Ajde da malo utesim ovu decicu sto hoce da upisu matematiku, pa ih ovde odgovaraju od toga i plase.
Prvo, oko predznanja. Daleko od toga da moras biti neki ekstra talenat takmicarskog kalibra da bi zavrsio matematiku. Ko vas je to slagao? Dovoljno je da volite matematiku i da imate solidnu (pravu, u smislu kvalitetnog znanja) peticu u gimnaziji. Uopste nije ni potrebno da zavrsite matematicku gimnaziju, tj. specijalni smer. Moje iskustvo je da su "genijalci" odlicno krenuli sa studijama, imali su ogromno iskustvo sa takmicenja itd. Zbrisali su sve ostale za klasu, ali kasnije, oni koji su bili sasvim solidni matetmaticari, iako ne i genijalni, glatko su presisali ove prve i mnogi diplomirali ranije. Vazno je samo imati radne navike.
Prijemni nije problem, lepo se spremite i nema da vas boli glava. Na matematici se bar ne otimaju, lako se upise. Ko ne moze da polozi lagani prijemni i nije za studije, jer ga mnogo gore stvari cekaju kasnije.
Pocetak je malo tezak, dok ne formirate nacin razmisljanja. Na prvoj godini su najtezi ispiti, jer jos niste spremni, druga se u proseku najcesce obnavlja. Posle ide vec kao od sale.
Dalje, za kampanjce nema zime. Matematika je po meni lagan fakultet, nema opterecenja u smislu napornih predavanja na koja se mora ici. Lepo biras na koja ces da ides. Mada ja preporucujem da se ide na sva, pohvataju kvalitetne beleske, slusa sve sto profe pricaju i to je pola posla. Uz studiranje lepo mozete izlaziti, imate slobodnog vremena koliko hocete, malo bude frka pred ispitni rok i to je sve. Mislim da sto se slobodnog vremena tice, na matematici je jos najbolje od svih fakulteta.
Ispiti nisu nesto teski, nisu mi ostali u secanju kao traumaticni. Dobro, uvek ima teskih ispita i nezgodnih profesora, ali tako je na svakom faksu.
E sad, posao. Naravno da matematika nije profitabilna profesija. Znam da vecina misli da se nuzno zavrsi u prosveti i zbog toga upisuju nesto atraktivnije. Medjutim, velika je razlika u gledistima sa ove i one strane diplome. Dok studiras, vise mislis kako da se otarasis ispita i mastas o tome kako ce posle sve biti lako, kako ce te saletati na ulici i nuditi ti posao (figurativno). Kada diplomiras, onda te tresne realnost - posao nije lako naci, bez obzira na struku. E, onda dolazi do izrazaja to sto matematicara ima malo - moje iskustvo je da je kao matematicar mnogo lakse naci posao nego u nekoj drugoj struci. Diplomci iz moje generacije su se svi zaposlili do sada, pa vi vidite.
Tacno je da vecina rade kao profesori, ali to je ono sto se nudi. Mozete ili to ili da sedite kod kuce. Ali isto je i sa drugim strukama. Oko mene ima i previse apsolvenata i diplomaca sa drugih, atraktivnijih fakulteta koji su u panici, jer ne mogu da se zaposle uopste ili im isto ne gine posao u skoli. Bitno je da se radi! Ko ima srece ili vezu moze da nadje nesto ekstra profitabilno sta god zavrsio. A za obicne smrtnike je bolje da prate statistiku sa biroa za zaposljavanje.
I naravno, uvek mozete drzati privatne casove. Uvek ce biti dece koja nemaju pojma. To je nepresusan izvor.
Kad smo kod informatike, slazem se da studiranje matematike nema mnogo veze sa racunarima. Medjutim, kad istrenirate mozak na suvoparnim matematickim predmetima, posle vam je sve lako. Zapamtite: matematicar uvek moze lako da nauci informatiku i da se bavi tim poslom rame uz rame sa izvornim informaticarom. Informaticar nikada ne moze da bude pravi matematicar.
Poslediplomske? Zasto da ne, ako imate volju i dobar prosek? Niko vas nigde ne juri. Moj savet: prvo nadjite posao, onda upisite postdiplomske.
Sve ovo sto sam napisala su moja iskustva sa PMF-a u Novom Sadu. Ne znam kako je u Beogradu.
Zavrsila sam u roku,sa visokim prosekom (>9,50), zaposlila se van prosvete 4 meseca posle diplomiranja, jos uvek radim i studiram postdiplomske - II godina.
Nikad nisam bila zaludjenik, ludi matematicar, takmicar, nisam isla u Petnicu kao djak. Matematiku sam uvek volela, ali daleko od toga a je obozavam. Shvatite to kao posao - nema to puno veze sa ljubavlju.
Tacno je da matematicare ljudi van struke ponekad smatraju za cudake i pomalo zaziru od nas. To je zato sto je vecini matematika bila nocna mora u skoli ili na faksu. Obicno pocnu da se pravdaju: "Volim je ja, ali nisam imao/la dobrog profesora" i slicno. Kad cuju sta studirate/radite, malo se sokiraju i to je to. Meni uvek kazu: "Ne izgledas kao tipican matematicar". Sta to znaci? Kako izgledaju tipicni? Ruzni, debeli, neugledni, zapusteni, nose naocare sa velikom dioptrijom itd? Gluposti! Ima ih, ali daleko od toga da je to pravilo! :wink:
