do njega takvog kakvo je.
*
Ja neću da te osvajam,neću da te menjam.Meni treba tvoja čista volja.Ako si besna onda bes.Ako bi dušu da mi daš onda tvoja duša.Potrebna si mi takva kakva si.
