Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
Ovo nije tema gde se napada zdravstvo vec uoblicavanje neceg sto je prisutno ali nevidljivo je vecini.
Delovi toga su vec poceli da se prihvataju i javno obradjuju.
Na primer razlika izmedju bolesti i bolesnosti (emocija bolesnika vezanih za prihvatanje ili razvoj bolesti i aktivnosti oko bolesti).To na prvi pogled nema veze sa temom, ali sustinski ima.
Ali pazljivo sta cete unositi na temu , jer ona nije skup zalopojki vec mesto gde se vide primeri mediokritetskog pristupa prema bolesti, pacijentu itd, bez obzira na razlog, npr neznanje, nemotivacija, frustracija, mentalno oblikovano znanje preko faxa itd...
Neke stvari su prirodni tokovi, reakcije na novu situaciju.
Npr prvi primer, za ocekivati je da pacijent koji prvi put ulazi u hronicnu bolest , pokusava da bude nedisciplinovan pacijent,jer je navikao na akutne bolesti i izlecenje,pa ce probati sam umanjenje terapije ili prekid...bar jednom...
Primer drugi....
"Ne pustajte nikoga preko reda zato sto mu se slosilo, jer ce ubrzo svima da se slosi"
Stoji u jednoj cekaonici u domu zdravlja.
Dobro govori o pristupu prema masi, gde je pacijent ubrojen u masu.
Tu bi moglo da se govori i o cekanju na eho od 7 meseci , gde razborit postaje lazljiv sa razlogom, i tako ukida smisao hitnosti i relevantnosti...
Primer treci....
Komisija za utvrdjivanje nesposobnosti....
Clan komisije pregleda dosije i komentarise staraocu situaciju sa "mozete vi vise da se trudite, imate psihologa u obliznjem gradu , da vise ide na psihoterapije"
Stav oblikovan velikim naletom na takve komisije, ali svrha komisije je da oceni stanje pacijenta, trajnost stanja (postoje i vremenski odredjene konotacije nesposobnosti) i eventualno savetodavno ako ima vremena pride...ali nikako da ocenjuje aktivnost ili sta je poslo naopako i dovelo do stanja...
Primer cetvrti....
Na zakazivanju za eho srca doktor komentarise "pritisak je najvaznije simptomatski drzati pod kontrolom".
U sustini jeste tacno , ali masa doktora ovo pretvori u valjano resenje...
Tj to postane jedino resenje....Takva je trenutna mentalna higijena zdravstveno obrazovanih radnika, od opste prakse do nekih kardiologa...(ne svih,bas zato napominjem ovo).
Masa ce zavrsiti na raznim lekovima za pritisak, a samo neki ce imati srecu da ih nazovu ezotericnim bolesnicima (cak je i koksaki bio jedno vreme ezoterija, one zubne bakterije koje takodje razbijaju srce takodje su van domasaja mediocre lekarskog korpusa...)
Primer peti....
Mononukleoza...bolest poljupca
Da li zbog tog naziva, ali vecina lekara opste prakse i ostalih specijalnosti ovu bolest shvataju kao aha, nista, sitnica...povecan broj mononukleotida kod neke gripozne boljke...
Sve dok ne dodjete (dodjem , posto je ovo licni primer) do VMA, gde odjednom i obican stazista reaguje vrlo ozbiljno na pomen o toj bolesti...a pacijent je izdresiran da je ona nebitna i da je uzimanje anamneze bilo krace , ne bih je ni pomenuo...
Da ne pricam reakciju hirurga par minuta pred operaciju kad je video samo deo zeljenih ili potrebnih analiza, i video anamnezu mononukleoze...
Ova tema je nastala iz diskusije sa nekim lekarima gde sam video da lekari odobravaju sebi tretman prema pacijentu kao usrednjenom ljudskom bicu...
U prevodu nedaj boze da imate 6 prstiju , odmah bi vam odsekli jedan...bez obzira sto to nije stvarni razlog bola u ramenu...
Cesto se tim usrednjavanjem prave i procedurom izazvane greske, koje nisu proceduralne po prirodi vec greske iskakanja iz mediokriteta u zdravstvu....
Kod vrhunskih zdravstvenih radnika to nije slucaj....
Oni uvek ostavljaju opciju da je nesto razlicito a funkcionalno jer je priroda tako odradila....
Kod pristupa ovoj temi i zdravstvu uvek treba imati u vidu da su vasi skolski drugovi,koji nisu bili genijalni, nisu bili bas laki i nisu vickasti i dovitljivi postali doktori i lekari...a ne samo neki vickasti,domisljati, superinteligentni i samokriticni ljudi nose bele mantile...
Radimo sa cim imamo...
Delovi toga su vec poceli da se prihvataju i javno obradjuju.
Na primer razlika izmedju bolesti i bolesnosti (emocija bolesnika vezanih za prihvatanje ili razvoj bolesti i aktivnosti oko bolesti).To na prvi pogled nema veze sa temom, ali sustinski ima.
Ali pazljivo sta cete unositi na temu , jer ona nije skup zalopojki vec mesto gde se vide primeri mediokritetskog pristupa prema bolesti, pacijentu itd, bez obzira na razlog, npr neznanje, nemotivacija, frustracija, mentalno oblikovano znanje preko faxa itd...
Neke stvari su prirodni tokovi, reakcije na novu situaciju.
Npr prvi primer, za ocekivati je da pacijent koji prvi put ulazi u hronicnu bolest , pokusava da bude nedisciplinovan pacijent,jer je navikao na akutne bolesti i izlecenje,pa ce probati sam umanjenje terapije ili prekid...bar jednom...
Primer drugi....
"Ne pustajte nikoga preko reda zato sto mu se slosilo, jer ce ubrzo svima da se slosi"
Stoji u jednoj cekaonici u domu zdravlja.
Dobro govori o pristupu prema masi, gde je pacijent ubrojen u masu.
Tu bi moglo da se govori i o cekanju na eho od 7 meseci , gde razborit postaje lazljiv sa razlogom, i tako ukida smisao hitnosti i relevantnosti...
Primer treci....
Komisija za utvrdjivanje nesposobnosti....
Clan komisije pregleda dosije i komentarise staraocu situaciju sa "mozete vi vise da se trudite, imate psihologa u obliznjem gradu , da vise ide na psihoterapije"
Stav oblikovan velikim naletom na takve komisije, ali svrha komisije je da oceni stanje pacijenta, trajnost stanja (postoje i vremenski odredjene konotacije nesposobnosti) i eventualno savetodavno ako ima vremena pride...ali nikako da ocenjuje aktivnost ili sta je poslo naopako i dovelo do stanja...
Primer cetvrti....
Na zakazivanju za eho srca doktor komentarise "pritisak je najvaznije simptomatski drzati pod kontrolom".
U sustini jeste tacno , ali masa doktora ovo pretvori u valjano resenje...
Tj to postane jedino resenje....Takva je trenutna mentalna higijena zdravstveno obrazovanih radnika, od opste prakse do nekih kardiologa...(ne svih,bas zato napominjem ovo).
Masa ce zavrsiti na raznim lekovima za pritisak, a samo neki ce imati srecu da ih nazovu ezotericnim bolesnicima (cak je i koksaki bio jedno vreme ezoterija, one zubne bakterije koje takodje razbijaju srce takodje su van domasaja mediocre lekarskog korpusa...)
Primer peti....
Mononukleoza...bolest poljupca
Da li zbog tog naziva, ali vecina lekara opste prakse i ostalih specijalnosti ovu bolest shvataju kao aha, nista, sitnica...povecan broj mononukleotida kod neke gripozne boljke...
Sve dok ne dodjete (dodjem , posto je ovo licni primer) do VMA, gde odjednom i obican stazista reaguje vrlo ozbiljno na pomen o toj bolesti...a pacijent je izdresiran da je ona nebitna i da je uzimanje anamneze bilo krace , ne bih je ni pomenuo...
Da ne pricam reakciju hirurga par minuta pred operaciju kad je video samo deo zeljenih ili potrebnih analiza, i video anamnezu mononukleoze...
Ova tema je nastala iz diskusije sa nekim lekarima gde sam video da lekari odobravaju sebi tretman prema pacijentu kao usrednjenom ljudskom bicu...
U prevodu nedaj boze da imate 6 prstiju , odmah bi vam odsekli jedan...bez obzira sto to nije stvarni razlog bola u ramenu...
Cesto se tim usrednjavanjem prave i procedurom izazvane greske, koje nisu proceduralne po prirodi vec greske iskakanja iz mediokriteta u zdravstvu....
Kod vrhunskih zdravstvenih radnika to nije slucaj....
Oni uvek ostavljaju opciju da je nesto razlicito a funkcionalno jer je priroda tako odradila....
Kod pristupa ovoj temi i zdravstvu uvek treba imati u vidu da su vasi skolski drugovi,koji nisu bili genijalni, nisu bili bas laki i nisu vickasti i dovitljivi postali doktori i lekari...a ne samo neki vickasti,domisljati, superinteligentni i samokriticni ljudi nose bele mantile...
Radimo sa cim imamo...
