Masa je, inače, empatična dugo koliko i život vilinog konjica. Masa projektuje i donosi proizvoljne zaključke, te u sprezi sa polovičnim informacijama iz medija, ishitrenim izjavama raznih organa reda i profilisanjem osumnjičenog od strane psihologa iz (žute) štampe - i to dan nakon hapšenja (valjda je osumnjičeni u rekordno kratkom vremenu već detaljno stručno opserviran?), to čini savršenu osnovu za poziv na linč.
Setih se jednog davnog događaja, s početka osamdesetih, kada je u nekom selu ubijena devojka. Svakog dana putovala je autobusom do obližnje varoši, gde je radila, i jednog dana se nije vratila s posla. Svedoci su potvrdili da se vratila kući autobusom, ali joj se na stanici izgubio trag. Nakon par dana pronašli su njeno obezglavljeno telo na obali reke. Tada se jedno Politikino izdanje vrlo opširno bavilo tim slučajem. Faktički su novinari vodili paralelnu "istragu" sa policijom. U brojnim člancima opisivan je devojčin život, vođeni su razgovori sa njenom porodicom i prijateljima ... a zločinac, čiji se identitet još nije znao, nazvan je Trbosekom, iako načini ubijanja nisu imali nikakve sličnosti. Obdukcijom je utvrđeno i da je devojka silovana.
Kako je susedno selo bilo naseljeno uglavnom Albancima, novinari su odmah zaključili da je to učinio jedan od njih ... a vrlo brzo optužili su i konkretnog mladića, postavivši njegove fotografije i puno ime i prezime. Tada nije bilo interneta i online izdanja, ali je bilo pisama čitalaca ... verbalno agresivnih, ostrašćenih, koja su pozivala na linč. (Kada je reč o "Pismima čitalaca" njih su - u svim novinama, vezano za bilo koju temu - mahom pisali sami novinari kako bi podigli rejting čitanosti.)
Trajalo je mesec, dva, a onda su novine zaćutale, iako je obećavano da će slučaj "ispratiti do kraja". Ispostavilo se nešto, što je i čitaocu kretenoidu, moralo biti jasno čak i iz šturih, usputnih podataka u opisivanju raspoloženja devojčinog okuruženja: ubio ju je rođak, psihički bolesna osoba sa istorijatom sadističkih ispada, ali za koga su svi, naravno, tvrdili da je "malko čudan ali prijatan čovek". Jednostavno, sačekao ju je na stanici i ponudio se da je isprati do kuće. Potom ju je udavio, pa silovao, a onda joj odrubio glavu koju je zakopao u obližnjem šumarku. Zločin je priznao, opisao i policiju odveo do mesta gde je glavu zakopao. Vest o njegovom hapšenju objavljena je na dnu dnevnih novina, bez naročite pompe, sitnim slovima, bez ogorčenih pisama čitalaca.
Htedoh, ovom pričom, da kažem kako je oduvek bilo žeđi za krvlju. Eto i tada su ljudi reagovali potpuno isto kao i sada, pa i neki meni bliski, čiji dijapazon maštovitih načina mučenja i ubijanja, do tada nisam ni slutila.
pa makar bio i ovoliko monstruozan hebt detetu otpao nokat oni kazu udario je autom,golu sahranio,kazu ne znaju da li je silovana, onaj telefon u madjarskoj bla bla 
