haeul
Упоредите ту азбуку са Међународном фонетском азбуком. Приметићете да је број знакова неупоредиво већи у овом другом систему. Чак и ако вам је циљ да створите нешто далеко једноставније од савршеног система фонетске транскрипције, било би вам потребно неупоредиво више знакова.
Узмимо пример речи 'hello'. У азбуци изнад, то се представља као 'helo', али је прави изговор отприлике 'хелоу' (упрошћено). О другим примерима да и не говорим. Кинески језик је тоналан. Тон је неопходно представити како би значење било јасно. У противном, они који читају неће моћи да разликују реч 'мајка' од речи 'коњ'.
Ох, нисмо знали за
Међународну фонетску азбуку 
...
Ето, видите да нисмо једини који покушавају да превазуђу какофонију језика света, да поменемо и пионира на овом пољу -
есперанто .
Елем, МФА се заснива на латиници, што је западњачка верзија домаћих патриота који енглески језик "записују" ћирилицом, типа: "Велкам ин Србиа"!
Креирање Међународног Писма започели смо кориштењем латиничних и ћириличних слова у односу пола-пола, међутим схватили смо да то није баш најбоље решење, јер би на неки начин представљало једну врсту фонетске стенографије. Значи, било је неопходно креирати потпуно нови сет симбола/слова, који неће бити повезан са већ постојећом азбуком неког језика.
Како смо у то време због илегалног уласка у Грчку (из разлога тражења азила) пет месеци провели у самици грчког затвора димензија 2 x 1,60 м
, имали смо довољно времена да осмислимо симболе/слова Међународног Писма која видите на слици у претходном посту.
Е сад, ваш коментар везано за "hello" стоји, ми смо га написали тако - хело, али како је правилан изговор "хелоу", онда је ствар кристално јасна - тако га треба и писати.
Што се тиче тоналности кинеског језика можете ли то појаснити на примеру речи "ма", на која четири начина се изражава та тоналност...
Значи говоримо о акцентима...
Srpski jezik je prilično melodičan jezik upravo zbog raznovrsnog akcentovanja reči. Akcenat je naglasak, isticanje visine i jačine jednog sloga u reči. Pravilna upotreba akcenata važna je za negovanje književnog jezika i opšte kulture, dok pogrešna upotreba akcenata može dovesti do nedoumica u tumačenju značenja reči.
Kako akcentovati reči u srpskom jeziku
Književni srpski jezik poznaje četiri različita akcenta. To su:
kratkosilazni koji se obeležava znakom [‶],
kratkouzlazni za koji koristimo ovaj znak [‵],
dugosilazni [^] i
dugouzlazni akcenat sa znakom [′].
Znakove za akcente ne pišemo uvek, već samo dok ih učimo ili objašnjavamo razlike i nejasnoće. Nosilac akcenta je samoglasnik u naglašenom slogu.
Dakle kada reč podelimo na slogove, primećujemo da se slog odlikuje nekom dužinom, određenom visinom tona i jačinom tona. Po tome ćemo razlikovati akcente.
Neakcentovani slogovi takođe mogu biti dugi i kratki. Kratak može biti svaki slog ispred ili iza akcentovanog sloga. Dugi neakcentovani slogovi međutim, obavezno stoje iza akcentovanog sloga.
Kratkosilazni akcenat govori da slog treba izgovoriti kratko, a da ton i visina naglo opadaju. Primer su reči: pas, kuća i sl.
Kratkouzlazni akcenat opet izgovaramo kratko, visina tona raste, ali jačina pada pre završetka sloga. Primer su reči: noga, voda.
Dugosilazni akcenat ukazuje na duže trajanje sloga, ton je visok na početku sloga, a onda se naglo spušta. Proverite ovo u rečima: pravda, radnik.
Dugouzlazni akcenat se izgovara dugo, a visina tona stalno raste. Primere imamo u rečima: raditi, generacija i sl.
Glavna pravila akcentovanja reči u srpskom jeziku su:
1. Jednosložne naglašene reči mogu imati samo silazne akcente (kratkosilazni -konj ili dugosilazni – vek).
2. Višesložne reči mogu imati bilo koji od navedena četiri akcenta, ali silazni akcenti mogu biti samo na prvom slogu višesložne reči.
Postoje i kratke reči koje nemaju sopstveni akcenat pa ga poprime od reči koja im sledi ili predhodi. Prve nazivamo proklitike, a druge enklitike. To su predlozi, rečce, veznici i partikule. Primeri: u, od, iz, se i sl. (
izvor)
На основу претходног текста на гоогле преводиоцу тестирали смо реч "мајка" и добили следеће резултате:
Гоогле преводилац реч "
мајка" изговорио је "
во ц^и", са дугосилазним акцентом на самогласнику "и".
Реч "
коњ" превео је, односно изговорио као "
м``а" са краткосилазним акцентом.
Реч "
конопља" изговорио је као "
м'а" са дугоузлазним акцентом.
Реч "вређати" изговорио је као "
пл``о цеј" са краткосилазним акцентом на самогласнику "о".
Нећемо доводити у питање тачност превода поменутих речи, већ је довољно истаћи да се кинески језик може писати међународним писмом, наравно уз употребу симбола за поменуте акценте које смо укратко појаснили у тексту изнад.
Како убацивање акцентованих самогласника захтева доста времена, акцентне знаке треба писати испред акцентованог самогласника, као што смо то урадили у наведном примеру.
"biorezonancija", "demonsko zlato", "crna magija", i zbrda-zdola skupljenu gomilu ostalih notornih budalaština, antinauke i totalnih gluposti. 
